Jasmina Kruševljanin Bondžuković: “Roditelj sveznalica” ne postoji
Iako sam rođena sa cerebralnom paralizom, odrasla sam bez osećaja da je to neka prepreka koja me čini drugačijom u odnosu na druge. Uz ogromnu podršku svojih roditelja, ostvarivala sam svoje ciljeve samostalno i čak nekad brže od svojih vršnjaka. Naučila sam da ne ostavljam prostora – sebi za strahove, drugima za suvišna pitanja. Međutim, kada sam sa dvadeset šest godina prvi put postala mama, sve se promenilo.
Dolaskom prve devojčice na svet probudila su se u meni osećanja i strepnje za koje ranije nisam imala vremena. Vremenom je uočila da moji koraci nisu baš tako stabilni kao koraci drugih ljudi. Radoznala, kao i ja, postavljala je brojna pitanja i ponekad bi me „učila“ na ulici kako da hodam. Sve sam proživljavala vrlo emotivno, a dan kada sam joj, iako je bila jako mala, rekla da nikada neću koračati kao ona zauvek ću pamtiti. Sećam se kroz maglu svog objašnjenja, njenog bistrog pogleda i mnogo isplakanih suza kada sam ostala sama. Danas mi sećanje na taj momenat budi emocije, ali tada sam osetila i olakšanje. Zahvaljujući instinktu, znala sam da razume i što je važnije, prihvata to što joj govorim.
Međutim, rađanjem druge ćerke, pet godina kasnije, morala sam sve iz početka. Mnogo pitanja u različitim situacijama, opet napor da sputam emocije i ogromna pomoć supruga. Ništa od toga nije izostalo.
Ipak, ovog puta pored sebe imala sam stariju ćerku. Ona je bila moja najdragocenija podrška u novoj – staroj avanturi, da još jedno dete na primeren način, upoznam sa sobom na način prilagođen dečjem senzibilitetu, stvarnosti i svojim mogućnostima. Lina sada ima devet a Nahla četiri godine. Funkcionišu po principu da je to što starija sestra objasni mlađoj zakon koji se poštuje. Iako puno razgovaramo, moj najveći izazov je daleko jednostavniji sada nego pre devet godina.
Upoznala sam neke divne ljude, odlazeći sa svakog druženja sa produbljenim osećajem povezanostimeđu ljudima. Deleći u okviru programa iskustva sa drugima, naučila sam da su nesavršenost i strah deo svih nas, ali da ih zbog mnogo oblika, neke mame i tate samo drugačije zovu. Ponosna sam na sve koji su pohađali ovaj program.
Lina i Nahla su imale priliku da vide svoju mamu kako se posvećeno trudi da im bude što bolji roditelj. Zahvaljujući programu “Podrška, ne perfekcija”, još jednom sam im pokazala da dok god se cela porodica drži zajedno, naši koraci biće stabilni.
Autor: Jasmina Kruševljanin- Bondžuković
Preuzeto: Fondacija Novak Đoković
