Posle 21 godine, Novopazarac dobio spor protiv Srbije – država mora da mu vrati zaplenjeni novac

Rifat Prenča, državljanin Srbije iz Novog Pazara, nekada vlasnik transportnog preduzeća u tom gradu, dobio je 7. oktobra 2025. spor koji je još 2012. pokrenuo protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Prema presudi ovog suda, objavljenoj pre nekoliko dana u Službenom glasniku, Srbija mora da tužiocu vrati njegovih 39.500 evra i 1.930 evra na ime troškova i izdataka. Ako u roku od tri meseca ne isplati taj novac, država će platiti i kamatu na ove iznose „jednaku najnižoj kamatnoj stopi ECB uz dodatak od tri procentna poena“, stoji u presudi.

Evropski sud u svom zaključku navodi „da pravni okvir koji je ostao neprecizan, zajedno sa nedovoljnim preispitivanjem koje su sproveli domaći sudovi, nije mogao da obezbedi postizanje pravne ravnoteže između zahteva opšteg interesa i zaštite prava podnosioca na mirno uživanje njegove imovine“.

Drugim rečima, iako je Rifat Prenča prekršio domaći zakon i pokušao da mimo propisa prenese nedozvoljeni iznos deviza preko granice, Evropsku sud smatra da je oduzimanje njegovog novca preoštra kazna. Uglavnom, ističe se manjkavost Zakona o deviznom poslovanju koji je, kako se navodi u presudi, neprecizan u svim ključnim elementima kojima se nadležnim organima omogućava da odlučuju o oduzimanju novca.

Prenča je predstavku Evropskom sudu u Strazburu podneo jula 2012. I to prema članu 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prethodno je isrcpeo sva pravna sredstva u Srbiji.

Pare krio u trenerci

Prenča je, naime, maja 2004. putovao kamionom iz tadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora u Mađarsku. Na graničnom prelazu Kelebija „prišli su mu carinici Srbije i pitali ima li nešto da prijavi“.

Kako je naveo u predstavci, u to vreme njegov zet, koji je putovao sa njim, nije bio prisutan. Prema zapisniku o privremeno oduzetim sredstvima, koju je Prenča potpisao, on je izjavio da kod sebe ima između 500 i 600 evra. Naknadnim pretresom, međutim, ustanovljeno je da ima kod sebe 49.500 evra. Novac je bio skriven ispod njegove odeće.

„Vlasti su dozvolile podnosiocu da zadrži iznos novca koji se mogao zakonito preneti neprijavljen. U to vreme to je bilo 2.000 evra. Privremeno su mu oduzeli iznos od 47.500 evra koji je dotični nosio bez ikakve potvrde o njegovom poreklu“.

Istog tog dana, Uprava carina je pokrenula prekršajni postupak protiv Prenče. I to zbog pokušaja iznošenja gotovine iz zemlje koja premašuje zakonski limit. Navodi se da je to definisano kao devizni prekršaj prema propisima koji regulišu devizne transakcije. Na održanom ročištu, Prenča je priznao krivicu… Rekao je da je na pitanje carinika ima li šta da prijavi, izjavio da kod sebe ima samo 500-600 evra. Međutim, iznos od dodatnih 47.500 evra je pronađen skriven u presavijenom papiru zavučenom za pojas njegove trenerke.

Proglašen krivim

Prenča je tvrdio da nije imao nameru da izbegne carinske propise. To je uradio iz straha da bi lopovi mogli da mu ukradu novac tokom putovanja. Tvrdio je i da je novac zajedno sa suprugom zaradio tokom rada u inostranstvu, dok je manju količinu nasledio od oca. Takođe, izjavio je i da je novac bio na njegovom bankovnom računu i to 50.000 evra. Dostavio je i izvod iz banke, „navodno izdat u filijali Komercijalne banke u Novom Pazaru koji pokazuje da je 50.000 evra podigao 12. maja 2004“.

