“Stan na dan”, seoski turizam – šta donosi oporezivanje

Zakoni o turizmu i o ugostiteljstvu našli su se pred poslanicima Skupštine Srbije, a nova rešenja predviđaju, između ostalog, paušalno oporezivanje onih koji izdaju “stan na dan”, kao i oporezivanje domaćinstava koja se bave seoskim turizmom.

Do sada nije bilo moguće utvrditi koliko je onih koji izdaju privatni smeštaj u okviru domaćinstava, tako da su nadležni najavili da bi zakonska rešenja, koja stupaju na snagu od 1. jula 2019. trebalo da uvedu red i u tu oblast.

O tim zakonskim rešenjima za InfoBiz govorio je Goran Petković sa Ekonomskog fakulteta.

N1: Svi koji izdaju stan na dan moraće pušalno da oporezuju svoju delatnost. Kako će to izgledati?

“Statistika kaže da je prošle godine u Srbiji bilo 3,4 miliona turista. A neke procene kažu – još trećina otprilike neprijavljenih. Ja sam siguran da zakonodavac na ovaj način pokušava da zahvati nešto iz tog miliona neprijavljenih. To će stvoriti određene namete onima koji izdaju sobe i koji bi trebalo da plaćaju porez. Pored finansijskih nameta stvoriće im i nekakvu obavezu da nešto administrativno rade. Obećanja koja dolaze iz države jesu da će to biti jednostavno i jeftino”.

N1: Da li smatrate da će to dovesti ovaj vid poslovanja u regularne tokove?

“Ja se nadam da hoće, zakonodavci veruju da hoće. A ono što sam siguran je da oni koji se sada legalno bave turizmom – da se nadaju da hoće”.

N1: Imate li informaciju koliki bi iznos tog poreza mogao da bude?

“Kako je sada najavljeno, taj porez će biti računat zavisno od kategorije turističkog mesta. Najveći iznos poreza plaćaće u Beogradu, a najmanje bi, recimo, trebalo da plaćaju oni koji izdaju po seoskim domaćinstvima, u nekim nekategorizovanim turističkim područjima. Tačni procenti još nisu doneti, ali može se očekivati, prema nekim procenama, da će jedan krevet u Beogradu biti opterećen sa neke tri i po hiljade godišnje”.

N1: Pominje se i da će domaćinstva koja se bave seoskim turizmom morati da plaćaju porez?

“Ako je to seosko domaćinstvo negde na Zlatiboru ili Kopaoniku, pretpostavljam da će kategorija biti visoka i da će porezi biti nešto veći. Ako je, na primer, reč o Kuršumliji ili Lukovskoj banji na primer, onda će porezi svakako biti niži. Ja mislim da bi zakonodavac trebalo da misli o tome da neka mesta, neka devastirana područja oslobodi. Nisam čuo da je o tome do sada bilo reči, ali mislim da bi to imalo smisla”.

N1: Koliko to može da utiče na turizam u Srbiji i konkretno u Beogradu ukoliko cene iz tog razloga budu veće?

“Ja ne očekujem da će u jakim turstičkim mestima doći do bilo kakve značajne reakcije tražnje na to eventualno povećanje cene. Ukoliko do povećanja dođe, moglo bi da bude do pet posto. Tu cenovna elastičnost nije tako izražena i ljudi koji su naumili da dođu – to će platiti. Ono što bi trebalo zakonodavca više da zabrine jeste slabo snalaženje stanovništva u ruralnim područjima. Mislim da će za neke od njih veći namet biti ta obaveza da prijave i plaćaju porez, nego sam taj iznos. Ako bi se lokalne samouprave angažovale i radile taj posao i bar u početku pomagale ljudima da rade taj posao, ja mislim da bi se to njima višestruko vratilo”.

N1: Koliko državi može da se vrati novca na ovaj način?

“Ako država računa da postoji trećina nenaplaćenih dažbina po osnovu dolaska turista, neka od te trećine u prvoj godini naplati pola ili dve trećine, sigurno će bar za četvrtinu ostvariti veći prihod”.

N1 info