Ideali ženske ljepote: Lijepo je uvijek lijepo i nekada i sada, to su standardi uma
Iako je lepota u oku posmatrača, svesni smo toga da svako doba diktira određene standarde kako ženskih, tako i muških idealnih proporcija. Kroz vekove se ideal ženske lepote menjao, a prmene su bile drastične.
Lice: Maida Redžepagić
Egipćanke su po uzoru na Kleopatru i na Nefertiti, bile žene uskih ramena, tamnije kose, simetričnog lica i vitkog stasa. Svoje oči su isticale i naglašavale crnim ugljem.
U antičkoj Grčkoj je ženska lepota bila u senci muške lepote. Mušku lepotu u antičkoj Grčkoj je pratila I dobrota, dok je ženska lepota slutila na nesreću. Tako da nije ni čudno to što je kao glavni krivac za trojanski rat upravo bila Helenina lepota. Sudeći po statuama iz tog perioda žensku lepotu odlikuju punija figura, šira ramena, duga talasasta kosa i svetlija koža.
Za renesansni period pojam ženstvenosti je bila punačka devojka, blede puti i plave kose. Pune grudi, široki bokovi i zaobljen stomak bili su još jedan od sinonima lepote tog vremena. Portreti muza renesansnih slikara odišu čistotom, smirenošću, blagošću i erotičnošću. U ovom periodu žene su bile punije nego u svim ostalim, u današnje vreme bile bi smatrane gojaznim.
Viktorijanska lepota ima sličnosti sa današnjim shvatanjem ovog pojma. Za taj period bio je karakterističan izuzetno tanak struk sa bujnim grudima i punijom zadnjicom. Kako bi postigle ovakav izgled, žene su svoje strukove stezale korsetima, a zadnjice vizuelno povećavale žiponima i obručima, polako se uvodio izgled “peščanog sata” kao pojam lepote. Mnoge žene su zbog nošenja korseta u trudnoći gubile decu, rađale bolesnu i degenerisanu decu ili ostajale sterilne.
Dvadesete godine 20. veka su donele modnu revoluciju, pa sve što je bilo lepo, recimo u viktorijansko doba, prestaje da bude lepo. Struk se više ne steže, nego se teži kompletnoj dečačkoj građi. Da bi postigle efekat malih kukova i grudi, žene su se stezale elastičnim zavojima. Duga bujna kosa je zamenjena kratkom bob frizurom, a diskretna šminka jarkim bojama. Žene su počele da se kreću slobodnije, da piju, a cigareta je postala simbol njihove jačine i društvene ravnopravnosti.
Tridesete, četrdesete i pedesete godine 20. veka u modu vraćaju figuru u obliku peščanog sata. Široki kukovi, uži struk i velike grudi opet postaju simbol seksipila. Slika i prilika ovih modnih trendova bila je upravo Merilin Monro. Za ovo vremensko razdoblje treba vezati i još neke od najlepših žena svih vremena: Gretu Garbo, Sofiju Loren, Elizabet Tejlor.
Šezdesetih godina dotadašnji kriterijumi padaju u vodu. Na modnu scenu dolazi sedamnaestogodišnja manekenka Tvigi, koja na scenu vraća dečački izgled, izrazito mršavu figuru i duge i mršave noge.
Sedamdesete, osamdesete I devedesete vraćaju seksipil zadržavaju vitko telo, ali zdravo mršavo, mišićavo i zategnuto telo. Žene počinju da se bave sportom, da vežbaju i da odlaze u teretane. Osamdesete i devedesete godine su obeležili super-modeli: Klaudija Šifer, Linda Evanđelista, Naomi Kembel, Sindi Kraford, čija tela promovišu atletsku građu, mršavo, ali ne premršavo telo, zategnute mišiće i prirodne obline.
Nasuprot njima javlja se i struja čiji je uzor manekenka Kejt Mos, koja otvara vrata takozvanom ′heroin-chic′ izgledu. Ovakav izgled podrazumeva bledu kožu, izrazito mršavo telo bez oblina i nezdrav izgled.
Dvehiljadite godine donose nove ideale. Bez obzira što živimo u doba koje ženama pruža više slobode, izbora I opcija nego bilo koje prethondo žene svoje telo nastoje da stave u kalup. U velikoj meri se nastavlja sa trendom započetim devedesetih godina koji prate zdrava ishrana, redovno vežbanje, zdravo I mišićavo telo. Takođe dolaze do izražaja velike grudi I zadnjica, punije usne. Kako je vremenom medicina napredovala, naročito kada govorimo o estetskoj hirurgiji, tako se sve više žena odlučuje da podvrgne svoje telo istoj ne bi li se priblizile idealu lepote koji propisuje današnjica.
Iako je svako vreme nosilo sa sobom određene kalupe u koje bi žensko telo bilo stavljano I tako smatrano savrsenim, lepota je uvek dolazila iznutra. Krila se u ponašanju, smirenosti, uzdrzanosti I samouverenosti.
Autor: Katarina Đokić / beforeafter
