DruštvoVesti

Danas Uskrs, patrijarh služio ponoćnu liturgiju u Hramu

Posle dana žalosti ponovo su se oglasila crkvena zvona u znak vaskršnje radosti, a na početku liturgije otpevan je vaskršnji tropar ”Hristos vaskrse iz mrtvih”.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je da Vaskrs treba da bude ispunjen mirom, radošću i ljubavlju.

Neka nas sve Gospod blagoslovi svojom ljubavlju, svojom pobedom nad našim najvećim neprijateljem – nad smrću, rekao je Porfirije.

“Neka nas blagoslovi punoćom života. Živeli i srećan i blagosloven današnji dan i praznik”, poručio je patrijarh SPC.

utarnju vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save služiće vladika remezijanski Stefan, sa početkom u devet sati.

Vaskrs je suština hrisćanskog učenja, a pored vernika SPC ovaj praznik danas obeležavaju i Antiohijska, Jerusalimska, Ruska, Gruzijska, Japanska i druge pravoslavne crkve.

U Srbiji je običaj da vaskršnje slavlje počne odmah posle jutarnje službe, a tada se vernici pozdravljaju rečima “Hristos Vaskrse-Vaistinu Vaskrse”.

“Praznik nad praznicima”

Uskršnjim slavljem za vernike se završava najstroži Veliki post koji se najviše dana posti na vodi, a običaj je da vaskršnja jaja budu prvi mrsni zalogaji.

Za hrišćane je praznik Vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.

Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela.

Isus Hristos je, prema jevanđeljima i verovanju, raspet u petak, u subotu je ležao u grobu, a u nedelju je vaskrsao iz mrtvih i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.

“U Rimljanima 6, 4-5. apostol Pavle jasno povezuje istorijski akt Hristovog vaskrsenja sa novim životom – Kao što usta Hristos iz mrtvih, tako i mi u novom životu da hodimo. U Rimljanima 8, 11. apostol govori o Duhu Svetom koji je sila vaskrsenja Hristovog, ali i našeg novog bića. Sila vaskrsenja je pobeda nad grehom u nama”.

Prema predanju, u subotu su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao.

U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život. Hrišćani veruju da je prva osoba koja je srela vaskrslog Isusa Hrista bila Marija Magdalena, kao i da se kasnije ukazao i svojim učenicima.

Vaskrs se uvek proslavlja u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice i posle jevrejske Pashe, na osnovu odluke koja je doneta na Nikejskom saboru 325. godine, koju i danas poštuju sve pravoslavne crkve.

Po julijanskom kalendaru Vaskrs najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, dok po gregorijanskom kalendaru od 22. marta do 25. aprila, što čini Vaskrs pokretnim praznikom.

Vernici SPC, Vaskrs obeležavaju tri dana, a crvenim slovom u crkvenom kalendaru, su pored prvog dana, obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Vaskršnja jaja se, prema običajima, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prvo ofarbano jaje se prema narodnim običajima smatra, “čuvarkućom”, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja, i običaj je da se čuva do narednog Vaskrsa.

Prema verovanju, Marija Magdalena je rimskom caru Tiberiju poklonila prva jaja, kada je došla u Rim sa porukom o vaskrsenju Isusa Hrista.

Jerej pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu Stevan Jovanović rekao je za Tanjug da je Vaskrsenje, praznik nad praznicima i da u simboličkom smislu predstavlja “pobedu života nad smrti”.

“Ali ne života, u smislu vraćanja u jedan prirodni, biološki uslovljen način postojanja, već je to pobeda večnosti nad vremenom. Pobeda večne istine, večne ljubavi, večne lepote nad svakom lepotom koja je prolazna i koja ima svoje naličje”, objasnio je Jovanović.

Ističe da Hristovo vaskrsenje “ne predstavlja pobedu nad smrću u ovaj i ovakav život”, jer bi to kako je rekao, bilo vraćanje “u jedno te isto”.

“Vaskrsenje Hristovo je otvaranje perspektive večnosti i možemo u Hristovom vaskrsenju da to svedočimo i da predokusimo onu lepotu večnog života i da u njoj budemo ohrabreni. Oni ljudi koji su je osetili oni zaista razumeju težinu Hristovih reči ‘u svetu ćete imati nevolje – ali ne bojte se jer ja sam pobedio svet'”, rekao je Jovanović.

Izvor:EURONEWS

foto:Pixabay

Podeli