Stižu novi vaučeri od 10.000 dinara za odmor u Srbiji
Budžetom za 2026. opredeljeno je 300 miliona dinara za turistički boravak u zemlji. Osnivamo volonterske servise u 15 gradova i opština za obuku omladine za akt, kaže ministar Memić
Zimska sezona je u punom zamahu, turistički centri su vrlo dobro posećeni, za novogodišnje i božićne praznike tražilo se mesto više na planinama, u banjama, gradovima – od juga do severa, jer strani turisti Srbiju sve više prepoznaju kao mesto za vrhunski odmor… Samo na Zlatiboru je tokom najluđe noći boravilo oko 100.000 ljudi! Da li su ovakve brojke održive i u narednim godinama, na šta će država posebno obratiti pažnju i u šta će posebno investirati, kako će uključiti mlade u najvažnije strateške planove, za Kurir otkriva Husein Memić, ministar turizma i omladine.
– Posećenost Zlatibora tokom novogodišnjih praznika ocenjujem kao izuzetno uspešnu, broj posetilaca još jednom potvrđuje status ove planine kao vodeće zimske turističke destinacije u Srbiji. Takođe, od 25. decembra do 8. januara Zlatibor je zabeležio skoro 18.500 domaćih i više od 11.000 stranih gostiju koji su koristili usluge smeštaja, što govori o velikom interesovanju i poverenju turista. Ovakve brojke nisu slučajne i verujem da su održive i u narednim sezonama, uz dalje ulaganje u infrastrukturu, kvalitet ponude i ravnomerniji razvoj turističkih sadržaja. Naš cilj je da Zlatibor, ali i druge destinacije u Srbiji ostanu mesta na koja se gosti rado vraćaju, uz dobru organizaciju, bezbednost i kvalitetan doživljaj za sve.
Koliki je bio prihod od turizma u 2025. godini?
– Prošla godina je za naš turistički sektor bila ozbiljan podsticaj razvoju ekonomije. Poslednji dostupni podaci Narodne banke pokazuju da je u prvih deset meseci prošle godine devizni priliv od turizma u Srbiji prešao 2,3 milijarde evra, uz blagi porast u odnosu na isti period 2024. To nam daje razlog za umereni optimizam. Uticaj turizma na domaću privredu vidim ne samo u deviznom prilivu već i stvaranju novih radnih mesta, podsticaju za lokalnu privredu i povećanju prepoznatljivost Srbije u svetu kao atraktivne turističke destinacije.
Iz kojih zemalja su gosti koji su ostavili najviše novca tokom 2025?
– Najveći priliv sredstava u sektoru turizma dolazio je od gostiju iz tradicionalno najjačih tržišta – pre svega Rusije, Turske i Kine. Oni su ostvarili najviše noćenja i umnogome doprineli deviznom prilivu. Ruski gosti i Turci bili su među najbrojnijim, dok su turisti iz Kine beležili jednu od najbržih stopa rasta u posetama, sa skoro dvostruko više noćenja nego prethodne godine. Znatan broj turista dolazio je i iz zemalja regiona, kao što su BiH, Severna Makedonija i Crna Gora, ali i iz Nemačke i drugih zemalja Evrope, što pokazuje da Srbija sve više privlači raznovrsne posetioce. Takođe, posebno ohrabruje rast broja turista iz centralne i istočne Evrope, kao što su Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Rumunija – oni su tokom 2025. godine dolazili u većem broju nego ranije.
Znači li to da nam je prošla godina ukazala kome bi strateški trebalo da se okrenemo?
– Srbija u narednom periodu treba jače da se okrene tržištima centralne i severne Evrope – Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj i skandinavskim zemljama. Turisti sa ovih prostora sve više traže autentične destinacije, prirodu, aktivan odmor i manje gužve, a upravo to Srbija može da im ponudi – od planina i banja do ruralnog turizma i gastronomije. Ovo su tržišta sa stabilnom kupovnom moći i dobrom saobraćajnom povezanošću, što nam daje veliku šansu za rast. Pored toga, važno je da nastavimo da razvijamo i daleka tržišta, pre svega Aziju – Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju. Vidimo da interesovanje iz ovih zemalja raste, posebno za kulturu, gradski turizam i organizovane ture po regionu. Uz bolju avio-povezanost, jaču promociju i saradnju s turoperatorima, uveren sam da Srbija može biti sve prepoznatljivija i poželjnija destinacija i za ove turiste.
