Studentska lista najavila reformu lokalne samouprave: “Vraća se većinski dvokružni izborni sistem, veća prava zborovima“
Studentska lista predložila je reformu lokalne samouprave u Srbiji koja podrazumeva veće učešće građana u donošenju odluka na lokalnom nivou, promenu sistema izbora odbornika, kolektivno odlučivanje u izvršnoj vlasti i depolitizaciju zapošljavanja u javnim preduzećima i ustanovama.
Prema predlogu objavljenom na sajtu Studentske liste, planirane su promene načina izbora odbornika, uvođenje kolektivnog odlučivanja u lokalnoj izvršnoj vlasti, garantovanje sredstava za mesne zajednice i depolitizacija zapošljavanja.
U programu se ukazuje na to da građani, iako im Ustav garantuje pravo na lokalnu samoupravu, u praksi imaju ograničen uticaj na odluke koje se donose u njihovom neposrednom okruženju.
Kao ključni problemi navedeni su zavisnost opština od viših nivoa vlasti, nedovoljna kontrola trošenja javnog novca, partijsko zapošljavanje i koncentracija ovlašćenja u rukama predsednika opštine.
Svi ugovori o zakupu bili bi predmet revizije, dok bi budući ugovori sadržali jasne odredbe o raskidu i povratku imovine u javno upravljanje u slučaju neispunjavanja obaveza.
Jedna od najvažnijih predloženih promena odnosi se na uvođenje većinskog dvokružnog izbornog sistema za izbor odbornika.
Prema ovom modelu, svaka izborna jedinica, sa približno jednakim brojem birača, birala bi jednog predstavnika po imenu i prezimenu. Na taj način bi, kako se navodi, bila ojačana veza između odbornika i građana koje predstavljaju.
Predviđeno je i da odbornici najmanje jednom godišnje podnose izveštaj o svom radu na otvorenom sastanku sa biračima.
Programom je predviđeno da građani u mesnim zajednicama dobiju pravo da na formalnim zborovima donose obavezujuće odluke o pitanjima od značaja za lokalnu sredinu.
To se odnosi na uređenje parkova, igrališta, seoskih puteva, javne rasvete, ulica i vrtića.
Savete mesnih zajednica birali bi građani, koji bi imali i pravo da ih opozovu. Njihov zadatak bio bi da postupaju po odlukama građana, dok bi opštinska uprava obezbeđivala stručno i zakonito sprovođenje tih odluka.
Za značajne promene u naseljima, poput prenamene zelenih površina i seče drvoreda, predviđeno je uvođenje prava prethodne saglasnosti formalnog zbora građana, u skladu sa zakonom.
Studentska lista predlaže da se zakonom utvrdi najmanji godišnji iznos sredstava za svaku mesnu zajednicu i gradsku opštinu, na osnovu objektivnih kriterijuma.
Za razvojne projekte koji obuhvataju više mesnih zajednica, poput izgradnje kulturnih centara, parkova i biciklističkih staza, bila bi izdvajana posebna sredstva. O izboru projekata odlučivali bi građani na formalnim zborovima.
Takođe, predviđeno je da prostorije mesnih zajednica ostanu u javnoj svojini, uz trajno i besplatno pravo mesnih zajednica da ih koriste i njima upravljaju.
Izvršna vlast bila bi kolektivna
Jedna od predloženih promena odnosi se na reorganizaciju lokalne izvršne vlasti.
Izvršna ovlašćenja predsednika opština, odnosno gradonačelnika, kao i opštinskih i gradskih veća, bila bi preneta na resorne odbore koje bi birala, nadzirala i razrešavala lokalna skupština.
Ti odbori bi samostalno i kolektivno odlučivali u svojim oblastima, uz javno dostupne podatke o glasanju i sprovođenju odluka.
Opštinskom, odnosno gradskom upravom rukovodio bi načelnik izabran na javnom konkursu, uz garantovanu profesionalnu nezavisnost.
Kako se navodi u programu, svaki prenos nadležnosti morao bi da bude praćen odgovarajućim finansijskim sredstvima i stručnom podrškom.
Kada je reč o javnoj imovini, predviđena je obaveza svake opštine da izradi i javno objavi potpun registar svoje imovine.
Programom se predlaže i utvrđivanje dobara koja ne bi mogla da budu prodata, dugoročno izdata radi promene namene ili trajno prenamenjena.
Među njima su komunalna infrastruktura, parkovi, vrtići, ambulante, biblioteke, sportski objekti, prostori mesnih zajednica i socijalni stanovi.
Svi ugovori o zakupu bili bi predmet revizije, dok bi budući ugovori sadržali jasne odredbe o raskidu i povratku imovine u javno upravljanje u slučaju neispunjavanja obaveza.
Depolitizacija javnih preduzeća i ustanova
Poseban deo predloga odnosi se na depolitizaciju lokalnih javnih preduzeća i ustanova.
Predloženo je da se direktori, kao i članovi nadzornih i upravnih odbora, biraju putem nezavisne komisije i da ne mogu biti funkcioneri političkih stranaka.
Za svako radno mesto bio bi obavezan javni konkurs, dok bi javna preduzeća i ustanove jednom godišnje objavljivali kadrovski plan i sistematizaciju radnih mesta.
Program predviđa i uspostavljanje anonimnog kanala za prijavljivanje političkih pritisaka, uz zaštitu zaposlenih i uzbunjivača.
Izvor: Newsmax Balkans
