Predsednik Kazahstana u UN: Humanitarna kriza u Gazi dostigla je razmere katastrofe
Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev obratio se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde je u govoru istakao potrebu reforme UN, jačanja poverenja među državama i doslednog poštovanja međunarodnog prava. Obraćanje prenosimo u celosti.
Već osam decenija Ujedinjene nacije igraju ključnu ulogu u borbi protiv globalnih izazova čovečanstva.
Za to vreme predvodile su naše zajedničke napore na polju kolektivne bezbednosti, sprečavanja širenja nuklearnog oružja, mirovnih misija, razvoja, smanjenja siromaštva, održivosti i ljudskih prava.
Ali moramo se suočiti i sa istinom: svet oko nas se duboko promenio – i, nažalost, ne na bolje.
Zbog toga UN i dalje ostaju simbol nade za milione ljudi širom sveta.
Ovaj istorijski skup je jedinstvena prilika da ponovo potvrdimo privrženost osnivačkim principima i ciljevima naše univerzalne i zaista nezamenljive Organizacije.
Međutim, ne možemo zatvarati oči pred stvarnom krizom poverenja u multilateralne institucije.
Ozbiljna kršenja međunarodnog prava postala su „nova normalnost“, što potkopava globalnu stabilnost i urušava poverenje među narodima, političkim liderima i državama.
U ovom izazovnom vremenu svi moramo osnažiti UN da bi bile prilagodljivije realnostima današnjeg nepredvidivog sveta.
Duh međusobnog razumevanja i spremnosti na saradnju mora prevladati nad opasnim ratnohuškaštvom. Lideri država imaju odgovornost da teže miru.
Nečinjenje sadašnje generacije lidera nije opcija, jer će buduće generacije platiti mnogo veću cenu.
U tom smislu, sveobuhvatna reforma UN je strateška nužnost, a ne tema za beskrajna razmišljanja.
Potrebno je da formiramo novu grupu zaista posvećenih ljudi, koji će profesionalno i bez kolebanja dati konkretne predloge za reformu UN kako bi bile prilagođenije izazovima današnjice i ciljevima sutrašnjice.
Centralni stub ovog hrabrog nastojanja mora biti reforma Saveta bezbednosti.
Velike sile Azije, Afrike i Latinske Amerike treba da budu zastupljene u Savetu bezbednosti na rotacionoj osnovi.
Kazahstan, pored toga, snažno veruje da se i glasovi odgovornih srednjih sila moraju ozbiljno pojačati u Savetu bezbednosti.
One već igraju sve značajniju pozitivnu ulogu u međunarodnim odnosima, unoseći ravnotežu i gradeći poverenje.
One mogu delovati kao mostovi unutar UN kada su velike sile podeljene ili nesposobne da reše ključna pitanja od zajedničkog značaja.
Iznad svega, kredibilne UN 21. veka zahtevaju da države članice preduzmu konkretne korake ka trajnom miru i bezbednosti.
U suprotnom, UN će zauvek ublažavati posledice, dok će se uzroci stalno širiti.
Ovaj proces možemo započeti već danas potvrđujući našu čvrstu privrženost Povelji UN.
Osnovni principi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i mirnog rešavanja sporova moraju se poštovati bez izuzetka. Selektivna primena Povelje urušava njen kredibilitet.
Svetu je potreban novi konsenzus zasnovan na poverenju, inkluzivnosti i zajedničkoj odgovornosti.
Na primer, klauzule o „neprijateljskim državama“ u Povelji, istorijski ostaci Drugog svetskog rata, ogromna većina međunarodne zajednice već je prepoznala kao prevaziđene.
Iz svih ovih razloga, došlo je vreme za ozbiljan razgovor o reviziji Povelje.
Danas se suočavamo sa alarmantnom stvarnošću: sporazumi o kontroli naoružanja se urušavaju, a s njima i temelji strateške stabilnosti.
Globalna vojna potrošnja 2024. dostigla je rekordnih 2,7 triliona dolara. Ukupna cena nasilja u svetu skoro 20 triliona dolara.
Stoga, obnova čvrste globalne bezbednosne arhitekture mora ostati glavni prioritet međunarodne zajednice.
Zalažemo se za ponovno pokretanje dijaloga na visokom nivou među nuklearnim silama i jače multilateralno delovanje radi drastičnog smanjenja preteće opasnosti od nuklearnog oružja.
Šire gledano, moramo početi težak posao oslobađanja od ratničkog mentaliteta. To možemo učiniti prateći koliko naše države ulažu u mir.
Kazahstan je spreman da bude domaćin novog dijaloga o nuklearnom razoružanju i neširenju. Možemo se fokusirati na neformalne inkluzivne razmene koje jačaju Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i podržavaju napredak ka Ugovoru o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT).
Takođe pozivamo na unapređenje našeg predloga za osnivanje Međunarodne agencije za biološku bezbednost i sigurnost.
Kazahstan je i dalje zabrinut zbog ukrajinske krize, koja ozbiljno pogađa civile, narušava globalno poverenje i ugrožava međunarodnu bezbednost.
Ipak, bilateralni i međunarodni diplomatski napori oko ovog sukoba moraju se nastaviti, uz političku fleksibilnost radi dugoročnih interesa obe države.
Teritorijalni sporovi nikada nisu laki za rešavanje i zahtevaju uzajamnu uzdržanost i odgovornost radi budućih generacija.
Psihologija neprijateljstva vuče sve uključene u sukobe ka provaliji – ne ostavljajući šansu za mir.
Humanitarna kriza u Gazi dostigla je razmere katastrofe koje se ne mogu ignorisati.
Ovaj sukob proizlazi iz složene istorijske pozadine. Ne smemo ignorisati uzroke ove ratobornosti.
Kazahstan poziva na punu zaštitu svih civila i nesmetan humanitarni pristup u strogoj saglasnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom.
Ponovo potvrđujemo podršku rešenju o dve države, uz centralnu ulogu UN.
Kazahstan priznaje diplomatske inicijative usmerene ka regionalnom pomirenju na Bliskom istoku, uključujući Arapsku mirovnu inicijativu, Njujoršku deklaraciju, Abrahamove sporazume i druge.
One pokazuju da liderstvo i politička volja mogu podelu pretvoriti u saradnju i zajedničku korist.
Takođe pozdravljamo normalizaciju odnosa Azerbejdžana i Jermenije posredstvom predsednika SAD.
To pokazuje da se i duboko ukorenjeni sukobi mogu rešiti diplomatijom i zdravim razumom.
Vođeni tim principom, Kazahstan dosledno daje prednost diplomatiji nad eskalacijom i dijalogu nad silom.
Zato se danas naša zemlja obraća Generalnoj skupštini UN – sa čvrstom verom da reči mira i delovanje u interesu čovečanstva mogu da prevagnu nad podelama i sukobima.