Hoće li i ove godine biti vaučera za odmor u Srbiji, za koje uvek vlada ogromno interesovanje?
– Budžetom za 2026. godinu za tu namenu je opredeljeno 300 miliona dinara. Ukoliko vrednost vaučera ostane 10.000 dinara, kao što je to bilo 2025, biće ih podeljeno 30.000. Preduzeli smo konkretne mere kako bismo zloupotrebe sveli na minimum. Unutrašnja kontrola u Pošti Srbije je znatno pojačana, a na svaku predstavku građana koja je ukazivala na moguće nepravilnosti reagovalo se odmah, u saradnji ministarstva, Pošte Srbije i Uprave kriminalističke policije. Naš cilj je da sistem vaučera bude pravičan, transparentan i dostupan onima kojima je najpotrebniji.
Kakav je njihov efekat na razvoj domaćeg turizma i poslovanje hotelijera i ugostitelja?
– Veoma vidljiv i pozitivan. Omogućili su ljudima da duže ostanu na odmoru i da bolje upoznaju našu zemlju, a istovremeno su pomogli da se smanji siva ekonomija u sektoru turizma i ugostiteljstva. Građanima je bilo na raspolaganju više od 3.800 ugostiteljskih objekata na 103 destinacije, što je doprinelo razvoju i manje poznatih mesta. Za hotelijere i ugostitelje vaučeri su značili konkretnu podršku i veće prihode. Turisti u tim sredinama koriste ne samo smeštaj i hranu već i lokalne proizvode i druge usluge, čime direktno podržavaju lokalnu privredu.
Koju granu turizma bi trebalo posebno razvijati?
– Ruralni turizam, odnosno seoski i agro-turizam. Reč je o jednom od najbrže rastućih oblika turizma u svetu, a taj potencijal jasno vidimo i kod nas. Upravo zato smo već 2024. godine pokrenuli posebnu meru podrške za kategorisana seoska turistička domaćinstva. Rezultati su više nego ohrabrujući – pre sprovođenja mere imali smo nepunih 700 domaćinstava, danas imamo više od 1.600 registrovanih seoskih turističkih domaćinstava, sa sve većim brojem smeštajnih kapaciteta, kreveta i parcela za kampovanje. Popunjenost tih objekata je oko 80 odsto. Posebno je važno što je ovaj rast ostvaren uz manja izdvajanja države, a to pokazuje da je mera ekonomski opravdana i održiva.
Dodatno ćete ga unaprediti?
– U pripremi je nova uredba kojom će, pored seoskih turističkih domaćinstava, biti obuhvaćeni i preduzetnici i privredna društva u ruralnim područjima, poput etno-sela, salaša i etno-kuća, kako bismo dodatno podstakli ulaganja u ovaj vid turizma. Radimo i na razvoju posebne aplikacije čiji će cilj biti promocija seoskih turističkih domaćinstava, a koja će biti povezana s centralnim informacionim sistemom u turizmu. Veliki značaj dajemo i turističkim vodičima i pratiocima, u pripremi je novi pravilnik koji će doprineti njihovoj većoj vidljivosti i prepoznatljivosti. Sve ove aktivnosti povezujemo i sa sektorom omladine, jer želimo da mladi ljudi vide budućnost na selu, kroz turizam, rad i preduzetništvo.
Koji neistraženi biser Srbije biste kao ministar preporučili?
