Pozorište i književnost iz duše, Hasan Erkek ekskluzivno za RTV Novi Pazar
Pozorište u Novom Pazaru ovih dana bilo je domaćin brojnim domaćim i svetskim imenima, piscima, kulturnim poslenicima, umetnicima.
”Kada pišete iz duše čitaoci osete, kada pozorišnu umetnost stvarate dušom, publika to oseti” kaže u intervjuu za RTV Novi Pazar dramski pisac, pesnik i profesor drame Hasan Erkek.
Erkek je autor knjige ”Prag” po čijim motivima je postavljena kamerna predstava ” Na pragu” u produkciji Regionalnog pozorišta. Erkek je ovih dana prisustvovao j izvođenju predstave u Novom Pazaru. Pored njega i direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić, selektor Festivala ”Joakim Vujić” Goran Ibrajter, pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević i selektor Sterijinog pozorja Milivoje Mlađenović.
Regioalno pozorište predstavu je premijerno odigralo u maju prošle godine. Reč je o potresnoj, životnoj priči i brojnim problemima sa kojima se suočava porodica u ovoj predstavi. Takvi problemi svojstveni su i drugim porodicama. Poruka priče je da opominje društvo da mora više paziti na ljude oko sebe. Predstava je kamernog tipa i baš takav oblik joj daje posebnu vežnost i težinu.
U Novom Pazaru ste prvi put. Kakvi su Vaši utisci?
– U Beogradu sam boravio pre 25 godina, tada na poziv Boško Buha teatra i drago mi je da sam imao priliku da ponovo posetim ovu zemlju. Naročtio sam srećan da sam u Novom Pazaru. Mogu Vam reči da sam jako zadovoljan i uzbuđen što sam ovde. Izuzetno mi se dopao Novi Pazar, sa svojom neobičnom arhitekturom. Ljudi su me fascinirali. Ljudi u Novom Pazaru su prisni i gostoljubivi i to je najači utisak koji sam stekao za samo dva dana boravka u vašem gradu.
Posao Vas dovodi u Srbiju. Da li to govori u prilog tvrdnji da umetnost ne poznaje granice?
– Naravno, i dobro je što kultura ne poznaje granice, naročito ne poznaje državne granice. Kultura to prevazilazi i kultura je ta koja nas zbližava i pruža nam mogućnost da jedni druge bolje upoznamo. Ja ću reči da je tu još i umetnost, da je kultura odevanja, kultura govora i ophođenja ta koja prelazi granice. Ona nam daje mogućnost boljeg upoznavanja i približavanja i međusobnog razumevanja.
Kakve emocije, promišljanja i osećaji su bili prisutni tokom predstave ”Na pragu”?
– Najpre da kažem da sam jako uzbuđen i da sam i sinoć osetio to uzbuđenje. Ova moja predstava je rađena u mnogim zemljama van Turske a mislim da je ova ovde najbolje postavljena i da je najbolja. Bio sam veoma uzbuđen. Najpre da kažem da sam kao pisac zadvoljan i sretan da je jedno moje delo prevedeno i da ga mogu čitati pripadnici drugih naroda.
Mislim da uspeh ove predstave leži u tome što naše kulture veoma sliče. Narod u Turskoj i narod u Novom Pazaru neguje iste vrednosti i deli ista osećanja. I pored toga što sam kao pisac zadovoljan zbog prevoda moje knjige, zadovoljan sam da je i pozorišna publika mogla da oseti to moje delo na pravi način.
Plakao sam dok sam pisao ”Prag”
Ovo je kompleksna i sadržajna priča, izuzetno slojevita drama. U publici se oseti izuzetan emotivni naboj…
– Kada pišete nešto iz duše onda se to oseti, to oseti publika, jer na određenim delovima vidite da publika emotivno reaguje, bude i suza. I verujte i sam sam dok sam stvarao to delo naodređenim mestima, na određenim delovima sam i ja plakao. Tako da publika prepozna emociju, prepozna govor duše a to se oseti i na sceni i u Sali.
Galerija je likova u knjizi, njihova univerzalnost ovu priču na svojevrstan način čini bližom publici…
– ”Prag” je drama koja zapravo pripada jednoj trilogiji. Njena prva drama je ”Bedel” koja govori o raspadu jednog feudalnog sistema. Onda dolazi ”Prag” koja govori o tom prožimanju fedualnog i kapitalizma, kao o prelazu iz feudalnog u kapitalistički sistem. ”Ćark” je poslednja drama u toj trilogiji koja govori kompletno o kapitalističkom sistemu i uređenju u kojem ima takođe različitih likova i karatkter. Kod njih se, zapravo, neke stvari nikada ne menjaju, koliko god se menjali sistemi o kojima govorimo.
