Danas su Cveti – praznik cveća, života i duhovne budnosti

Praznik Cveti, koji se uvek slavi u nedelju pred Vaskrs, se obeležava kao sećanje na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada su ga vernici dočekali s oduševljenjem, prostirući pred njim grane palme i cveće.

Ovaj praznik je snažan spoj radosti, nade i duhovne pripreme za Hristova stradanja koja slede u Velikoj nedelji. Upravo zato Cveti imaju dvostruku poruku – s jedne strane su veseli, puni cveća i simbolike prolećnog buđenja, a s druge strane podsećaju na prolaznost ljudske slave i nestalnost mase, koja je nekoliko dana kasnije vikala “Raspni ga!”

Simbolika praznika

Grane i cveće koje se nose u crkvu i osveštavaju simbolišu čistotu, život, duhovnu budnost i obnovu.

U srpskoj tradiciji, umesto palminih grana koristi se vrba, jer je to prvo drvo koje prolista u proleće – kao znak nove nade i Hristove pobede nad smrću.

Narodna verovanja i običaji

Na Cveti se bere cveće i kiti dom, naročito u predelima gde priroda već nudi prve prolećne cvetove. Veruje se da unošenje cveća u kuću donosi zdravlje, radost i blagostanje.

Devojke su nekada na ovaj dan pravile venčiće od cveća i vrbe, koje bi čuvale kao amajliju.

U nekim krajevima veruje se da će onaj ko se tog dana umije rosom ili kišnicom, biti zdrav cele godine.

Osveštana vrba se stavlja iznad vrata doma, u štale, na njive – kao zaštita od gromova, bolesti i zlih sila.

U mnogim mestima Cveti su i porodični dan, kada se ukućani okupljaju, odlaze u crkvu i zajednički slave ovaj radosni događaj. Postoji i običaj da se ne radi teški fizički poslovi, jer je dan posvećen molitvi, prirodi i porodici.

Autor: InfoKG

Foto: InfoKG – Arhiva