Izvinjenje Vlade Crne Gore ┼żrtvama deportacije iz 1992.

Direktor Uprave policije Crne Gore Zoran Br─Ĺanin uputio je u srijedu 25. maja izvinjenje ┼żrtvama i ─Źlanovima porodica bosansko-hercegova─Źkih izbjeglica koji su deportovani 1992. godine. On je to rekao na memorijalnom skupu u Herceg Novom povodom obilje┼żavanja trideset godina od tog doga─Ĺaja.

Br─Ĺanin je ispred zgrade hercegnovske policije, u kojoj je tada bio saborni centar za izbjeglice, kazao da sada┼ínje┬árukovodstvo Uprave policije pravi otklon od onoga ┼íto se u toj zgradi de┼íavalo prije 30 godina:

“I prema stra┼ínim posljedicama takvog ─Źinjenja po ┼żrtve kojima danas odajem pijetet.”

Memorijalnom skupu, koji su organizovale nevladina udru┼żenja koja se bave ratnim zlo─Źinima po─Źinjenim na teriotriji Crne Gore tokom devedesetih, prisustvovao je i ministar unutra┼ínjih poslova Filip Ad┼żi─ç, ministar pravde Marko Kova─Ź, ministar rada Admir Adrovi─ç.

Ovo je prvi put da zvani─Źnici Vlade Crne Gore prisustvuju obilje┼żavanju godi┼ínjice deportacije.

Ministar policije podr┼żao postavljanje spomen obilje┼żja

Odaju─çi po─Źast ┼żrtvama ministar Ad┼żi─ç je kazao da niko od po─Źinioca zlo─Źina ne treba da bude aboliran:

“Na┼żalost, prethodne tri decenije nije bilo politi─Źke volje, ni spremnosti, da se ovaj zlo─Źin prihvati i nazove pravim imenom, te da se potpuno rasvijetli. Bez obzira na tada┼ínje prilike niko od po─Źinioca ne treba da bude aboliran od odgovornosti.”

Adzi─ç je poru─Źio da podr┼żava podizanje spomen obilje┼żja ispred zgrade policije u Herceg Novom, rekav┼íi da je to “ne samo profesionalna, ve─ç prije svega ljudska i moralna obaveza”.

Nova Vlada Dritana Abazovi─ça izabrana je krajem aprila ove godine.

Zlo─Źin deportacije po─Źinjen je u vrijeme vlasti Demokratske partije socijalista (DPS), partije aktuelnog predsjednika Mila ─Éukanovi─ça, koja je smijenjena u avgustu 2020. godine, nakon trodecenijske vladavine.

─Éukanovi─ç je u vrijeme deportacije bio premijer Crne Gore.

Crnogorska policija je 27. maja 1992. godine nezakonito uhapsila 66 civila iz Bosne i Hrecegovine, uglavnom Muslimana, koji su u Crnu Goru do┼íli bje┼że─çi od rata, a potom ih isporu─Źila vojsci Republike Srpske, Radovana Karad┼żi─ça.

Ve─çina je odmah likvidirana, a ostali su odvedeni u logore.

Gorjanc -Prelevi─ç: Istorijski dan

Prema podacima Akcije za ljudska prava (HRA) samo njih 12 je pre┼żivjelo mu─Źenje. I dalje nijesu prona─Ĺena tijela svih ┼żrtava deportovanih, niti se zna ta─Źno mjesto na kome su ubijeni.

” Ipak je ova godi┼ínjica sasvim izuzetna. Danas su sa nama po prvi put u istoriji obilje┼żavanja godi┼ínjica zlo─Źina deportacije ministri u Vladi i prvi put je tu ─Źelni ─Źovjek crnogorske policije”, kazala je izvr┼ína direktorka HRA, Tea Gorjanc -Prelevi─ç.

Pred okupljenim ─Źlanovima prorodica ┼żrtava deportacije Gorjanc-Prelevi─ç, je kazala da osamnaest godina zajedno obilje┼żavaju zlo─Źin i bore se protiv zaborava.

“Oni su bili ljudi, koji su bili isto ne─Źija djeca. Imali u mame, sestre, bra─çu, o─Źeve, imali su i svoju djecu. Voljeli su njih i oni su voljeli, kao i mi. S tom razlikom ┼íto ih je tada┼ínja crnogorska vlast otpisala samo zbog njihovih imena, zbog njihove nacionalne pripadnosti, zbog toga ┼íto su tada Crnoj Gori trebali samo kao taoci za njene ratnike iz Republike Srpske”.

Gorjanc Prelevi─ç je rekla da ne─çe dozvoliti da se ovaj ratni zlo─Źin zata┼íka:

“Mi ne dozvoljavamo da se zata┼íka, uprkos sudijama a i tu┼żiocima koji su se oko toga potrudili. Ne dozvoljavamo da se ┼żrtve zaborave jer su one na┼ía opomena a i na┼ía nada da ─çemo sve dok ih se sje─çamo i saosje─çamo sa njihovim porodicama uspjeti da sa─Źuvamo i nas, i na┼íe porodice od takvog sli─Źnog stradanja”.

Zlo─Źin bez kazne

Za zlo─Źin deportacije izbjeglica u Herceg Novom do danas niko nije osu─Ĺen.

Apelacioni sud je 2012. godine , oslobodio devet nekada┼ínjih policajaca nakon, kako je sop┼ítila HRA, neistinite tvrdnje doma─çih sudova da Crna Gora zvani─Źno nije u─Źestvovala u ratu u BiH.

Dr┼żava mora da se oslobodi krivice za deportaciju bosansko-hercegova─Źkih izbjeglica , kazali su, 25. maja iz Bo┼ínja─Źkog vije─ça i pozvali nadle┼żne da taj, kao i druge slu─Źajeve ratnih zlo─Źina, aktuelizuju i pravosna┼żno okon─Źaju.

Naveli su da je Crna Gora platila naknadu ┼ítete porodicama ┼żrtava, ali nije obezbijedila krivi─Źnu pravdu u tom slu─Źaju, odnosno nije do┼íla do nalogodavaca i direktnih izvr┼íilaca.

Crna Gora je na osnovu poravnanja 2008. godine platila naknadu ┼ítete za ve─çinu ┼żrtava za ovaj ratni zlo─Źin ali niko nije odgovarao, navode┬áAkcija za ljudska prava , Centar za gra─Ĺansko obrazovanje i Centar za ┼żensko i mirovno obrazovanje.

Ove nevladine organizacije godinama unazad zahtijevaju krivi─Źnu pravdu za ┼żrtve deportacije, podizanje spomenika, i da se proglasi zvani─Źan dan sje─çanja kao i da se crnogorska policija zvani─Źno izvini pre┼żivjelima i porodicama preminulih.

Godinama je Crna Gora kritikovana i od me─Ĺunarodne zajednice zbog nerije┼íavanja pitanja ratnih zlo─Źina.

U poslednjem izvje┼ítaju Evropske komisije objavljenom ovog mjeseca navedeno je da je Crna Gora u predmetima postupanja sa ratnim zlo─Źinima nastavila sa implementacijom strategije procesuiranja ratnih zlo─Źina, i imala dobru saradnju sa susjedima i Me─Ĺunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivi─Źne sudove.

“Me─Ĺutim, jo┼í uvijek izostaju opipljivi rezultati u krivi─Źnim istragama na konkretnim slu─Źajevima”, navedeno je u izvje┼ítaju.

 

Izvor: RSE

 

Podeli