Kada govorim o tim promenama, to je kao u ovoj predstavi ”Na Pragu” gde govorim o ljudima koji su došli iz manjih mesta u veliki grad, koji su naivni, koji su čisti, neiskvareni i koji se lako ne integrišu u novi sistem i novo društvo, kao što je recimo Ipek koja nije prihvatila te nove norme i nove standarde života zatim stari nana i deda koji takođe nisu prihvatili taj novi sistem i koji se vraćaju u mesto iz kojeg su došli, a recimo Kerem je prešao taj prag, te razlike, Kerem je prešao taj prag i odleteo u novi svet, tako da smatram da je i Srbija na prelazu u taj kapitalizam imala svlične promene i smatram da će baš zbog toga u Srbiji lakše shvatiti i razumeti ovu predstavu.
Ozbiljan tim i ozbiljan rad. Da li je to uticalo na uspeh predstave?
– Najpre da kažem da je zaista jedna velika i dobra ekipa radila na ovome, to se vidi i oseti. Gospođa Almira Suljević koja je fenomenalno prevela. Iako ne razumem vaš jezik, razgovarao sam i sa glumcima i sa režiserom i ostalima i shvatam da je uradila fantastičan posao. Tu je direktor, moj prijatelj Seadetin Mujezinović koji je pre svega odlučio da jednu takvu predstavu igraju u ovom pozorištu , nakon čega su Almira i on zajedno našli Stevana Bodrožu koji je jedan izuzetan profesionalac, a pre svega dobar čovek, pored toga što je vrlo pametan i kreativan, i uz takvu ekipu uspeh je neminovan i zagarantovan.
Želim da dodam da mi je izizetno drago da je to rađeno u Stevanovoj režiji jer je predstava postavljena veoma moderno. Dosadašnji režiseri su predstavi i postavci prilazili na klasičan način a ona zapravo može drugačije i na parvi način je postavljena i predstvaljena. Šro se glumaca tiče svi su bili fenomenalni i ne znam koga bih izdvojio od njih.
Kako biste ocenili novopazarsko Regionalno pozorište ?
– Neskromno je da na svoj tekst i predstavu rađenu po njemu dajem ocenu, ali ako se tiče režije i glumaca dajem ocenu 11. 11 od 10. Kada sma pisao ovo delo bio sma mald, nisam imao ni 30 godina i atada sam radio na Konzervatorijumu i često sam išao na koncerte njihovih muzičara i nosio sam se mišlju da ovu predstavu napišem kao mjuzikl u kojem će svako od likova na istu temu, odnosno melodiju svirati različti instrument, dakle da na istu melodiju različtiti isntrumenti daju svoj zvuk i baš sinoć dok sam gledao toga sam se setio i upravo su glumci bili takvi. Svi su na istu melodiju svirali na svoj način i u tome je bila čar i lepota.
Regioalno pozorište dobitnik je najvećih festivalskih priznanja…
– Festivale su veom važni. Nagrade sa druge strane, nisu sve u životiu ali su veoma bitne jer negde su čoveku one dokaz da kada neštop radi da je na pravom putu i da je ono što ste radili do tada primećeno. Logično, nisam bio u prilici da pogledam njihov kompletan repertoar ali ukoliko je u nivou ove predstave koju sam sinoć odgledao onda su oni na pavom putu i želim im još puno festivala, puno uspeha i nagrada, ne samo u zemlji već i u inostranstvu.
Zašto su festivali važni?
– U našoj zemlji se održavaju različiti državni festivali. U Bursi je recimo ovo Festival balkanskih zemalja. Nastupaju ozoriša iz balkanskih zemalja, što je izuzetno važno jer je Bursa grad u kojem živi puno ljudi sa ovih prostora, odnosno Balkana. Prava je stvar što je taj festival upravo u Bursi i što ćete se tamo predstaviti. Organizatori iz Burse su učinili pravu stvar što su pozvali ovu predstavu da učestvuje na Internacionalnom festivalu balkanskih zemalja koji organizuju.
Ja nisam imao uopšte informaciju da ste aplicirali za ovaj festival. Znate ja nisam njihov član i nemam uticaj po ovom pitanju. Ja sam pisac i akademski profesor, tako da mi je još više drago i smatram da festivalu savršeno pristaje ova predstava koja je veoma popularna. Bilo bi čudno da nisu pozvali jednu ovako uspešnu predstavu, a tim pre što je predstava rađena po tekstu jednog turskog pisca. Predpodstavljam da će publika u Bursi ovo sa zadovoljstvom da proprati i gleda.
Kakva su Vaša očekivanja u Bursi?
– Mnogo se radujem i ovo čini pravo zadovoljstvo čoveku jer ova moj apredstava u Bursi nije igrana. Bila je postavljena u ankarskom državnom pozorištu i u Eskišehiru ali publika u Bursi je još nije videla i utoliko je sretnija jer je ova postava mnogo bolja. Uzbuđenje je i to što sam svestan da umetnost toliko spaja toliko nas. Recimo, ja saam napisao, gospođa Almira je prevela, jer vlada turskim i vašim jezikom, tu je režiser Bodroža koji takođe nije iz Novog Pzaar, tu je ekipa glumaca i ta kompletna pozorišna ekipa ide u Bursu, tamo će se upoznati sa pozorišnom publikom iz Burse i to je ono što umetnost čini onom koja sve spaja.
Kako ste reagovali kada Vam je predočeno da će ”Prag” biti igran Novom Pazaru?
