Pomeranje sata: Kada smo i zašto smo uveli letnje vreme
Prelazak na letnje računanje vremena biće u noći između subote, 30. marta, na nedelju, 31. marta, kada će se kazaljka pomeriti sa dva sata ujutro na tri sata ujutro.
Na zimsko računanje vremena ponovo se vraćamo 27. oktobra.
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje – kada se kazaljka sa tri sata pomeri na dva.
Zahvaljujući pametnim telefonima, računarima i ostalim uređajima povezanim na internet – to se često završava automatski.
Pojedine zemlje već su ukinule praksu sezonske promene računanja vremena. Takav predlog postoji i i u EU, ali još nije postignuta saglasnost.
Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a i dalje postoje sporenja da li treba pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.
Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.
Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.
Evropska komisija je još pre nekoliko godina predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali saglasnost još nije postignuta.
Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.
Konačna odluka nije doneta, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, pa je izjašnjavanje o ovom pitanju odloženo.
Iako je bilo najava, ni vlasti u Srbiji još nisu donele zakon oukidanju sezonske promene računanja vremena.
Zašto je uvedeno letnje vreme?
Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost.
Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade” i doda večeri – kako bi mrak pao kasnije.
To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine.
Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
Slična ideja je pala na pamet i praprapradedi pevača grupe Koldplej Krisa Martina – Vilijemu Vilitu 1907. godine.
On je objasnio da mu je to sinulo kada je tokom letnjeg jahanja ujutro primetio koliko je zavesa još spušteno.
Ipak, nije doživeo da to vidi u Velikoj Britaniji.
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.
Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.
Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.
Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.
Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu”.
izvor: BBC News