Nadležni organ proglasio je novembra 2006. Prenču odgovornim i kažnjen je novčanom kaznom. Takođe, izrečena je zaštitna mera oduzimanja celokupnog iznosa novca koji premašuje dozvoljeni zakonski prag.

Po njegovoj žalbi, drugostepeni organ je u septembru sledeće godine ponišio ovu odluku i vratio predmet na ponovno odlučivanje. U međuvremenu, Komercijalna banka je novembra 2007. obavestila nadležnu Komisiju za prekršaje Deviznog inspektorata da podnosilac nije podigao novac kod njih 12. maja 2004. kako se prvobitno tvrdilo.

Januara 2008. nadležna Komisija donela je novu prvostepenu odluku. Prenča je ponovo proglašen odgovornim s tim što je, zbog promene visine dozvoljenog limita, naloženo da mu se vrati 3.000 evra. Limit je, naime, sa 2.000 povećan na 5.000 evra.

Žalba nije urodila plodom

„Prilikom oduzimanja gotovine, Komisija se u suštini pozvala na činjenicu da je ta mera obavezna prema Zakonu o deviznom poslovanju. Ona nije našla razloge koji bi opravdali samo delimično oduzimanje, pošto je podnosilac namerno i nezakonito pokušao da iznese gotovinu iz zemlje, skrivenu i neprijavljenu. Takođe, izvod iz banke koji je dostavio ne može se smatrati pouzdanim dokazom o zakonitom poreklu novca“.

Na ovu žalbu Prenče, drugostepeni organ je ovoga puta doneo drugačije rešenje i on je proglašen odgovornim. Pošto je u međuvremenu dozvoljeni limit povećan na 10.000 evra, Prenči je oduzeto sada 39.500 evra, odnosno vraćeno mu je još 5.000.

Postupak pred Vrhovnim i Ustavnim sudom

Vrhovni sud Srbije marta 2009. odbacio je zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja. To je u to vreme bio dostupan pravni lek koji je Prenča iskoristio. Vrhovni sud je utvrdio da su nadležni organi pravilno primenili zakon. Utvrdio je da je Prenča izvršio prekršaj i da je opravdana odluka o oduzimanju celokupne ušteđevine iznad zakonskog limita.

Okrivljeni je onda avgusta iste godine podneo Ustavnu žalbu, tvrdeći da je došlo do povrede njegovog prava na mirno uživanje imovine i na pravično suđenje. On je tvrdio da je oduzimanje celokupnog iznosa koji premašuje zakonski limit bilo nepotrebno i nesrazmerno.

„…Carinski službenici vršili su na njega pritisak da potpiše zapisnik o privremeno oduzetim sredstvima plaćanja na listu mesta… Iznos od 2.000 evra za koje je bilo prijavljeno da nije zaplenjen, mu nije vraćen. Izjavio je i da dodatni iznos od 10.000 nije trebalo da bude oduzet, pošto je putovao sa zetom, pa su zajedno imali pravo da prenesu 20.000 evra. Konačno, oduzimanje njegove životne ušteđevine dovelo je do prestanka rada njegovog preduzeća i teško pogodilo njegovu porodicu…“, navodi se u presudi.

Ustavni sud je januara 2012. doneo rešenje da odbacuje ustavnu žalbu kao neosnovanu. Kaže se da podnosilac nije naveo nijedan upravnopravni razlog iz članova Ustava na koje se pozivao, te da nisu ispunjeni kriterijumi za vođenje postupka. Na kraju, navedeno je da je novčana kazna i mera oduzimanja gotovine izrečene nakon pravičnog suđenja i u skladu sa zakonom.

Konačna odluka Ustavnog suda navela je Rifata Prenču da podnese predstavku Evropskom sudu za ljudska prava protiv Srbije. Trinaest godina nakon toga, dobio je ovaj spor.

Izvor: forbes.n1info.rs