– Teško je izdvojiti samo jedan, ali svakako bih skrenuo pažnju na Staru planinu i Pešter. Stara planina je mesto neverovatne prirode, čistog vazduha, vodopada i prostora gde čovek može istinski da se odmori i vrati sebi, daleko od gradske gužve. S druge strane, Pešterska visoravan je posebna priča – prostor jedinstvene lepote, iskrenog gostoprimstva i autentičnog načina života. Ono što je posebno važno jeste činjenica da je Pešter u poslednjim godinama počeo da živi i da se budi, pre svega zahvaljujući sve većem interesovanju ljudi za bavljenje seoskim turizmom. U tom procesu značajnu ulogu imali su i konkursi ministarstva koji su ohrabrili ljude da ostanu, da ulažu i da svoju budućnost vežu za ovaj kraj. Imamo i veliki broj ljudi iz dijaspore koji su zainteresovani da investiraju u etno-sela i turističke sadržaje. Dobar primer za to je hotel “Borovi” u Sjenici, koji je umnogome doprineo da Pešter postane vidljivija i življa turistička destinacija.
Kao ministarstvo okrenuto i omladini, koje ste ključne probleme mladih prepoznali?
– Pre svega nezaposlenost i nedovoljno prilika za rad i učenje. Takođe, važno nam je da mladi budu aktivni u svojim zajednicama i da imamo više edukativnih i kreativnih sadržaja koji ih motivišu da učestvuju i razvijaju svoje sposobnosti. Zato svake godine izdvajamo sredstva za organizacije civilnog društva i kancelarije za mlade – samo ove godine više od 400 miliona dinara. Pored toga, od 2023. godine uložili smo preko 490 miliona dinara za osnivanje omladinskih centara. Kad sam preuzeo odgovornost resornog ministra, budžet sektora za omladinu iznosio je oko 680 miliona dinara, dok u 2026. godini premašuje 1,1 milijardu, što je više od 9,3 miliona evra. Ovo povećanje jasno pokazuje koliki značaj država pridaje ulaganju u mlade.
Mladi su međusektorska i ciljna grupa čitave Vlade Republike Srbije…
– Znatna ulaganja dolaze i iz drugih resora – od Ministarstva prosvete, preko Ministarstva nauke, koje kroz naučno-tehnološke parkove podržava mlade inovatore i naučnike, i Ministarstva privrede, koje godinama pomaže mlade preduzetnike, do Ministarstva sporta sa više od 1.000 stipendija mladim sportistima godišnje, Ministarstva za brigu o selu, koje podržava mlade dodelom kuća sa okućnicama, kao i subvencionisanim kreditima za mlade za kupovinu prve nekretnine, zbog čega kontinuirano insistiram na značaju međuresorne saradnje kad su mladi u fokusu. Naš zajednički cilj je da mladi osete podršku države i da imaju priliku da aktivno učestvuju u životu zajednice.
Koji su konkretni programi za mlade u okviru Ekspa 2027?
– Ekspo 2027 je velika prilika za Srbiju, ne samo za Beograd. Posebno smo fokusirani na mlade kako bi bili aktivno uključeni. Želja nam je da u okviru volonterskih programa, rada na postavkama i uključivanja u organizaciju steknu nova znanja i veštine, a istovremeno predstave Srbiju kao modernu i kreativnu zemlju. Memorandum s preduzećem “EXPO Beograd 2027” potpisan je 5. decembra, na Međunarodni dan volontera, a cilj nam je da mladi iz cele Srbije, ne samo iz Beograda, mogu da se prijave i volontiraju. Pored toga, turistički vodiči će imati ključnu ulogu u povezivanju lokaliteta širom zemlje i prezentovanju Srbije na Ekspu. Ove godine smo potpisali ugovore za osnivanje lokalnih volonterskih servisa u 15 gradova i opština, u vrednosti od 50 miliona dinara. Zahvaljujući kancelarijama za mlade, volonteri će biti obučeni, motivisani i upoznati sa svim aspektima volontiranja, što je priprema za sve aktivnosti koje nas očekuju 2027. godine.
