Akcize niže, pritisak veći – koliko dugo Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom

Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere “kupuju vreme”, a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte. Ističu da, ukoliko energetska kriza potraje, verovatno će doći do rebalansa budžeta. Poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali i da imamo četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope.

Cena benzina u narednih sedam dana iznosiće 188 dinara, a dizela 212 dinara, zahvaljujući odluci države da akcize smanji za čak 61 odsto. Istovremeno, najavljene su i dodatne mere – povoljniji dizel za poljoprivrednike i korišćenje robnih rezervi, kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je reč o kratkoročnim rešenjima u uslovima globalne energetske krize.

Energetski stručnjak Željko Marković ističe da su mere države već donele konkretan efekat na cene.

“Akcize su sada smanjene za 60 odsto i to pravi nekih 30 do 40 dinara po litru goriva”, navodi Marković.

Dodaje da je razlika u odnosu na Evropu i dalje značajna, ali da prostor za dalje pojeftinjenje praktično ne postoji.

“To su mere koje u suštini kupuju vreme zbog svetske naftne krize i velikog rasta cena”, objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, trajanje ovakvog modela direktno zavisi od stanja na globalnom tržištu i budžetskih mogućnosti države.

Na pitanje koliko kapaciteta ima država da sprovodi ovakve mere, Marković kaže da je to pitanje za državne organe.

“To sada već država mora da kaže, jer prihodi budžeta zavise od tih mera. Koliko je država spremna i koliko ima rezerve da ima smanjen prihod u budžetu, a da obezbedi normalno funkcionisanje države. To je to vreme”, dodaje Marković.

Iz Privredne komore Srbije upozoravaju da smanjenje akciza ima visoku cenu za javne finansije.

“Ukoliko potraje ova situacija i ukoliko bude moralo više nedelja ili meseci da se odustane od tih prihoda od akciza, moguće je da se desi rebalans budžeta, odnosno izmena zakona o budžetu kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Što bi verovatno značilo i povećanje tog deficita koji je za ovu godinu inicijalno planiran na 3 odsto”, kaže Bojan Stanić iz PKS-a.

Ipak, naglašava da je reč o globalnom šoku koji pogađa sve zemlje, kao i da se ovo neće ugroziti kreditni rejting zemlje.

“To nije posledica unutrašnjih problema, već nečega što dolazi spolja i preliva se na nas”, ističe Stanić.

RTS