– Život jednog pisca je pun iznenađenja, nešto što zamislite ispadne totalno drugačije. Kad sam dobio ponudu da moja predstava bude igrana u Novom Pazaru bio sam iznenađen i uzbuđen kako će to ispasti. Ova predstava je igrana na Kubi i tamoje dobro prihvaćena a za Novi Pazar sam čuo i znao za Novi Pazar i ako nisam bio i poznajući Balkan uopšteno znao sam da ćše nesšto interesantno da izađe i to se na kraju ispostavilo i veoma sam zadovoljan.
Da li je drama Vaš prioritetni književni žanr i izraz?
– Nekad nastaju dela čak i mimo naše volje jer situacija tako naloži i kaže. Ja sam pisao i preko 20 predstava za radio, pisao sam za televiziju i za film, pisao sam takoreći za sve generacije za uzrast od sedam do 77, pisao sam dečije predstave, komedije, dakle ne samo drame i tragedije. Nekako sam kroz sve moguće žanrove pokušavao predstaviti sebe.
Čovek sam, ništa što je ljudsko nije mi strano
U kojem ste se žanru u najvećoj meri pronašli? Koji je žanr pronašao Vas?
– Mene zapravo sve interesuje, sve što je vezano za čoveka. Čovek sam, ništa što je ljudsko nije mi strano. Znate, život na ovoj planeti poslednjih godina postao je veoma kompleksa. Sve je vezano za čoveka i politika i o sociloško stanje društva i estetika. Najpre želim da shvatim šta je iza toga i kako se čovek u svemu tome snalazi i oseća. Za koju god temu da se odllučim da pišem, iza nje stoje univerzalne vrendosti koje su kostur svemu kao što su ljudska prava, jednakost, zaštita životne sredine i druge.
Vaš akademski i kreativni rad ima snažan fokus na pozorištu za decu…
– Pišem za decu, i to me je jako privuklo, jer su deca specifična publika. Ona su veoma čista i otvorena. Deca kao publika jasno pokazuju kada im se nešto dopada. isto tako jasno pokazuju kada im se predstava ne dopada, tako da mene to jako privlači i zbog toga pišem i za decu predstave. Deca pripadaju jednoj osteljivoj kategoriji. Ja pišem i za druge odetljive kategorije, kakve su žene, deca koja su i fizički mala, znači za mnoge kategorije pišem. Većina pisaca ne shvata dobro decu i gledaju ih sa visine.
Takođe, na pisce koji pišu za decu ne gledaju kao na prave umetnike. Istovremeno, mnoge predstave napisane za decu su neprilagođene. Znate, ta mala bića vrlo dobro shvataju kvalitet i vrlo dobro shvataju kad je predstava dobra i ono što im se želi reći i preneti. Recimo, bajke koje se prezentuju deci, koje su toliko ilustrovane da bi im izgledale primamljive uopšte nisu za decu. U tim bajkama ima puno nasilja, žene su u tim bajkama zapostavljene, obespravljene. Ja sada, na temu starih, pišem nove, savremene bajke prilagođene deci i dobu u kojem žive.
Nastavak pomenute trilogije već je pred čitalačkom publikom. Šta trenutno pripremate?
– Pre sedam dana mi je izašla knjiga ”Ćark” koja je, kako sam rekao, nastavak trilogije. Uskoro mi izlazi knjiga poezije, zasnovana na poznatim umetničkim delima kakva su Hamlet, Magbet i druga. U Francuskoj trenutno pišem knjigu gledajući njihove predstave i njihova pozorišta, kao neku kritiku na osnovu toga. Istovremeno završavam još jednu predstavu čiji radni naslov je ”Bratski vrisak”. Za kraj bih da zahvalim vašoj medijskoj kući. Zahvaljujem da ste dali prostor pozorištu i predstavi ”Na pragu”. Nadam se da se uskoro vidimo u Bursi.
Prof. dr Hasan Erkek objavio je 25 umetničkih i akademskih knjiga u dvanaest različitih zemalja. Dobio je više od osamnaest nagrada. Njegov objavljeni akademski rad fokusiran je na umetnost drame, dok njegov akademski i kreativni rad ima snažan fokus na pozorištu za decu. Njegove drame su izvođene u više od 38 pozorišta, uključujući turska nacionalna pozorišta i šest u drugim zemljama.
Približno dvadeset njegovih radio-drama su emitovane na nacionalnim radio stanicama u Turskoj. Neki od njegovih filmskih scenarija su snimljeni. Hasan Erkek je učestvovao i prezentovao radove na mnogim međunarodnim pozorišnim festivalima.
Više od stotinu njegovih članaka objavljeno je u raznim časopisima i novinama. Držao je kurseve na različitim fakultetima iz drame, dramaturgije, dramatizacije, kreativnog pisanja, dramskih tehnika i savremenog pozorišta. Bio je član Izvršnog odbora i potpredsjednik u ASSITEJ Turskoj. Takođe, predsednik Udruženja turskih dramskih pisaca i prevodilaca dramskih tekstova i šef Odseka za scenske umjetnosti na Univerzitetu Anadolu.
Razgovarala Senada Kalić
