Kada će zaista stupiti na snagu Zakon o roditeljima i negovateljima

Ona je, u razgovoru za FoNet, poručila da “gladni i bolesni ne mogu da čekaju da se institucije konsoliduju”.

Majka 23-ogodišnjeg mladića sa invaliditetom upozorava da su posebno ugroženi roditelji koji su napustili posao očekujući ostvarivanje zakonom predviđenog prava. Najbrojnije su porodice punoletnih osoba sa smetnjama u razvoju, čija se dokumentacija, prema nezvaničnim informacijama, prosleđuje Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) radi dodatnih procena.

“Da li smo mi prevareni”, upitala je Ana Knežević, navodeći da su roditelji polagali nadu u zakon na koji se čekalo godinama i čija je primena zvanično počela 1. oktobra.

Ona je navela da roditelji ne znaju kome da se obrate, da informacije koje dobijaju nisu usaglašene i da imaju utisak da ni same institucije nemaju jasne instrukcije o tome kako da postupaju.

“Ljudi su dali otkaze i sada treba da budu strpljivi. Kome da se obratimo? Ministarstvu, iz kojeg se niko ne javlja, PIO fondu? Imamo osećaj da institucije nemaju pojma šta treba da rade”, navela je Ana Knežević.

Prema njenim informacijama, nijedan roditelj koji brine o punoletnoj osobi sa smetnjama u razvoju još nije dobio rešenje, a navodno se čeka mišljenje PIO fonda.

“To nema nikakve logike, jer su to ljudi koji uglavnom imaju trajna rešenja za tuđu negu i pomoć i kod njih ne bi trebalo da se vrši nikakva dodatna provera, jer imaju stečeno pravo”, rekla je Ana Knežević.

Sa dodatnim problemima, prema njenim rečima, mogu se suočiti i roditelji maloletne dece koja imaju 100 odsto invaliditeta, a kojima su već stigla rešenja za status roditelja-negovatelja, jer ona nisu trajna, već su vezana za period važenja rešenja o tuđoj nezi i pomoći.

To, kako je objasnila, može da dovede do prekida u ostvarivanju prava, jer roditelj nakon isteka jednog rešenja mora ponovo da pokrene postupak za tuđu negu i pomoć, čije rešavanje može da traje i nekoliko meseci, a tek nakon toga ponovo da traži status roditelja-negovatelja.

Ana Knežević je upozorila i da postoji bojazan da broj prijavljenih roditelja premašuje broj za koji su planirana sredstva u budžetu.

“Može li da se desi da su oni predvideli sredstva samo za 3.270 ljudi, a da nisu računali da će se prijaviti više od 10.000? Moramo da znamo koliko je novca zaista obezbeđeno i da li će svi koji ispunjavaju uslove moći da ostvare pravo”, rekla je Ana Knežević.

Ona je ocenila da je neophodno proveriti koliko je sredstava za ovu namenu predviđeno budžetskim rebalansom, kao i obezbediti novac za kontinuitet isplata do usvajanja narednog budžeta.

“Ne mogu siromašni i oni koji su u stanju hitne socijalne potrebe da čekaju dok se sve ne slegne. Znam da je ovo period tehničke vlade i da dolazi nova vlast, ali obaveza sistema je da prioritizuje najranjivije. Zakon je usvojen, treba da se poštuje”, poručila je Ana Knežević.

Ona je pozvala buduće nosioce vlasti da se odmah upoznaju sa problemima u primeni zakona, ubrzaju procedure i pokrenu izmene njegovih odredaba tamo gde se pokaže da ne odgovaraju stvarnim potrebama porodica.

“Zakon je velika i važna stvar i dobro je što je usvojen. Ali sada, kada vidimo probleme u primeni, moramo brzo da reagujemo i menjamo ono što ne funkcioniše. Roditelji imaju primedbe, ali i predloge rešenja. Ne smeju da budu zaboravljeni”, istakla je Ana Knežević.

Zakon o roditeljima negovateljima prvi put sistemski uređuje status roditelja koji zbog stalne brige o detetu koje je potpuno zavisni od tuđe pomoći i nege ne može da bude zaposlen.

Tim propisom je predviđeno da status može da ostvari nezaposleni roditelj koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa detetom ili punoletnom osobom kojoj je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena zdravstvenog stanja neophodna pomoć i nega drugog lica za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.

Za punoletne osobe jedan od uslova je ostvareno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, uz utvrđenu potpunu zavisnost od tuđe pomoći.

Status mogu da ostvare roditelji koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, među kojima su punoletstvo, državljanstvo Srbije, zajedničko prebivalište i domaćinstvo sa osobom o kojoj brinu, kao i uslov da nisu zaposleni, radno angažovani niti korisnici penzije.

Predviđena je mesečna novčana naknada od 65.000 dinara, uz uplatu poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje.

O pravu odlučuje nadležni centar za socijalni rad, u roku od 15 dana od kompletiranja dokumentacije, a status i naknada priznaju se od dana podnošenja zahteva ako su tada ispunjeni uslovi.