Zakon o socijalnom preduzetništvu – jedan od svetlih primera

Brnabić je tom prilikom istakla da joj je izuzetno drago što je predsednica Vlade koja je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu privela kraju, kako bi počeo rad na težem delu – primeni zakona.

“Mnogo izazova je pred nama kada je reč o primeni, ne treba se plašiti izmena i dopuna, jer je novo izuzetno kompleksna tema o kojoj uče i u EU i zemljama širom sveta, koje žele da izgrade potpuno inkluzivno društvo, u kome svi imaju jednake šanse, a najviše pažnje se poklanja upravo najranjivijim kategorijama”, rekla je Brnabić.

Ocenila je da je Zakon o socijalnom preduzetništvu jedan od najboljih i najmodernijih zakona koji su usvojeni i to, kako je naglasila, zahvaljujući organizacijama civilnog društva.

“Ovo je jedan od svetlih primera šta možemo da uradimo kada radimo zajedno”, poručila je Brnabić i navela da je jedan od razloga zašto se toliko dugo čekalo na ovaj zakon upravo taj da ranije nije bilo poverenja između Vlade i tih organizacija.

“Zbog toga su trpeli oni koji pripadaju najranjivijim kategorijama ovog društva i zato se nadam da će ovaj uspeh poslužiti za primer kako treba da radimo u budućnosti”, rekla je Brnabić.

Najavila je da predstoji izrada Programa razvoja socijalnog preduzetništva, jer tek sa njegovim usvajanjem može da se obezbedi podrška za oko 500 socijalnih preduzeća, koliko posluje u Srbiji.

Prvoj sednici Saveta prisustvovali su i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, kao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Ministarka Kisić je poručila da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu od velikog značaja.

“Kao i svakoj vrsti preduzetnišva, cilj je profit, ali je ta dobit kod socijalnih preduzeća usmerena u stvaranje boljih uslova za život građana, od socijalnih usluga do zaštite životne sredine”, naglasila je Kisić.

Dodala je da se inovativnost ovog načina poslovanja upravo ogleda u njegovoj socijalnoj komponenti, koja bi, između ostalog, trebalo da dovede i do veće inkluzivnosti na tržištu rada.

Savet će, prema njenim rečima, davati smernice za unapređenje tog sektora.

Ministarka Gordana Čomić podsetila je na “tri osmice – osam sati spavanja, rada i slobodnog vremena”.

“Pre 170 godina govorili smo da ljudi imaju prava kada nešto rade, a tek skoro smo ‘uočili’ da sa nama žive i ljudi koji ne mogu sami da rade osam sati, ili to mogu sa teškoćama, i da oni ne mogu da stignu na red do svojih ‘osam sati rada'”, upozorila je Čomić.

Zato je Zakon o socijalnom preduzetništvu nazvala zakonom o ljudskim pravima, što je podržala i premijerka.

Čomić je upozorila i da su prepreke za ranije usvajanje zakona bile i u sklonosti da se omalovažavaju novine koje su upravo usmerene na ostvarivanje ljudskih prava.

“Biće komentara da je sve ovo bez veze, ali naše uverenje je da će primena ovog zakona očovečiti naše društvo”, poručila je Čomić.

Ambasador Tomas Šib ocenio je da je osnaživanje ranjivih grupa stanovništva ključna na putu Srbije ka izgradnji inkluzivnog i uspešnog društva.

Ukazao je da kompanije iz sektora socijalnog preduzetništva u EU zapošljavaju 13,6 miliona ljudi, i podsetio da je Nemačka u Srbiji još 2017. podržala 20 socijalnih preduzeća, koja su usmerena na podršku u zapošljavanju Roma i drugih ranjivih grupa.

U radu na regulativi iz oblasti socijalnog preduzetništva učestvovali su NALED i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, a uz podršku Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju.

Izvor: RTV

Foto: Tanjug