Ljubav je u Carigradu

Kao jedan od gradova koji se prostire na dva kontinenta, sam osećaj da si na raskršću je nekako uzbudljiv. Raskršća daju mogućnost da biraš svoj put, a to vam samo po sebi daje krila u razmišljanju. Što zbog činjenice da si na raskršću svetova, kontinenata, ukusa i boja, ravnodušni sigurno nećete ostati. Moja prva impresija je da u Stambolu na Bosforu vi jednostavno morate da volite. Da li zbog specifičnog podneblja, hrane koju konzumirate, ili osoljenog vazduha jer je u blizini more, tek ljubav je stvarno – u Carigradu.  Zato pazite s kim idete u ovaj čarobni grad. Može da  se  desi svašta. Realno, ovaj grad motiviše i inspiriše, a  moje je bilo da vam to kažem ?

Nisam imala mnogo dodira sa ovim delom Turske i za mene je novina sve – od neverovatnog zalaska sunca iz kog god  dela grada da ga posmatrate do načičkanih zgrada i specifičnog  gostoprimstva i odnegde poznatih  specijaliteta. Iako nisam neko ko mora da jede meso i slatkiše, bez sira se ne može! Sve  one pite,  pituljice i trista čuda koje odnegde poznajem, učinili su da se prisetim detinjstva. Moja pokojna baba spremala je mnoštvo sličnih  kombinacija sa korama i sirom, tako da odnegde  doživeh “dežavu”. I znam da bi sada bila ponosna da može da me vidi i da može da čuje da njene specijalitete pominjem na drugom  kraju sveta.

Kada pričamo o krstarenju po Bosforu, raskršće dva kontinenta- Evrope i Azije čini Istanbul posebno zanimljivim. Ako imate malo asocijacija i malo mašte nećete imati problem da se uživite u vreme i osetite dah prošlosti dok vam pred očima prolaze dvorci, palate, zamkovi…Osetićete duh aristokratije koja se danas kroz TV serije i turističke priče boji posebnim bojama. Dok mi se pred očima smenjuju palate,  dobijam poriv da  se prošetam kroz te odaje i osetim dah prošlih vremena.

Poenta je u tome da ste na tlu stare civilizacije, i to osećate na svakom koraku. Civilizacije koja ima svoje običaje, način  života i posebne zakone. Posebnim ih čini to što se poštuju bez pogovora i ne dovode u pitanje.

Moderna Turska danas je kombinacija tradicije i duha zapada. Od luksuznih hotela preko specifičnih specijaliteta do načina  života koji se umnogome  oslanja na  tradiciju. Bazari su nešto autohtono što  je ostalo neokrnjeno zubom vremena i što  vas u mnogome upućuje na to gde ste zapravo. Imala sam tu sreću da budem u pravo vreme napravom mestu sa pravim ljudima, pa ni manje ni više odoh na jedan od najstarijih bazara – Egipatski bazar. Vrlo bitna stavka je da kraj sebe  imate nekoga ko govori  turski, bez obzira koliko engleskog znate i koliko će vas i na srpskom razumeti. I ko može naravno, a kako drugačije – da vas poveže na wifi,  bez da se mnogo  mučite ?

Zahvaljujući mom saputniku, ali i nekadašnjem turskom studentu, Faruku, dobijam poseban tretman u prodavnici, kusur u evrima, ali i čašicu prijatnog razgovora.

Kada je kraj vas neko ko govori turski jezik kao maternji možete da  u istoj osobi imate sagovornika na različite teme, a ako ste uz to još i novinar ? možete da pitate šta  god  vas je ikada zanimalo. Rizikujete da smorite pitanjima, ali niko nije rekao da će biti jednostavno ići u korak sa novinarskim pitanjima i obiljem fotografija koje se fakat na Egipatskom bazaru mogu napraviti ?

Moja istanbulska priča završava se poslednjeg dana vikenda u gužvi tako uobičajenoj za ovaj grad. Sa krstarenja po Bosforu i šetnje po Egipatskom bazaru, čeka me let za Beograd. I aerodrom na kom je naravno, opet gužva, ali posle par dana, to vam postaje potpuno normalna pojava.

Postoji jedna stvar koja mi je oduvek po povratku kući govorila da sam se dobro odmorila. Kada sam sletela u Beograd, imala sam utisak da sam bila odsutna barem  mesec dana. E, to  je definitivno  pokazatelj da je Istanbul dobro  uticao na mene.

I ono najvažnije. Pazite s kime putujete. Taj  grad ima magiju ?

 

Pisala i putovala: Ivana Đorđević

Specijalna zahvalnost: Faruku Suljeviću i Galibu Giciću, Katarini Radović, Jusufu Eminu i Denisu Mavriću