Mali: Prosečne zarade rastu brže od inflacije u Srbiji; Minimalac na teret države da se sačuvaju radna mesta

“Imamo veliko povećanje minimalne zarade sa 35.000 dinara na 40.000 dinara. Teško je naći balans između interesa sindikalaca i poslodavaca”, rekao je Mali za RTS.

On je naveo da su poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijarde dinara, odnosno 350 miliona evra, pa je država preuzela celokupan teret.

“Ne želimo da dovedemo poslodavce u situaciju da zbog povećanja minimalca otpuštaju radnike. Zato je država celokupan teret povećanja minimalne zarade preuzela na sebe. Od 1. januara ćemo povećati neoporezivi deo zarada sa 19.300 na 21.712 dinara i umanjujemo za jedan procentni poen doprinose za PIO fond na teret poslodavca i tako u poptunosti preuzimamo teret na sebe”, rekao je Mali.

Naglasio je da država želi time da ocuva životni standard građana i podsetio da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5 odsto, kao i povećanje penzija od devet odsto 1. novembra, a zatim još 12,1 odsto od 1. januara, što je ukupno 20,2 odsto.

Mali je naveo da je Republički zavod za statistiku objavio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto, što je istorijski najniža nezaposlenost.

“Kada donosite odluku o minimalnoj zaradi morate da očuvate žvotni standard ljudi, povećate plate, ali i da ne ostanete bez teško stečenih radnih mesta”, naglasio je ministar finansija.

On je ocenio da kategorije minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade nemaju međusobne veze, jer minimalac služi tome da obaveže poslodavca, ukoliko uđe u finansijske probleme, da isplaćuje najnižu zaradu šest meseci dok ne izađe iz problema.

Mali je dodao da minimalna zarada “gura” plate naviše, i podsetio da je prosečna zarada u junu bila 633 evra.

Naglasio je da država brine o životnom standardu građana tako što drži pod kontrolom cene osnovnih namirnica, kao i najniže cene gasa i struje u Evropi.

“Prosečna inflacija je 11,5 odsto, a projektovana inflacija za narednu godinu je 8,7 odsto što znači da je povećanje minimalnih zarada više od inflacije koju nismo mi izazvali”, istakao je Mali.

Rekao je da se ceo svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata i da su veće ekonomije od naše već ušle u recesiju.

“Ako imamo niske cene struje, gasa, kontrolišemo cene, mi pokazujemo odgovornost prema ljudima. Sa ovim povećanjem idemo stabilno ka cilju od 710 evra prosečne plate naredne godine”, rekao je Mali i dodao kako je spreman, da u slučaju pogoršanja krize ponovo pregovara sa poslodavcima i sindikatima.

Povoljan kredit od Emirata za refinansiranje starih obaveza

Ministar finansija rekao je da se Srbija zadužila kod Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) po povoljnim uslovima radi refinasiranja starih obaveza i da to neće povećati javni dug.

“Mi uzimamo kredit po kamati do tri odsto, a kada bismo ga sada tražili na tržištu kapitala, ako bismo uopšte mogli da ga nađemo, to bi bilo zaduženje s kamatom od 7,5 odsto. U januaru nam dospevaju stari krediti od milijardu evra i hoćemo da ih refinansiramo povoljnim kreditom”, rekao je Mali za RTS.

Naglasio je da novo zaduženje neće da poveća javni dug, jer se samo jedan kredit zamenjuje drugim i to pod povoljnijim uslovima.

Mali je rekao da je dug Srbije viši do 30 milijardi evra, dok je dug Nemačke 2.475 milijardi evra i da je učešće našeg duga u BDP-u 54,7 odsto, dok je prosek u EU je skoro 100 odsto.

“Mi smo tu apsolutno stabilni, nikakav problem nemamo, pogotovo što je ovo treća godina krize, a sve vreme smo isplaćivali pomoć privredi i građanima, a i dalje gradimo 10 autoputeva i svu ostalu infrastrukturu”, rekao je Mali.

Izvor: RTV