Manjinske stranke kao tas na vagi: Kakvu će ulogu imati u formiranju buduće vlade?
U slučaju tesnog izbornog rezultata, manjinske liste mogle bi dobiti ulogu kakvu dugo nisu imale.
Ako jednom bloku bude nedostajalo četiri, pet ili šest poslanika do većine, toliko manjinskih mandata moglo bi postati odlučujuće za formiranje buduće vlade, navode sagovornici Danasa.
Pet manjinskih stranaka do sada je Republičkoj izbornoj komisiji predalo izborne liste, a četiri su proglašene: SDP – CDP Rasima Ljajića, Savez vojvođanskih Mađara, Stranka pravde i pomirenja Usame Zukorlića i Ruska stranka. Lista SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina čeka proglašenje. Većina ostalih manjinskih stranaka i pokreta podržala je Studentsku listu.
Od pet manjinskih lista, četiri su do sada bile deo vladajuće većine, a neke su imale i ministre ili državne sekretare. Njihove ambicije nisu male ni pred oktobarske izbore, pa pojedine računaju da bi mogle imati važnu ulogu u formiranju nove vlade.
Rasim Ljajić, nosilac liste SDP-CDP, kaže da želi da njegova lista bude politički faktor bez kog se ne može formirati većina.
“Ne znam da li će lista SDP – CDP biti tas na vagi u formiranju buduće vlade, jer to je stvar više matematike nego politike. Ali u ime liste čiji sam nosilac, želim da budemo politički faktor bez koga se ne može formirati većina. Nije isto imati predstavnika i imati političku snagu. Jedan poslanik može da govori, više poslanika može da odlučuje. Mi se upravo za to i borimo. Sigurno nećemo biti najveći, ali je vrlo moguće da budemo odlučujući faktor“, navodi Ljajić.
“Logika manjinskih stranaka uglavnom je do sada bila pragmatična”
Politikolog Fahrudin Kladničanin ocenjuje da su manjinske stranke tokom najvećeg dela poslednje dve decenije bile deo parlamentarne većine ili su održavale blizak odnos sa republičkom vlašću.
“Manjinske stranke su tokom najvećeg dela poslednje dve decenije bile deo parlamentarne većine, ili su sa republičkom vlašću održavale blizak i funkcionalan politički odnos. Njihova logika uglavnom je bila pragmatična: biti što bliže mestu na kojem se donose odluke i tu političku poziciju koristiti za ostvarivanje interesa zajednica koje predstavljaju, od infrastrukture i budžetskih ulaganja do obrazovanja, kulture, manjinskih prava i zastupljenosti u državnim institucijama“, kaže Kladničanin za Danas.
On navodi da njihova politička težina nije uvek bila ista, jer manjinski poslanici nisu bili neophodni za formiranje vlade kada je SNS sa partnerima imao komotnu većinu.
“Deluje mi da bi situacija posle oktobarskih izbora mogla biti drugačija. Ako nijedan od dva glavna politička pola – Ujedinjena Srbija sa jedne i Studentska lista “Studenti pobeđuju” sa druge strane – sa svojim partnerima ne bude mogao da dođe do potrebnih 126 plus poslanika, nekoliko manjinskih mandata može dobiti potpuno drugačiju vrednost. Ako manjinske liste zajedno osvoje petnaestak mandata, neće biti presudan samo njihov ukupan broj već i način na koji su ti mandati raspoređeni“, objašnjava Kladničanin.
Prema njegovim rečima, pet ili šest poslanika jedne manjinske stranke, u parlamentu u kojem jednom bloku nedostaje upravo toliko glasova, mogu postati uslov za formiranje većine. Kao posebno važne izdvaja SVM i Sandžačku demokratsku partiju.
Kladničanin dodaje da bi manjinske stranke u takvoj situaciji za pregovarački sto došle sa znatno većim političkim kapitalom, jer bi bilo važno ko može da obezbedi 126 plus poslanika i kakav politički dogovor nudi zajednicama koje predstavljaju.
“Zato bi, u slučaju tesnog rezultata, manjine mogle dobiti ulogu kakvu dugo nisu imale. Ako jednom bloku bude nedostajalo četiri, pet ili šest poslanika do većine, onda isto toliko manjinskih mandata više nisu politički ukras niti pojačanje već formirane vlasti. Ovi izbori biće svojevrsno političko čistilište, uz jednu od najvećih mobilizacija birača u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa. I u tako snažnoj polarizaciji između dva glavna politička pola mnoge manje stranke mogle bi nestati iz parlamenta, dok će manjinske liste, po svemu sudeći, preživeti to političko ukrupnjavanje“, ističe Kladničanin.
