Film Saše Ilića, sećanje na genija Nikolu Teslu dobio nagradu u čuvenom njujorškom neboderu
Na hladan januarski dan, dok se vetar sa Hadsona probijao između nebodera Menhetna, u srcu „Velike jabuke“ odavana je počast čoveku koji je svojim umom zasenio i najsjajnija svetla tog velegrada. U ponedeljak, 14. januara, u hotelu „Njujorker“ (The New Yorker) na 34. ulici i 8. aveniji, tradicionalno je obeležen Dan Nikole Tesle, u organizaciji Tesline naučne fondacije (Tesla Science Foundation) i generalnog konzulata Republike Srbije u Njujorku.
Izbor mesta nije slučajan. Upravo je ovaj istorijski hotel u stilu art dekoa bio poslednje pribivalište genija. Tesla je živeo povučeno u sobi 3327 sve do svoje smrti 7. januara 1943. godine. Tog dana su se hodnicima koji pamte njegove korake i utišane misli prolomili gromki aplauzi i reči divljenja. Naime kratki dokumentarni film autora Saše Ilića, “Reke svetlosti”, priča o elektrifikaciji Srbije, je dobio nagradu koji veliča Teslu i njegovo delo.
Kako autor kaže, dok svet danas slavi ime Nikole Tesle kao pronalazača naizmenične struje i oca moderne civilizacije, u njegovoj rodnoj Srbiji često se previđa konkretan, opipljiv doprinos koji je ovaj genije ostavio svojoj zemlji. Daleko od njujorških laboratorija i slapova Nijagare, Tesla je početkom 20. veka odigrao ključnu ulogu u svetlosnoj budućnosti Srbije – izgradnji kompleksa hidroelektrana u Srbiji, koji je omogućio da tek oslobođena Srbija koja seoslobađala tereta ratova i mraka uhvati korak sa naprednijim evropskim državama.
Dok su neke bogatije evropske prestonice raspravljale o tome da li je elektrifikacija uopšte i potrebna. Vizionari poput profesora Đorđa Stanojevića, ličnog Teslinog prijatelja, znali su da budućnost leži u „plavoj vatri“ koja teče žicama. I teslinim patentima naizmenične struje.Ključni trenutak desio se 1899. godine, kada je opština Užice, na nagovor profesora Stanojevića i inženjera Ace Maslaća, donela istorijsku odluku o gradnji hidrocentrale na reci Đetinji. Za srce postrojenja – turbine i generatore – angažovan je niko drugi do Nikola Tesla.Iako fizički nije bio prisutan na gradilištu, Teslin intelektualni i inženjerski pečat bio je neizbrisiv. Prema sačuvanoj prepisci i projektnoj dokumentaciji, Tesla je za užičku centralu lično projektovao i izradio proračune za kompletan električni deo postrojenja. Njegovi generatori naizmenične strupe, proizvedeni u čuvenoj firmi „Westinghouse“, bili su praktično umanjena verzija sistema koji je trijumfovao na Nijagarinim vodopadima svega nekoliko godina ranije.
Ovaj poduhvat nije bio usamljen. Podstaknut uspehom, a ponovo oslanjajući se na Tesline patente i savete Đorđa Stanojevića, sistem se širio i napravljeno je više umreženih hidrocnetrala u Srbiji. Od kojih ona na reci Vučje kod Leskovca i dalje funkcioniše.
Paradoks je, međutim, što je Tesla za ovo remek-delo ostao uskraćen za honorar. Kada su ga iz užičke opštine obavestili da zbog skromnog budžeta ne mogu da mu isplate dug, genije je poslao telegram koji se i danas prepričava: „Ne tražim novac. Neka to bude moj dar rodnom kraju.“
Ekonomski Iskorak koji je tada napravila Srbija omogućio je državi stabilan profit koji je ojačao dinar i doveo je do zlatnog standarda kada je valuta mogla da parira i francuskog franku. Akumulacija koja je tada napravljena -govorilo se do 15 tona zlata, omogućila je Srbiji da prebrodi kako balkanske ratove tako i prvi svetski rat.
Dan Nikole Tesle, 14. januar, ustanovljen je kao praznik u nekoliko američkih saveznih država, a okupljanje u hotelu „Njujorker“ iz godine u godinu podseća svet da je iznad ulica Menhetna, u samoći hotelske sobe, živeo čovek koji je video nevidljivo i svetlost pretvorio u civilizaciju.
Film nagrađenog autora se može pogledati na sajtu teslacinemafest.com
