Svaki gram otpada mora da se prijavi

Svi koji stvaraju otpad, do kraja marta moraće Agenciju za zaštitu životne sredine da obaveste kako su ga rešili. Zakonom o upravljanju otpadom regulisana je obaveza proizvođača i vlasnika otpada da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine. Izveštaj o otpadu se popunjava i dostavlja elektronski – putem aplikacije koja je dostupna na sajtu Agencije.

Obavezu izveštavanja imaju sva preduzeća koja u toku svoje delatnosti stvaraju otpad i oni koji otpad preuzimaju da bi njime upravljali. Obaveza važi za lokalne samouprave za evidencije deponija i smetlišta na njihovoj teritoriji. Izveštaj podnose i pravni subjekti koji stavljaju na tržište Srbije proizvode koji posle upotrebe ulaze u posebne tokove otpada, kese i ambalažu, kao i nacionalni operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

– Nije reči ni o kakvoj novoj obavezi, niti se uvode nova pravila. Godišnji izveštaji se dostavljaju do 31. marta sa podacima za prethodnu godinu – objašnjava Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. – Dokument o kretanju otpada i obrazac DEO6, namenjen preduzećima koja otpad preuzimaju i predaju domaćim operaterima dalje bez tretmana, unosi se kroz aplikaciju na dnevnom nivou. Tokom 2018. godine izašao je pravilnik koji obavezuje lokalne samouprave da direktno u informacioni sistem dostave podatke o deponijama i smetlištima na njihovom području.

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine se nalaze spiskovi preduzeća koja su ispunila svoju obavezu, baš kao i preduzeća koja to nisu učinila u skladu sa različitim podzakonskim aktima i na obrascima koje su u obavezi da popunjavaju kroz aplikaciju informacionog sistema. Nadzorni organi svakodnevno imaju pristup tim spiskovima. Na njihov zahtev Agencija šalje i podatke o vrstama i količinama otpada, odnosno razne izveštaje koji se mogu dobiti na osnovu unesenih podataka korisnika.

– Proizvođači otpada dostavljaju redovno podatke, ali Pravilnik kojim je regulisano izveštavanje nema propisane donje granice količina generisanog otpada – objašnjava Siniša Mitrović. – To znači da su sva pravna lica u obavezi da dostave izveštaj, što nije slučaj. Važno je da svi takozvani veliki zagađivači odnosno pravni subjekti, koji tokom svoje aktivnosti stvaraju značajne količine otpada, poštuju izveštavanje i redovno dostavljaju izveštaje. Zahvaljujući tome što se već dve godine i dokument o kretanju opasnog otpada dostavlja direktno kroz informacioni sistem, povećao se broj preduzeća koja proizvode otpad u manjim količinama, a nisu bila upoznata sa obavezom dostavljanja izveštaja o proizvedenom otpadu.

Rok za godišnji izveštaj je 31. mart. Ne poštuju, međutim, svi rokove, pa izveštaje sa podacima za prethodnu godinu korisnici dostavljaju tokom cele godine.

– Ukoliko se radi o podacima za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, za koje se plaća ekološka naknada, korisnici ih dostavljaju i za nekoliko prethodnih godina – dodaje Siniša Mitrović. – U aplikaciji se tačno može videti kada je unet koji podatak.

Upravljanje otpadom predstavlja sprovođenje propisanih mera sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja otpada, uključujući i nadzor, kao i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.

– Visoki troškovi, neracionalna organizacija, nizak kvalitet usluga i nedovoljna briga za okolinu rezultat su poraznog stanja u organizaciji upravljanja otpadom – upozorava Agencija za zaštitu životne sredine. – U Srbiji je praktično jedini način upravljanja otpadom odlaganje na lokalne deponije, koje, sa veoma malo izuzetaka, ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske i tehničko-tehnološke uslove, a pored svega, neka od postojećih odlagališta su praktično popunjena. U Srbiji je, prema postojećem stanju, vrlo malo deponija koje se mogu uključiti u sanitarne deponije. Rešavanjem problema otpada na mestu nastajanja, principom prevencije, odvojenim sakupljanjem otpadnih materijala, principom neutralizacije opasnog otpada, regionalnim rešavanjem odlaganja otpada i sanacijom smetlišta, implementiraju se osnovni principi EU u oblasti otpada i sprečava dalja opasnost po životnu sredinu i generacije koje dolaze.

ŠTA JE SVE SMEĆE 

Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti.

– Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu – upozoravaju iz Agencije za zaštitu životne sredine. – Problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje, koga su pratili realna opasnost od iscrpljivanja nekih strateških resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni rast ukupne količine svih vrsta čvrstog otpada. Ta dešavanja nije pratila odgovarajuća politika zaštite životne sredine.

izvor: Novosti