Svi hrišćani danas slave Vaskrs

Hrišćanski vernici svih crkava danas proslavljaju najveći hrišćanski praznik – uskrsnuće Isusa Hrista, koje simbolizuje pobedu života nad smrću, radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.

Patrijarh Porfirije poručio je u uskršnjoj poslanici da je liturgijski način života jedini odgovor na probleme današnjice. Kritikujući individualizam, ukazao je na opasnosti od razmirica i dubokih nesporazuma u zemlji i pozvao na mir, međusobno poštovanje i dijalog.

Patrijarh je pozvao sve aktere društvenog života da radi dobra i napretka naroda grade mir, međusobno poštovanje i dijalog.

Kardinal Ladislav Nemet poručio je u uskršnjoj poslanici da svi moraju da preispitaju svoje delovanje, misli i način govora i da se upitaju da li rečima, nastupom u javnosti, u porodicama i na radnim mestima širie mir i ljubav ili možda razdor, laž i prevaru.

Uskrs je pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja, a posle 24. godine, praznik istog dana slave i pravoslavci i katolici.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Vernici, po ustaljenoj tradiciji, jaja boje na Veliki petak, a prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove „čuvarkuća“. U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave – Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse.