EkonomijaVesti

Vrhunac inflacije iza nas, predah od povećanja rate na kredite

Vrhunac inflacije je iza nas, a rate dinarskih kredita u narednom periodu neće rasti ako se nastave ovakvi ekonomski trendovi. Tako je rečeno u Narodnoj banci Srbije. Predviđaju da će zahvaljujući stabilizaciji cena energenata i hrane, inflacija do kraja godine iznositi 8 odsto, a godišnji privredni rast 2 do 3 odsto. Кao najveći doprinos tome ističu rast izvoza i direktnih stranih investicija.

Najteskobnija, ujedno i najdosadnija reč u svetskoj ekonomiji protekle tri godine je inflacija. U zemlji koja je iskusila njenu hiper varijantu, svaka vest o obuzdavanju rasta cena – prati se sa posebnom pažnjom.

Željko Jović, viceguverner kaže da je međugodišnja inflacija u Srbiji u aprilu smanjena na 15,1 odsto što je u skladu sa očekivanjima.

“I bazna inflacija beleži usporavanje na nivo od 11,1 odsto.

Očekujemo nastavak smanjenja do kraja godine, da bi na kraju godine imali negde prepolovljeni iznos visine inflacije u odnosu na onu koja je zabeležena u prvom tromesečju ove godine, što znači neki nivo od 8 posto“, istakao je Jović.

Narodna banka je u maju prekinula višemesečni niz povećanja referentne kamatne stope. Ostaje 6 odsto što za korisnike dinarskih kredita koji su mahom gotovinski – znači predah od povećanja rate.

Stroga monetarna politika uzela je danak u vidu manje kreditne aktivnosti, ali državni bankari napominju da je važno da smo zadržali predvidivost poslovanja za investitore.

“Mi smo u prva četiri meseca nekih 60 ili 70 posto bolji nego što smo bili u prva četiri meseca prošle godine. Ono što je takođe primetno, a na to ukazuju visoki iznosi naplaćeniog poreza na dobit, deluje da je privreda jako profitabilno poslovala prošle godine i to je veliki izvor investicija. To je možda čak i višestruko veći izvor investicija nego što je kreditna aktivnost“, rekao je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za statistiku.

Iako je tražnja za kreditima manja, bankarski sektor je stabilan o čemu svedoči rekordno nizak nivo problematičnih kredita, kažu u NBS.

Naglašavaju i smanjen deficit tekućeg računa. Кada se podvuče crta posle svih uplata i isplata na računu države, u minusu smo 112 miliona evra, u prvom tromesečju. U istom periodu prošle godine minus je iznosio milijardu i po. Samo na uvoz energenata trošili smo 370 miliona evra više nego ove godine.

“Oporavlja se i izvoz energenata, tako da smo i po tom osnovu imali veći priliv od 260 miliona evra. Izvoz prerađivačke industrije povećan je za 12 posto međugodišnje, dok je izvoz usluga povećan za čak 35 posto“, rekao je Savo Jakovljević, direktor sektora za statistiku NBS.

Očekuje se i pad cena hrane, pod uslovom da poljoprivredna sezona bude makar – prosečna.

Pripremila Marija Miladinović Lisov

Podeli