KOVERTE, POSREDNICI I DUG OD 15.000 EVRA: Sud poverovao Ljutviji Balkanu
Sud je presudio da Usame Zukorlić mora da vrati 15.000 evra Ljutviji Balkanu, iako je tokom postupka tvrdio da tog duga nema. Posle petnaest strana obrazloženja, sud je poverovao svedocima i dokazima koje je ponudio Ljutvija, a ne odbrani tuženog.
Sudska presuda razbila je odbranu kojom je godinama negirano da dug uopšte postoji. Osnovni sud u Novom Pazaru presudio je da Usame Zukorlić mora da vrati 15.000 evra Ljutviji Balkanu, uz kamatu i gotovo 300.000 dinara sudskih troškova.
Dok se u javnosti godinama gradi slika o moralnosti, odgovornosti i poštenju, sudski spis otkriva sasvim drugačiju priču. Kroz presudu se nižu imena posrednika, ljudi koji prenose novac, prenose poruke i svedoče o događajima koji su prethodili nastanku duga. Umesto jasnog odgovora da duga nema, sud je nakon saslušanja brojnih svedoka zaključio upravo suprotno , a to je da je Ljutvija Balkan dokazao ključni deo svojih tvrdnji.
Kroz petnaest strana presude provlače se imena Jahje Fehratovića, Jašara Balića, Envera Gicića, Salahudina Fetića, Muhameda Zukorlića i Ferida Bulića, ljudi čije je iskaze sud detaljno analizirao pokušavajući da utvrdi šta se zaista dogodilo sa novcem koji je, prema tvrdnjama Ljutvije Balkana, završio kod Usamea Zukorlića. Neko je, prema iskazima, prisustvovao razgovorima, neko predaji novca, neko prenosio poruke, a upravo iz mozaika tih svedočenja sud je izvukao zaključak da je dug od 15.000 evra dokazan.
Posebnu pažnju privlači način na koji je, prema iskazima iz postupka, novac stizao do krajnjeg odredišta. Ne radi se o klasičnoj pozajmici između dva čoveka za stolom. U priči se pojavljuju koverte, posrednici i ljudi koji prenose novac od jednog do drugog. Upravo zbog toga presuda ostavlja mnogo više pitanja nego odgovora.
Odbrana je insistirala da nema ugovora, priznanice niti pisanog dokaza. Međutim, sud je zauzeo stav da odsustvo papira nije dovoljno da se ospori postojanje duga. Nakon analize svih okolnosti i iskaza svedoka, poverenje je poklonjeno verziji događaja koju je izneo Ljutvija Balkan.
Ovaj slučaj prevazilazi običan spor oko novca. Građani imaju pravo da se zapitaju kakvu bi vlast sutra mogli da vrše ljudi čija se imena danas pojavljuju u sudskim postupcima zbog dugova od više desetina hiljada evra i oko kojih se kroz sudski postupak pominju posrednici, koverte i prenošenje novca preko trećih lica. Ako su ovakve malverzacije i netransparentni odnosi način na koji se rešavaju privatne obaveze, javnost ima pravo da se zapita kako bi isti ljudi upravljali javnim novcem, institucijama i poverenjem građana, da nekim slučajem budu vlast.
Presuda još nije pravosnažna i o njoj će konačnu reč dati viša sudska instanca ukoliko bude izjavljena žalba. Ali jedna činjenica već stoji crno na belo: nakon petnaest strana obrazloženja, Osnovni sud u Novom Pazaru nije poverovao tvrdnji da duga nema, već je presudio da Ljutviji Balkanu pripada 15.000 evra koje Usame Zukorlić mora da vrati.
Presuda u celosti nalazi se ispod teksta.
