EkonomijaVesti

Poslodavci da promene režim rada na otvorenom tokom vrućina

U skladu sa Preporukom Vlade Srbije, poslodavci u vreme visokih dnevnih temperatura, kao što je i današnja, treba da promene režim rada. Treba ga organiozovati na  takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova pre svega u periodu od 11.00 do 16.00 časova i kada su temperature iznad 36 stepeni, rekla je načelnica Odeljenja za studijsko-analitičke poslove i nadzor u sedištu Inspektorata za rad Maja Ilić.

“To uključuje čestu zamenu zaposlenih koji rade na otvorenom, pre svega na gradilištima i u poljoprivredi, kao i u drugim delatnostima na otvorenom”, precizirala je Ilić za Tanjug.

Prema njenim rečima, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavci su u obavezi da primene sve preventivne mere, koje uključuju organizacione, tehničke i zdravstvene mere, što podrazumeva promenu režima rada.

Ona dodaje da treba organizovati rad sa češćim pauzama, te da se obezbedi dovoljna količina vode i bezalkoholnih napitaka, kao i prostora za sklanjanje zaposlenih od sunca.

Iilć je podsetila da poslodavci moraju da informišu zaposlene o opasnostima, štetnostima i rizicima rada na otvorenom pri visokim temperaturama, kao i da obezbede dovoljan broj obučenih zaposlenih za pružanje prve pomoći.

Ilić je rekla da se svakodnevno vrše inspekcijski nadzori na celoj teritoriji Srbije, a u ovom periodu kada su visoke temperature, od juna, vrši se pojačani inspekcijski nadzor.

Ona je ukazala na određene podatke koji se vezuju za nadzore koji su izvršeni pre svega u oblasti građevine, poljoprivrede, komunalnoj delatnosti i dr.

Prema njenim rečima, u periodu od 19. do 21. juna 2024. godine, inspektori su izvršili 728 inspekcijskih nadzora, obuhvatili 2.208 zaposlenih i radno angažovanih lica, od kojih je 200 radilo na crno.

“Podneto je 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih je 50 zahteva bilo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a 74 su vezani za oblast radnih odnosa. Takođe, doneto je 120 rešenja o otklanjanju nedostataka, a ustanovljeno je da je šest poslodavaca neregistrovano obavljalo delatnost. Tada se zabranjuje obavljanje te delatnosti i nalaže se odgovarajući upis u odovarajući registar i podnosi za zahtev za pokretanje prekršajnog postupka”, rekla je Ilić.

U prethodnim danima, 10. i 11. jula inspektori su, prema njenim rečima, nastavili sa nadzorima, obuhvativši građevinarstvo, poljoprivredu i druge delatnosti, izvršivši 615 inspekcijskih nadzora kojima je obuhvaćeno 1.917 zaposlenih i radno angažovanih lica, od kojih je 162 radilo na crno.

Takođe je i tom prilikom podneto 106 zahteva za pokretanje prekršenog postupka, od kojih 44 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Kada se govori o novčnom kažnjavanju, ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu je propisana novčana kazna za poslodavca sa svojstvo pravnog lica od 1,5 do 2 miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.

Na pitanje šta je ostavljeno na savesti poslodavcima, a šta je definisano zakonom i uredbama kada se govori o bezbednosti zdravlja na radu pri visokim temperaturama, Ilić kaže da pored onih organizacionih, tehničkih i zdravstvenih mera, važno je da svi poslodavci koji imaju zaposlene imaju obavezu da donesu akt o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini.

“Akt o proceni rizika treba da obuhvati i rizike zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da faktički obezbede da taj rad na otvorenom bude takav da se zaposleni zaštite od nepovoljnih klimatskih prilika i takođe da bude obezbeđeno pružanje prve pomoći ukoliko je to neophodno”, navela je Ilić.

Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, postoje i podzakonski propisi kojima se bliže reguliše rad na otvorenom, odnosno primena preventivnih mera, a to su pre svega Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, zatim Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi, tu je takođe i Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu itd.

“Apelujemo i na poslodavce i na zaposlene da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu, jer jedino delotvorna prevencija i primena mera bezbednosti i zdravlja na radu doprinose smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih bolesti i takođe doprinose tome da zaposleni budu bezbedni i zdravi na svojim radnim mestima”, poručila je Maja Ilić.

Ilić je istakla i da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama.

Izvor: Pixabay

Podeli