Mladić sa Daunovim sindromom omiljeni konobar u Novom Pazaru
Pored tekstilne, obućarske i drvne industrije, Novi Pazar u poslednjih nekoliko godina postao je i grad ugostiteljske delatnosti. Svako gradsko i prigradsko naselje u tom gradu ima po nekoliko kafeterija ili tradicionalnih kafečajnica. U neke od tih lokala Novopazarci odlaze zbog kvalitetne i ukusne kafe ili zbog pristupačnih cena i usluge. U kafeteriju Multimedijalnog centra mušterije dolaze zbog svega toga, ali najviše zbog Emira Brničanina, mladića sa Daunovim sindromom, koji je postao omiljeni konobar i koji svakom gostu ulepša dan i popravi raspoloženje.
Ovaj dvadesetogodišnjak zaposlen je u Kulturnom centru Novi Pazar kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje. To njemu nije prvo radno iskustvo. Ranije ga je angažovala i turska kompanija iz sektora konfekcije, LC Waikiki u svojoj prodavnici u Novom Pazaru.
Na novom poslu se, priča Emir, dobro snašao i obavlja ga bez poteškoća.
“Kada gost dođe ja mu poželim dobrodošlicu, kažem bujrum, izvolite i pitam šta želi da pije. Sve ja mogu sam, da spremim kafu, u mašinu da ubacim sudove da se peru, a volim i ja da perem šolje i čaše u sudoperi. Ovaj posao je lep i hoću ovde uvek da radim”, rekao je Emir, omiljeni konobar Novopazaraca.
On ne samo da je omiljen među gostima, omiljena je osoba među 60 zaposlenih u Kulturnom centru. Oni koji znaju šta se krije iza njegovog osmeha kažu da Emir srećan dolazi na posao a kući se nakon posla vraća po malo umoran, ali još veseliji i zadovoljniji.
“Mnogo mi je lepo ovde, stvarno. Kolege volim, a i oni mene. Svi su dobri prema meni. Radimo zajedno jer ima puno posla”, kaže Emir.
Pored njega, direktor Kulturnog centra Novi Pazar Husein Memić izborio je sredstva i angažovao je još jednog mladića sa Daunovim sindromom. Ranije je u toj ustanovi bila zaposlena i gluvonema osoba. Iz te ustanove su kazali kako im nije cilj da Emir i njegovi drugari budu angažovani samo kako bi dobijali platu, već i kako bi se integrisali, sticali radne navike i veštine.
Zadatak svih zaposlenih u toj ustanovi je da stalno pričaju šta osobe sa Daunovim sindromom mogu, a ne šta ne mogu. Dugoročni cilj je otvaranje kafeterije u bašti Kulturnog centra koja će zapošljavati osobe sa Daunovim sindromom. Rukovodstvo Kulturnog centra već radi na tom projektu u saradnji sa Gradskom upravom Novog Pazara.
Tekst/Foto: Aleksandar Nićiforović
