Slavni egipatski arheolog Haled El Anani u zvaničnoj poseti Srbiji – kandidat za generalnog direktora UNESCO-a
U vremenu kada svet sve više zaboravlja važnost očuvanja kulturnog identiteta, Haled El Anani podseća da je kultura most koji spaja civilizacije, a ne zid koji ih razdvaja. Njegova kandidatura za čelnu poziciju UNESCO-a dolazi iz zemlje sa hiljadugodišnjom tradicijom, ali i sa jasnom vizijom budućnosti. Ukoliko dobije priliku da vodi ovu važnu međunarodnu organizaciju, jasno je da će akcenat biti na dijalogu, obrazovanju, saradnji i zaštiti onoga što nas sve povezuje – zajedničkog nasleđa čovečanstva.
Tokom zvanične posete Srbiji, dr Haled El Anani, kandidat Arapske Republike Egipat za mesto generalnog direktora UNESCO-a, sastao se sa najvišim zvaničnicima i izrazio zahvalnost na podršci koju mu je Srbija zvanično uputila.
U razgovoru za naš list, Haled El Anani govorio je o svojoj karijeri, vrednostima koje zastupa i viziji UNESCO-a u svetu koji se suočava sa velikim izazovima – od klimatskih promena, preko sukoba, do digitalne transformacije.
Kako je počela vaša karijera u arheologiji i šta vas je motivisalo da se posvetite ovoj oblasti?
– Moja strast prema antici rođena je iz duboke želje da razumem kako se civilizacije grade, kako se razvijaju i ostavljaju svoj trag. Od malih nogu bio sam fasciniran tragovima koje su ostavila ljudska društva, ne samo zbog onoga što govore o prošlosti, već i zato što nam pomažu da shvatimo sadašnjost. Počeo sam kao turistički vodič, a kasnije sam učestvovao u preko 300 arheoloških misija širom sveta. Verujem da arheologija nije samo zaštita predmeta, već poštovanje sećanja i povezivanje kultura.
Koji projekat ili trenutak biste izdvojili kao najvažniji u vašoj karijeri?
– Prva poseta Abu Simbelu dok sam još bio student ostavila je neizbrisiv trag na mene. Tamo sam spoznao da je nasleđe čin solidarnosti među narodima. Među projektima koje bih izdvojio su ponovno otvaranje Nacionalnog muzeja egipatske civilizacije i spektakularna parada kraljevskih mumija, kao i izgradnja Velikog egipatskog muzeja u Kairu, čije je otvaranje planirano uskoro. Ali ono što me najviše inspiriše jeste dijalog koji kultura omogućava – to je ono što UNESCO mora da neguje.
Tokom vašeg ministarskog mandata, turizam u Egiptu je bio prioritet. Koje reforme smatrate najvažnijima?
– Sprovedena je sveobuhvatna modernizacija zakonodavstva iz 1970-ih, unapređena je stručna obuka i uvedene su mere za bolju zaštitu i turista i zaposlenih u sektoru. Posebno mi je važno što smo uspostavili vezu između turizma i kulture – time nasleđe postaje deo svakodnevnog iskustva i razvoja zajednice. Parada Zlatnog faraona upravo je primer takvog pristupa.
Koji su vaši prioriteti ukoliko postanete generalni direktor UNESCO-a?
– Smatram da UNESCO mora da ojača dijalog između disciplina, jer se današnji izazovi ne mogu rešavati izolovano. Suočeni smo sa sve većim rizicima po planetu i društvo. Moj cilj je da unapredim saradnju među sektorima, učinim UNESCO agilnijim i dostupnijim, i da organizacija aktivno reaguje, ali i anticipira globalne promene. Potrebna nam je organizacija koja stvara rešenja kroz znanje, edukaciju i kulturu.
Kako se UNESCO može suočiti sa izazovima kao što su ratovi, klimatske promene i digitalna tranzicija?
– Potrebno je delovati pre nego što nastupi kriza: dokumentovati nasleđe, obučiti institucije, razvijati planove zaštite. Tokom konflikta, UNESCO mora brzo da reaguje, a posle – da podrži pravdu i obnovu. Klimatske promene već ugrožavaju brojne lokalitete, a digitalna transformacija donosi i šanse i opasnosti. UNESCO mora postati mesto gde se ta tranzicija oblikuje uz etiku, jednak pristup i učešće lokalnih zajednica.
Kakvu ulogu UNESCO može imati u osnaživanju mladih i promociji obrazovanja, posebno u zemljama u razvoju?
– Mladima treba omogućiti da ne budu samo pasivni posmatrači, već učesnici u donošenju odluka. Kao neko ko je više od tri decenije bio predavač, znam koliko je obrazovanje ključno za razvoj kritičkog mišljenja i odgovornosti. UNESCO ima obavezu da podrži dostupnost obrazovanja, digitalnih alata i ulogu nastavnika. Impresioniran sam učešćem Srbije u UNESCO-ovom programu za mlade lidere – takve inicijative želim da multipliciram.
Postoje li planovi za jačanje saradnje Egipta i Balkana, posebno Srbije, u oblastima kulture, nauke i turizma?
– Iako ovde govorim kao kandidat, a ne kao državni zvaničnik, mogu reći da uvek podržavam inicijative koje povezuju narode kroz kulturu i znanje. Na prijemu povodom Dana Egipta u Beogradu, bio sam svedok sve snažnijih odnosa između naših zemalja. Balkan ima posebno mesto u Evropi – prožet istorijama i dijalogom – i verujem da UNESCO može biti platforma za intenzivniju saradnju.
Na kraju, šta za vas lično znači kultura?
– Kultura je moj život. Ona nije privilegija manjine, već prostor u kojem se sreću sećanja, identiteti i budućnost. Ona povezuje generacije i narode. Očuvanje kulture ne znači zamrzavanje prošlosti, već prepoznavanje svakog glasa i svakog iskustva. To je poruka koju UNESCO mora da prenese: kultura nije luksuz – ona je potreba. Ona je temelj mira, dostojanstva i međusobnog poštovanja.
Za rtvnp: Nataša Jakovljević
