GIZ: Podrška za najugroženije građane Srbije i za one koji bi da se vrate

Nemačka razvojna saradnja je, za 22 godine, koliko traje partnerstvo, u Srbiju uložila više od dve milijarde evra, a cilj te podrške je oduvek bio jačanje ekonomske stabilnosti Srbije i njeno približavanje Evropskoj uniji, saopštio je GIZ. Vođa globalnih programa “Migracije za razvoj” i “Migracije i dijaspora” u Srbiji Marija Bogdanović kaže da je GIZ-ova uloga da kroz stručnu podršku u sprovođenju projekata ostvari taj cilj. “Sve to je moguće, pre svega, zahvaljujući sredstvima koja potiču iz budžeta nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ)”, rekla je Bogdanovićeva o ulozi GIZ-a za “Nedeljnik”. Govoreći o podršci koju Nemačka pruža Srbiji, Bogdanovićeva je istakla da se ona odvija kroz tri oblasti – održivi ekonomski razvoj, životna sredina i na kraju demokratija, civilno društvo i javna uprava. Bogdanovićeva je istakla da okviru programa “Migracije za razvoj” i “Migracije i dijaspora” GIZ radi sa različitim kategorijama povratnika, odnosno građanima Srbije koji se u maticu vraćaju iz različitih pobuda. “S jedne strane imamo povratnike po Sporazumu o readmisiji, u većini slučajeva reč je o pripadnicima najmarginalizovanjih grupa koji se vraćaju u Srbiju pod nepovoljnim uslovima. U velikoj većini su to Romi, koji su po povratku dvostruko marginalizovani. S druge strane, pomažemo i visokokvalifikovane građane koji su u inostranstvu radili ili se školovali, i koji su odlučili da se vrate u Srbiju kako bi doprineli matici svojim znanjem i iskustvom”, kaže Bogdanovićeva i dodaje da su okviru programa “Migracije i dijaspora” omogućili povratak 22 visokokvalifikovane osobe. Kada je reč o ugroženim kategorijama društva, GIZ, pre svega u okviru Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK), sa partnerima Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije, radi na njihovom osnaživanju, ali i stvaranju uslova za održivu reintegraciju. “Centru mogu da se obrate svi kojima je potrebna pomoć, ne samo povratnici. U okviru centra oni mogu da dobiju pravnu, psihosocijalnu pomoć, profesionalnu orijentaciju, prekvalifikaciju, obuke koje mogu da im pomognu da lakše dođu do posla ili da pokrenu svoj biznis, takođe ih upućujemo i na druge organizacije koji im mogu pružiti različite vidove pomoći. Od ove godine, usluge DIMAK centra su pored Beograda dostupne i u Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kruševcu, Kraljevu i Boru, i to jednom nedeljno u okviru Migracionih servisnih centara Nacionalne službe za zapošljavanje u navedenim gradovima”, navela je ona. Govoreći o uspešnoj saradnji sa partnerskim institucijama, Bogdanovićeva je istakla da je zajedničkim naporima u 2022. osnaženo na stotine građana iz ugroženih kategorija, te da je samo povratnicima iz Nemačke pruženo preko 3.000 individualnih mera podrške.