Kju groznica: Dvoje ljudi zaraženo u Crnoj Gori, ima li je i u Srbiji
Institut za javno zdravlje Crne Gore (IJZ) je prošle nedelje izdao saopštenje u kojem se navodi da su na teritoriji Danilovgrada registrovana dva slučaja oboljevanja ljudi od Kju groznice. Ova groznica, o kojoj se do sada samo sporadično govorilo u javnost, prvenstveno se javlja kod domaćih životinja poput goveda, ali može doći i do zaražavanja ljudi iz diretnog ili indirektnog kontakta sa životinjama, budući da se uglavnom prenosi aerogenim putem. Iako su simptomi ove bolesti najsličniji gripu, u ekstremnijim slučajevima može dovesti i do težih obolenja poput upale pluća ili hepatitisa. Koliko je Kju groznica zapravo opasna po ljude, i da li Srbiji preti opasnost?
Srbija je sporadično imala iskustva sa Kju groznicom, a poslednja epidemija prijavljena je 2012. godine. Tada je u selu Noćaj kod Sremske Mitrovice bolest dijagnostikovana kod najmanje 29 pacijenata, od kojih je polovina hospitalizovana, a kod većine obolelih je dijagnostikovana atipična pneumonija.
Virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler objašnjava za NIN da je bolest vrlo specifična, kao i to da, od kada se pojavila, sve u vezi nje je i dalje pod znakom pitanja.
„Bolest se zato i zove Kju groznica, zato što je slovo „kju“ početno slovo reči „kveščn“. Može se javiti bez vidljivih simptoma. Sa druge strane, putevi prenošenja nisu jasno definisani. Ona se može prenositi vazduhom ili direktnim kontaktom. Može posledicom pobačenog ploda, pa onda često obole veterinari ili seljaci kada se desi abortus kod životinja, jer oni moraju da uklone to uginolo tele ili jagnje. Ako ne vode dovoljno računa o higijeni ili udahnu, mogu da se zaraze“, izjavio je Šekler.
Šekler objašnjava da je najčešći vid prenosa aerogenim putem, odnosno disanjem.
„Može i putem izmeta koje životinje izbacuju, ili putem vazduha koji je zagađen usled pobačaja, jer često kod životinja dolazi do pobačaja usled ovog oboljenja. Kod ljudi, kada se bakterija prenese aerogeno, može da dođe do nespecifičnih upala pluća, koje se teže leče“, rekao je Šekler za NIN.
Šta se desilo u Crnoj Gori?
Situacija sa Kju groznicom u Crnoj gori prati se još od kraja jula ove godine. Kako je saopštio Institut za javno zdravlje Crne Gore oni su tada, nakon dobijanja informacije o pojavi Kju groznice među životinjama u dva gazdinstva u opštini Danilovgrad, uputili epidemiološke timove u zahvaćena gazdinstva u cilju sprečavanja obolevanja ljudi, pravovremene dijagnoze i lečenja eventualno obolelih osoba. Isprva, serološke analize za sve testirane osobe bile su negativne na uzročnika Kju groznice, navodi se u saopštenju IJZ-a od prošle nedelje.
Međutim, kako se dodaje, nakon obaveštenja od strane veterinarske inspekcije o obolevanju životinjama u još dva gazdinstva u Danilovgradu, Institu je opet poslao ekipe na teren kako bi uzeli uzorke krvi kod izloženih osoba i pokazalo se da su dve osobe zaražene.
„Serološki rezultati kod dve izložene osobe ukazuju na infekciju uzročnikom Kju groznice. Obe osobe, u trenutku testiranja, nisu prijavile tegobe, ali su navele da su u prethodnih mjesec dana imali simptome koji odgovaraju ovom oboljenju“, izjavili su iz IJZ-a, takođe navodeći da je u opštini Nikšić tokom juna registrovana Kju groznica kod životinja u 6 različitih gazdinstava.
„Epidemiološki nadzor je završen u četiri gazdinstva pri čemu nije registrovano obolevanje među izloženim članovima gazdinstava. Nadzor u dva gazdinstva je u toku“, naveli su iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore.
Šta je Kju groznica?
Kju groznicu, inače, izaziva bakterija Koksijeli burneti, koja je veoma otporna u spoljnim sredinama. Bolest je prvi put opisana u Australiji 1930ih, dok je danas rasprostranjena skoro u celom svetu. Najčešće se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženim životinja, a može i preko ugriza krpelja.
Simptomi su najsličniji gripu, a najčešći kod ljudi su visoka temperatura, obilna znojenja, glavobolje, bol u mišićima i zglobovima i izražena iscrpljenost.
Sa druge strane, u težim slučajevima postoji i mogućnost razvijanja hepatitisa ili pneumonije. Simptomi obično traju između dve i šest nedjelja, ali hronične infekcije mogu trajati duže i izazvati ozbiljne komplikacije. Lečenje antibioticima obično skraćuje trajanje simptoma.
Da li za Srbiju postoji realna opasnost?
Šekler napominje da ne zna zašto je odjednom ova bolest aktuelna tema, odnosno zašto se informacija iz Crne Gore uopšte probila.
„To je bolest koja se sporadično javlja u Srbiji. Nije ništa specijalno, nije neko iznenađenje. Ona je prisutna u manjem ili većem obimu. Ona se u Srbiji registruje kod goveda, koza, ovaca, a povremeno čak i kod ljudi. U Crnoj Gori se javlja više, kao i u Jugozapadnom delu Srbije. Jedan od razloga je taj što se tamo konzumiraju mlečni proizvodi koji nisu termički obrađeni. Postoji navika da se prave sirevi, a da se mleko termički ne obradi“.
Šekler je rekao da Kju groznica nije preterano opasna po ljude, kao i to da nije bolest koja se prenosi u velikom obimu da bi prouzrokovala epidemiju.
„Desi se da ljudi, koji su bili direktno izloženi preko zagađenog mesta ili životinje zaraze, a može da se desi i da se ne zaraze. Dešavalo se i pre nekoliko godina da bude veći broj zaraženih, i u takvim slučajevima postoje mere koje veterinarska služba preduzima“, rekao je on.
Kako se zaštiti?
Kako bi se smanjili rizici obolevanja kod ljudi, prvenstveno onih koji su konstanto u direktnom kontaktu sa životinja, preporučuje se dezinfekcija prostorija u kojima su boravile inficirane životinje. Zatim korišćenje zaštitne opreme (maske, rukavice, naočare) prilikom obavljanja poslova koji uključuju kontakt sa životinjama, njihovim izlučevinama i kontaminiranom okolinom.
Pored toga, neophodna je termička obrada prethodno nepasterizovanog mleka za sopstvene potrebe – kuvanjem na temperaturi ključanja – kao i pojačan epidemiološki nadzor. Takođe se preporučuje često pranje ruku, vakcinacija stoke kao i edukacija radnika.
Trenutno ne postoji vakcina za ljude koja je široko dostupna. U nekim zemljama se koristi vakcina za stoku radi smanjenja rizika prenosa na ljude. Ukoliko dođe do zaraze, za lečenje se koriste antibiotici u trajanju 14 dana.
NIN
PROFIMEDIA / AMI IMAGES / Sciencephoto / Profimedia
