Cene hrane u svetu u martu porasle za 33,6% u odnosu na isti period prošle godine
Svetske cene prehrambenih proizvoda dostigle su u martu najviši nivo ikada usled rata u crnomorskom regionu, pri čemu su najviše poskupele osnovne žitarice i biljna ulja, prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u martu u proseku 159,3 poena, što je rast od 12,6 odsto u odnosu na februar, kada je već dostizao najviši nivo od kako je 1990. ustanovljen, dok u odnosu na mart 2021. godine beleži skok od čak 33,6 procenata.
Indeks prati mesečne promene međunarodnih cena u korpi pet osnovnih prehrambenih proizvoda kojima se trguje.
Cene žitarica su porasle u martu na mesečnom nivou za 17,1 posto, podstaknute uzletom cena pšenice i svih krupnih žitarica, uglavnom zbog rata u Ukrajini. Rusija i Ukrajina, zajedno, učestvuju sa oko 30 posto, odnosno 20 odsto u svetskom izvozu pšenice i kukuruza, respektivno, u poslednje tri godine.
Pšenica je prošlog meseca bila za 19,7 procenata skuplja nego u februaru, usled zabrinutosti za stanje useva u SAD, dok su cene kukuruza zabeležile rast od 19,1 odsto na mesečnom nivou, dostižući rekordno visok nivo zajedno sa cenama ječma i sirka.
Nasuprot tome, cene pirinča su u zavisnosti od regiona i kvaliteta, malo varirale u odnosu na februar, dok su se na godišnjem nivou zadržale u padu za 10 procenata.
Cene biljnih ulja su u martu porasle za 23,2 odsto, podstaknute višim kotacijama suncokretovog ulja čiji je najveći svetski izvoznik Ukrajina.
Znatno su povećane i cene palminog, sojinog i ulja repice kao rezultat poskupljenja suncokretovog ulja i sirove nafte, pri čemu su cene sojinog ulja dodatno bile pogurane naviše zbog zabrinutosti vezanih za manji izvoz iz Južne Amerike.
Kotacije šećera na globalnom tržištu su porasle za 6,7 posto u odnosu na februar, preokrenuvši nedavni trend pada, a u poređenju sa martom 2021. više su za 20 procenata. Tome su doprinele više cene sirove nafte zajedno sa aprecijacijom brazilskog reala, dok su povoljni izgledi proizvodnje u Indiji ograničili veći porast cena na mesečnom nivou.
Meso je u martu poskupelo za 4,8 odsto dostižući najviši nivo u istoriji, predvođene rastom cena svinjskog mesa zbog manjka svinja za klanje u zapadnoj Evropi. Globalne cene živinskog mesa su takođe ojačale zbog pada zaliha u zemljama koje su vodeći izvoznici nakon izbijanja ptičjeg gripa.
Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, njihove cene su u martu napredovale za 2,6 odsto na mesečnom nivou, a na godišnjem za 23,6 procenata, jer su naglo skočile kotacije putera i mleka u prahu usled povećane uvozne tražnje, posebno na azijskim tržištima, za isporuke u kratkom i dugom roku.
FAO je u odvojenom izveštaju dao i novu prognozu globalne proizvodnje pšenice u 2022. Sada predviđa rod od 784 miliona tona, što je za 1,1 odsto više nego lani.
Agencija UN je, zaokružujući izveštaj o proizvodnji žitarica u 2021. godini, procenila da je globalna proizvodnja iznosila 2.799 miliona tona, što je neznatno više u odnosu na 2020. godinu, pri čemu je proizvodnja pirinča dostigla najviši nivo od 520,3 miliona tona.
Globalna potrošnja žitarica u 2021/22. je projektovana na 2.789 miliona tona.
Predviđa se da će globalne zalihe žitarica u ovoj godini biti povećane za 2,4 odsto u odnosu na početni nivo, uglavnom zbog većih zaliha pšenice i kukuruza u Rusiji i Ukrajini usled nižeg izvoza nego što je planirano.
Prema proceni FAO, globalne zalihe žitarica iznosiće 29,7 procenata u 2021/22. godini, što je zanemarljivo niže nego prethodne godine i „još uvek relativno komforan nivo ponude“, piše u izveštaju objavljenom na veb sajtu FAO.
Izvor: Tanjug
Foto: shutterstock.com/ Maxx-Studio, ilustracija
