Sedam dana bez telefona: šta nauka zapravo pokazuje
Kada su istraživači sa Bet Izrael Dikonis Medikal Centra u Bostonu prošle jeseni objavili rezultate svoje studije o digitalnom detoksu, brojke su iznenadile čak i njih same. Učesnici koji su nedelju dana ograničili korišćenje društvenih mreža pokazali su 24-postotno smanjenje simptoma depresije, 16-postotno smanjenje anksioznosti i 14,5-postotno poboljšanje sna. Studija, objavljena u JAMA Network Open novembra 2025, obuhvatila je nekoliko stotina učesnika koji su pre eksperimenta na društvenim mrežama provodili prosečno dva sata dnevno.
Foto: Freepik
“Obično nam treba osam do dvanaest nedelja intenzivne psihoterapije da vidimo ovakva smanjenja simptoma,” komentarisao je psiholog Mič Prinstejn iz Američkog psihološkog udruženja. “Ako to možemo postići sa jednom nedeljom promene ponašanja, to je izuzetno.”
Zašto je isključivanje toliko efikasno
Meta-analiza objavljena na platformi PubMed septembra 2024. pregledala je deset studija sa više od 2.500 učesnika. Rezultati su pokazali statistički značajno smanjenje depresivnih simptoma kod ljudi koji su smanjili digitalnu angažovanost. Istraživači objašnjavaju da digitalni detoks omogućava obnovu kognitivnih resursa i potencijalno utiče na regulaciju neurotransmitera.
Pregled četrnaest studija, objavljen januara 2025. u časopisu Kjurijus, otkrio je zanimljiv obrazac: ljudi sa višim početnim nivoom simptoma imaju veće koristi od digitalnog detoksa. Oni koje tehnologija najviše opterećuje, od prekida najviše i dobijaju.
Anatomija digitalnih navika
Prosečna odrasla osoba prima između 65 i 80 obaveštenja dnevno. Svako obaveštenje pokreće neuronski odgovor – mozak oslobađa dopamin u iščekivanju potencijalne nagrade. Studija korišćenjem pozitronske emisione tomografije, objavljena na platformi PMC, pokazala je da veća upotreba društvenih aplikacija koreliše sa nižim kapacitetom sinteze dopamina u delu mozga zvanom putamen.
Neuronaučnica Ana Lembke, autorka knjige “Dopamine Nation”, opisuje pametni telefon kao “modernu hipodermičku iglu koja isporučuje digitalni dopamin 24 sata dnevno”. Istraživanja pokazuju da ljudi u proseku provere telefon od 58 do 144 puta dnevno. Dok ujutru listamo dnevne novosti, retko smo svesni koliko puta automatski posežemo za uređajem bez pravog razloga.
Foto: Freepik
Studija neuronaučnika Abrahama Zangena iz 2014. uporedila je studente sa i bez pametnih telefona. Najintenzivniji korisnici su na testovima poremećaja pažnje postigli pet do deset procenata lošije rezultate od onih koji tehnologiju nisu koristili.
Šta zaista pomaže
Zanimljivo je da potpuna apstinencija nije nužno najbolja strategija. Istraživanje univerziteta Djuk pokazalo je da potpuno isključivanje obaveštenja nije optimalno rešenje. Efikasnije je takozvano “grupisanje” obaveštenja – određivanje specifičnih vremenskih prozora za proveravanje poruka.
Stručnjaci preporučuju najmanje sat vremena bez tehnologije pre spavanja za poboljšanje kvaliteta sna. Doktor Džon Torus, direktor Odeljenja za digitalnu psihijatriju pri Bet Izrael Dikonis Medikal Centar, preporučuje da spavaće sobe postanu zone bez tehnologije, posebno za tinejdžere.
Digitalni detoks nije stavljanje telefona na policu zauvek. Radi se o prekidanju automatizma. Kada grupa dobrovoljaca u bostonskoj studiji više nije automatski posezala za telefonom, njihovo vreme na društvenim mrežama smanjilo se sa dva sata na trideset minuta dnevno – dovoljno za merljive promene u raspoloženju.
Očekivanja i realnost
Ista meta-analiza koja je pokazala smanjenje depresije nije pronašla statistički značajne efekte na opšte zadovoljstvo životom ili nivo stresa. Zadovoljstvo životom zavisi od brojnih faktora – zdravlja, finansijskog položaja, odnosa – koje kratkoročna promena digitalne navike ne može suštinski promeniti.
Većina učesnika u studijama nije imala klinički dijagnostikovane mentalne poremećaje. Oni sa ozbiljnijim problemima trebaju stručnu pomoć, ne samo odmor od ekrana.
Globalna perspektiva
Trend digitalnog detoksa nije ograničen na jedan region. Bilo da pratite vesti Beograd ili bilo koji drugi grad, primetićete da je preispitivanje odnosa sa tehnologijom postala univerzalna tema. Slična istraživanja sprovode se širom planete, a novosti svet sve češće izveštavaju o inicijativama za zdraviju upotrebu digitalnih uređaja – od japanskih kompanija koje uvode “digitalne subote” do skandinavskih škola koje ograničavaju upotrebu telefona.
Praktičan pristup
Umesto radikalne apstinencije, može se početi sa malim koracima: isključite nebitna obaveštenja, odredite vreme za proveravanje poruka, uvedite jutarnje i večernje rituale bez ekrana. Studije pokazuju da se mozak iznenađujuće brzo prilagođava novim obrascima – poboljšana koncentracija primećuje se već za nekoliko dana.
Digitalni svet nije neprijatelj. On je alat. Pitanje je samo ko koga koristi.
