Kibra Nikšić: U ovoj kući rođeno je 10 ćerki i 2 sina
Sandžak – O Novom Pazaru su pisali brojni putopisci, a čuveni Evlija Čelebi je u XVII stoleću zabeležio da je bio jedan od najvećih gradova na Balkanu (prema popisu iz 1528. godine, Novi Pazar je imao 221 kuću, što je za dve više nego što je imalo Sarajevo – 119). Još tada su Čarovci živeli po Osmanlijskom pravilu…
Moj otac je imao 6 ćerki i 2 sina
Kažu, da slika govori više od hiljadu reči… ovakve kuće treba da su pod zaštitu države… Takvih kuća bilo je u celom Sandžaku, ne samo u Novom Pazaru. Nažalost mnoge od njih su srušene za kompenzaciju većeg stana uz doplatu. Prava je retkost videti “has – pazarsku” kuću u našoj čaršiji. Na tim mestima – avlijama stvaraju se i zidaju velelepne građevine.-“ U kući Čarovaca rođeno je 10 ćerki i 2 sina. Živeli smo srećno u svojoj bezbrižnosti. Velika porodica je oduvek bila nešto o čemu sam maštala. Još kao dete imala sam tu slobodu da odrastam sa puno rođaka… Znam da smo bili posebni, iako smo odavno napustili to gnezdo” – kazuje svoju priču učiteljica u penziji Kibra Nikšić.
U Pazaru je bilo 5 takvih kuća
Gospođa Čarovac – Nikšić je svoj život započela pejzažima o rodnoj kući, a potom je prešla na detinjstvo i ranu mladost. Njena orginalna priča obuhvata Jeni Pazar i Osmanlijsku arhitekturu… Pazar nije sačuvao kuću koje više nema… nema je. U Ulici Deda Šehovića uveliko iz mutfaka ne mirišu uštipci, jahnija, birijan, begova čorba, hadžimakulje, peljte… Kibra je najviše radila na tradiciji Bošnjaka… zato je važno kazati sve o pazarskom “starom” načinu života…
– “Važno nam je da podsetimo građane da sami razmišljaju, da iskažu svoju ljubav, da svoje sećanje poklone Novom Pazaru…Tradicionalna turska – bošnjačka kuća… dom je odisao toplinom… sve je mirisalo na čistoću. Majka je stalno brisala i zatezala hklane čaršave na minderima… Tu je već sve bilo kao u Tijesnoj čaršiji, više mladosti oko sokaka nego unutra. I tada je svako svakog poštovao i voleo, kao da smo svi rođeni” – kazuje prekrasna Kibra Nikšić.
Čekali smo zajedno juftare
Prilazila je Staroj čaršiji. U sredini čaršije su dućani, a oko njih, čerčike, trgovci, kupci, proizvođači… Hamal je prelazio sokak, polako krenu ka Ulici Dede Šehovića i seo je na drvenu klupu… čeka vreme za “iftar – juftar.”
“U našoj kući za vreme Ramazana i Bajrama avlija je uvek bila puna radosti. Osim što je poseteo, otac je mnogo govorio o islamu… Uvek smo ga voleli i od srca poštovali. Uprkos svemu, znao se red. Kad dođu gosti u kuću… to su možda bile one najveće veselosti… činjenica da se njih najbolje sećam. Nikada se više neće ponoviti ni ta ljudskost, ni iskrenost, niti će se iko pitati gde je nestao Jeni Pazar” – sa setom u glasu kazuje pazarska učiteljica.
Osnivač Novog Pazara, čuveni vojskovođa i utemeljitelj Sarajeva, Šapca i Skoplja, Isa – beg Ishaković podigao je grad, u periodu između 1459. i 1461. godine, u neposrednoj blizini srednjovekovnog utvrđenja Trgovište. Grad je dobio naziv Yeni Bazar, odnosno Novi Pazar. Od samog nastanka grad je imao fizonomiju orijentalnog naselja, a zbog svoje veličine i značaja, godine 1468/69. dobija status šehera, kojeg je u to doba imalo malo gradova na Balkanu. U sredini grada se nalazila čaršija sa dućanima. Oko čaršije bile su mnogobrojne mahale u kojima se stanovalo, a u svakoj mahali postojala je džamija.
Zagledala se u Sandžak i shvatila da nije sve gotovo. – “Nisam se ja promenila. Ljudi su se izmenili. Možeš li slušati istinu o Pazaru”… Oči su joj bile oštre, blage, emotivne…
Binasa Malićević