Srbija ima banja i planinskih centara s velikim turističkim potencijalom koji su nepravedno zapostavljenih…
– Problem je često u tome što ih država još uvek finansira u potpunosti, što nije održivo. Sve banje u državnom ili javnom vlasništvu trebaju da pronađu privatnog partnera kroz javno-privatno partnerstvo. Imamo zainteresovane investitore iz Slovačke, Azerbejdžana, Mađarske… Žele da ulažu i modernizuju banje, uz očuvanje radnih mesta. Današnje vreme zahteva dobre menadžere i odlučnost – ako brzo i odlučno uđemo u ovaj proces, možemo oživeti banje i dati im novi sjaj. Ovo nije samo pitanje Ministarstva turizma, već zahteva angažovanje svih državnih organa, a i predsednik države je lično zainteresovan za dolazak strateških partnera.
Zadovoljni ste raspodelom republičkog budžeta?
– Da, jer su sredstva usmerena u jasne, konkretne projekte koji donose dugoročnu korist, kako za razvoj turizma, tako i za kvalitet života lokalnog stanovništva. U proteklih deset godina u Srbiji je znatno unapređena putna infrastruktura, izgrađene su stotine kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, uključujući nove deonice auto-puta Miloš Veliki i Moravskog koridora, kao i radove na pravcima poput Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Omogućeno je brže i sigurnije putovanje ka turističkim centrima. Tokom godine realizujemo brojne programe i projekte koje podržava Vlada Srbije i predsednik države, a sredstva za podsticaj razvoju turizma često dolaze i van početnog budžeta.
Možete li precizirati investicije za ovu godinu?
– Ukupne planirane investicije su velike jer ih realizuje više ministarstava. U regionu Podunavlja ulažemo u izgradnju međunarodnog pristaništa u Banoštoru, za koje je uplaćeno 90 miliona dinara, a koje će omogućiti prijem rečnih kruzera i direktno uticati na rast broja stranih turista. Realizujemo biciklističke staze koje povezuju Veliko Gradište i Belu Crkvu, kao i obaloutvrdu s pešačko-biciklističkom stazom od Golupca do tvrđave Golubački grad, čime se ovaj kraj pozicionira kao važna destinacija za aktivni turizam. U toku su radovi na rekonstrukciji gradske plaže u Donjem Milanovcu, izgradnji kompleksa gradskih bazena u Kladovu, kao i obnova hamama i rimske kuće u okviru kompleksa tvrđave Golubački grad. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi oko 1,6 milijardi dinara, što je približno 13,6 miliona evra.
Kakva je današnja omladina u odnosu na vašu generaciju iz osamdesetih godina?
– Svako vreme ima svoje izazove, pa je teško direktno porediti generacije. Današnji mladi žive u eri digitalnih medija i brzih promena. Ne pamte raspad bivše države kao generacije iz osamdesetih, ali suočavaju se s drugim vrstama izazova – tihim i često nevidljivim pritiscima koji mogu duboko uticati na njihov život i razvoj. Moj posao kao ministra je da ih podržimo i osnažimo, da stvorimo uslove da lakše pređu u svet odraslih i iskoriste svoj puni potencijal. Omladina je jedan od najvažnijih resursa Srbije i naš cilj je da ih uključimo u donošenje odluka, da im obezbedimo sigurno i produktivno okruženje i da slušamo šta im je potrebno da bi napredovali.
Obišli ste brojne opštine i gradove i niste nigde propustili direktne razgovore s mladima…
– S tom praksom nastavljam i u ovoj godini. Čak i kad je tema bila turizam, insistirao sam na razgovoru s mladima koji su već uključeni u sektor, jer je dijalog ključan za razumevanje različitih generacija i izgradnju poverenja između mladih i institucija. Posebno me raduje kada vidim da mladi rade, stiču iskustvo i zarađuju, bilo kroz posao ili honorar, bilo volontiranje, zbog čega ministarstvo podržava programe volonterskog i humanitarnog rada. Ta iskustva oblikuju mlade kao odgovorne ljude, razvijaju empatiju i osećaj za zajedničko dobro, što je od posebne važnosti u vremenu izraženog individualizma i digitalne galame.
