Vlada Srbije ukida doprinose za strance koji rade u Srbiji i imaju plate veće od 300.000 dinara

Domaći ili strani poslodavci koji imaju firmu u Srbiji dobiće subvencije za strane radnike, odnosno one koji u poslednje dve godine nisu proveli u našoj zemlji više od 180 dana, odlučila je Vlada Srbije na poslednjoj sednici.

Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji predviđa zapošljavanje onih za kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a koji osim uslova o vremenu provedenom u Srbiji moraju da ispunjavaju i onaj koji se tiče dogovorene osnovne mesečne zarade – ona mora biti veća od 300.000 dinara.

Pravo na dodelu podsticaja poslodavci imaju za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023, a osim stranaca to mogu biti i domaći povratnici iz inostranstva ili oni koji su se školovali van granica zemlje. To mogu biti i oni koji su neprekidno zaposleni kod poslodavca u periodu između dana podnošenja prijave i 31. decembra godine u kojoj je podneta prijava.

“Uredba predstavlja važnu meru za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije i omogućiće podsticaje domaćim poslodavcima, uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca”, navodi se u Uredbi objavljenoj na sajtu Vlade.

Podsticaj će tako pokriti 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.

Pravo na ovu pomoć države neće imati oni poslodavci koji isplaćuju dividende, ali ni oni koji već primaju državnu pomoć, a koja ima obavezu zapošljavanja, osim ako sa tom obavezom ne završe do 1. jula ove godine. Na ovu vrstu pomoći neće moći da računaju ni oni poslodavci koji već koriste pravo na umanjenje osnovice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.

“Sve su to iznuđene mere da se poslodavcima da prostor da privuku nekoga kome se više isplati da radi u inostranstvu”, kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

On napominje da su na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate skakale i 30 i 50 odsto, negde se i udvostručile, i da treba znati da bez takvih radnika rast firme staje.

“Poslodavci takvima moraju da dižu zarade, a to je posledica deficita kadrova, imamo probleme sa fakultetima, koji dosta u pogledu prakse zaostaju za evropskim i mi imamo mali broj kadrova koji su osposobljeni da nešto brzo rade”, kaže Rajić.

Kompanije i univerziteti kod nas zavise od konkretne pomoći države, dok je u drugim državama obratno, napominje, univerziteti zarađuju za sebe, država ih dotira, tako da su univerziteti pokretači privrednog razvoja jer se na njima prodaje to visokotehnološko znanje.

“Problem svih tih mera je što će većinom moći da apliciraju strane kompanije, većini malih i srednjih preduzeća će biti teško da se prijave, zato što ima od 15 do 30 uslova. Koliko će se firme obavezati da uđu u takve programe, u trenutku krize, inflacije. Neke hoće, ali efekat svega toga bi bio mnogo bolji kada bi te olakšice mogla da upotrebljava cela privreda”, ističe Rajić i napominje da su uslovi za te mere takvi da oni koji nemaju stabilne prihode ne mogu da se upuštaju u tu avanturu jer je to obaveza koja je slična podizanju kredita.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kao poslodavac podržava takve mere, ali da o tome treba i sindikati da se izjasne.

“Za platu od 300.000 dinara doprinosi su grubo rečeno nekih 200.000, a sa ovim umanjenjem bruto plata bi poslodavca koštala za tog određenog radnika umesto 500.000 dinara, 100.000 dinara manje”, kaže Atanacković.

O ovome će, kako kaže, biti više reči kada se bude odlučivalo i o minimalnoj zaradi, jer poslodavci tradicionalno ne prihvataju da se opterećenje poslodavcima poveća.

“Smanjenje opterećenja poslodavaca olakšaće zapošljavanje ljudi koji su neophodni kompanijama, pomoći će im da smanje troškove koje imaju na te velike plate. Godinama se izbegava prijava osnovnih plata na prave, velike iznose, već se uplati manje i onda se traže načini kako da se doplati”, ističe Atanacković i dodaje da bi se na ovaj način to izbeglo. On napominje da bi doprinose trebalo smanjiti za sve plate, a da bi porez na minimalne zarade trebalo da se ukine.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je to doživela samo kao jednu namensku uredbu, koja je ciljano doneta i odnosi se, pre svih, na digitalne radnike iz Rusije i Ukrajine.

“To je pokušaj da se oni zadrže da ostanu ovde, da ne idu u zemlje EU. Tako posmatrano je dobro što je doneta, ali je vrlo nekorektno da se ona odnosi na strance, dok naši radnici odlaze. Uredba da, ali i za domaće radnike”, napominje Savić.

Ona kaže da može da pretpostavi reakciju naših građana i radnika kada čuju za ovo oslobađanje poreza i doprinosa i da će te doprinose plaćati svi građani Srbije.

“Neprekidno se pravi diskriminacija, krene se sa najboljom namerom, ali se ne razmišlja o tome da to dovodi do diskriminacije i zato to ne mogu da pozdravim, kada poreski obveznici treba da plaćaju sa ovakvim platama doprinose onima koji zarađuju minimum 300.000 dinara”, naglašava Ranka Savić.