Kako da preživimo prelazak na letnje računanje vremena?
Ljudi imaju prirodan osećaj za vreme, tzv. cirkadijalni ritam, koji se razvija pre rođenja. Prelazak na letnje računanje vremena prema saznanjima istraživača znači poigravanje sa tim ritmom i može biti opasno. Doktor Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava kakve posledice ostavlja pomeranje časovnika za jedan sat unapred.
Cirkadijalni ritam zapravo predstavlja biološki ritam koji podrazumeva ciklične promene naših funkcija tela u toku 24 časa. Sve funkcije u našem organizmu, naročito one koje se periodično ponavljaju, kao što je smena budnosti i spavanja, telesne temperature, lučenje brojnih hormona i drugih procesa u organizmu, zapravo regulisani biološkim časovnikom, objašnjava prof. dr Dragan Hrnčić.
– Sam taj biološki časovnik je nešto što mi u sebi endogeno imamo i što nam je zapravo ‘navijeno’ onim što zovemo period sunca i perod svetlosti, jer svi procesi u našem organizmu u fiziološkim uslovima zdravlja funkcionišu zahvaljujući tipu dnevnog ritma, celodnevnog kruga od 24 sata i nekih 15 minuta – dodaje profesor.
Pomeranjem kazaljke na satu mi pomeramo naš društveni časovnik, jer mi smo socijalna bića i funkcionišemo u okruženju koje nam nameću društvene i radne obaveze, ali naš cirka dnevni ritam je usaglašen sa ritmom sunca i sa dnevnom svetlošću.
– Pomeranje časovnika i prelazak na letnje računanje vremena nam donosi dosta negativnih efekata po zdravlje jer u tom slučaju naš unutrašnji časovnik nije usklađen sa društvenim. Ujutru ćemo dobijati manju količinu svetlosti, a noću ćemo duže biti izloženi dnevnoj svetlosti, a sunčeva svetlost ‘navija’ naš unutrašnji časovnik – naglašava on.
Mnogi prelasku na letnje računanje vremena pripisuju više saobraćajnih nezgoda i srčanih udara, nego kada se pomeri unazad. Jedna američka studija pokazala je da broj pacijenata zbog poremećaja srčanog ritma raste nakon pomeranja sata u proleće i da ti poremećaji izazivaju šlogove, pa i prestanak rada srca.
Hronobiološke studije su pokazale, posebno u zemljama poput Sjedinjenih Država koje imaju više vremenskih zona i u skandinavskim zemljama, posebno, gde je dužina dana i noći drugačija, da gledano na populacionom nivou, u nedelju i ponedeljak posle pomeranja časovnika unapred, veća je incidenca infarkta miokarda, artijalne fibrilacije, kao i da to pomeranje dovodi do pada koncentracije, povećanog broja saobraćajnih nesreća.
– Nedavno smo obeležili i Svetski dan spavanja koji promoviše kvalitet spavanja i kvalitetno spavanje, a prelaskom na letnje računanje vremena mi se noću izlažemo duže jednom satu dnevne svetlosti i odlažemo produkciju melatonina, glavnog hormona koji se luči tokom noći i odgovoran je za ono što zovemo kvalitetan san – naglašava profesor Hrnčić.
Takođe, činjenica je da letnjim računanjem vremena ulazimo u letnju sezonu kada se količina sunčeve svetlosti povećava, što je samo po sebi odgovorno za bolje raspoloženje, više fizičke aktivnosti tokom dana, tako da pozitivni efekti o kojima neki govore nisu posledica pomeranja časovnika, već samog godišnjeg doba, napominje profesor.
– Sam prelazak na letnje računanje vremena u prvoj nedelji dovodi do pojave depresije i lošeg raspoloženja, ali dugoročno gledano, tokom leta, zbog samih okolnosti, imamo bolje raspoloženje – zaključuje profesor dr Dragan Hrnčić.
rts/foto: pexels.com
