Dedo Selim: Ujutru popijem srču – čašu tople varenike

Tutin – Gradac: Selo Gradac na Pešterskoj visoravni. Priča mi Selman Selim Škrijelj da u selu decenijama žive složno i dobro. Nešto niže ispod dedove kuće nekadašnje  kolibe. Drevna brvnara, poput povetarca, izvila se na jednu stranu. Prozori krivudavi, kao drumovi. – Vidi mene mladog! Imam 80 godina. Gde mene nađe da  ti sve ispričam šta je bilo pre pola veka i više. Hošeš li još jednu čašu ovčijeg mlijeka? – Selo Gradac, neobičan neki naziv? – Ma, jok. – Reče. – Da li znate po čemu je selo dobilo ime? – Ne znam.

Krajičkom oka, kroz uzvišenje, izmiče stado ovaca. Ne znaš da li je to sve stado ovaca, ili samo deo pešterske prirode. – Niko, bre, da svrati u naše selo. Kako je dole, u Novom Pazaru. – Dobro. Selim se mirno vartio u prednji deo kuće. Posle sijaset minuta kliznuo je dlanom po drvenoj klupi dok nije uzeo svoj  kubak – povijeni štap. Nekoliko trenutaka kasnije, unučad su nečujno izašla kroz vrata nove kuće da posmatraju deda i televizijsku ekipu. Reportaža o životu legendarnog Selmana Selima Škrijelja, o njegovom putu od kada je kročio u Gradac…

Iz nekog razloga, dok nas služio kahvom i tek ubranim lešnicima, prođe mu kroz glavu, da je ceo život radio i stvarao. Kada je išao ka svojoj brvnari, koju je umesno proglasio dom, osećali smo miris svežeg mlijeka, ovčijeg sira, kisele zelene surutke i hire – to je cika. Dedo je razmišljao. Od same te reči bežao, ali to su tek mudrosti, tačnije i moćnije nego život na Pešterskoj visoravni. Slegnu ramenima. Na trenutak je zažmurio. – Jesi li znala da sam ja dobar besednik – govornik? – Ne, ne; vi pripadate mudracima – novinarka je to rekla istinitim glasom Sandžaka.

Gradac je selo u tinskoj opštini u Sandžaku. Prema popisu iz 2011. je bilo 72 stanovnika. U naselju Gradac živi 66 punoletnih meštana, a prosečna starost žitelja iznosi 32, 9 stanovnika. Ovo sandžačko selo poseduje 19 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 00.