Vrućina i suša omlatile oko 150.000 tona voća u Srbiji

Sve voće je ranije sazarelo zbog visokih temperatura i nedostatka padavina. Već su obrane breskve, šljive i za nekoliko dana će i kruške. U voćnjacima su još preostale jabuke, čija berba bi trebala da krene krajem naredne sedmice.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović izjavio je za Dnevnik da ćemo voća imati manje nego proteklih nekoliko godine zbog loše klime.

– Voća će biti ove godine oko 1,250 miliona tona, što je manje u odnosu na prosečne prinose. Prosek nekoliko godina bio je oko 1,4 miliona tona. Ali mraz, led, suša i visoke dnevne temperature doprinele su da voća imamo manje – kazao je prof. dr Keserović.

Prosek ukupnog roda prethodnih nekoliko godina bio je oko 1,4 miliona tona.

Po rečima voćara iz Neština u Sremu Koste Stakića, voće već sada menja boju listova kao da je druga polovina septembra, zbog suše i toplote, a ranije je dospelo jer je tropska klima doprinele da brže ulazi u fazu sazrevanja.

– Pre deset godina izbušio sam dva bunara tako da dan-noć navodnjavam i držim nekako voće još u kondiciji, ali ne može ni navodnjavanje na visokim tempraturama da donese adekvatan rezultat. Zato ću krajem naredne nedelje krenuti sa berbom jabuka. Prvo sorte zlatni delišes, koji ima krupan, kvalitetan i zreo rod pogodan za čuvanje. Branje kruške viljamovke završiću u narednih četiri-pet dana. Ostaće još sorta abate fetel, koja je inače poslednja, odnosno kaluđerka koja je još malo kasnija, ali i one će za desetak dana biti obrane.

Stakić navodi da će krušaka biti oko 20 tona po hektaru i da će čak dve trećine otići u industrijsku preradu, jer je led u Neštinu uništio rod. – Kruška je sorta koja nije bujn, i manji broj stabala ide po hektaru, pa su, između ostalog, i zato prinosi niži – napomenuo je.

Od voća najbolje su rodile, kaže,šljive, čačanske sorte i ostale, dok je rod bresaka i kajsija podbacio zbog leda.

– Zadovoljan sam koliko je bilo šljiva, po stablu od 30 do 50 kilograma. Ipak je bilo kiše do sredine jula pa kvalitet nije izostao i izvrsne su i za jelo i za preradu. Konzumne sam prodavao od kuće naveliko između 60 i 70 dinara, u zavisnosti od količine koja se kupuje. Mada su je neki voćari pradavali i za 40 dinara za rakiju, jer je to lošija klasa. Kod bresaka, naveo je, rod nije bio kakav se očekivao, opet zbog leda. U pojedinim delovima atara u Neštinu je bilo leda tako da nije dobijen kvalitet koji bi trebao da bude, mada je broj plodova bio dobar i bile su krupne, ali je plodove oštetio led. Breskva su ove godine imale solidnu cenu od 100 do 150 dinara su se prodavale po marketima- kazao je Stakić.

Kajsija je lepo cvetala i ponela. Međutim, kada je bila manja od klikera, bio je mraz i ostavio možda 10 do 15 posto zdravog roda. Zato ih je bilo malo i bile su skupe. Prodavali smo ih od 70 do 80 dinara za rakiji i za inudstiju, dok je konzumna kajsija išla i do 150 dinara kilogram po marketima.

U voćarstvu ovog leta tanka zarada, Stakić ističe da voćari cenama naveliko nisu zadovoljni jer su one iste kao i pre nekoliko godina, premda su troškovi proizvodnje višestruko poskupeli. Pre desetak godina prodavao sam za 0,7 evro centi konzumnu krušku u godini kada je jako dobro rodila, a sada 80 i neki dinar mada su troškovi za repromaterijal povećani više puta. Zato ćemo i od kruške kao i od drugog voća imati minimalne zarade ili je gotovo nećemo ni imati – kazao je voćar iz Neština Kosta Stakić.

Izvor: DNEVNIK