Pripreme za ovu grejnu sezonu počinju ranije
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za RTS da je energetska kriza izazvala pravu pometnju u proizvodnji i na tržištu drvnih peleta jer je porasla cena drvne sirovine, struje i naftnih derivata. Savetuje potrošačima da već sada krenu u nabavku peleta za narednu grejnu sezonu jer će, ako struja poskupi posle 30. juna, sigurno dodatno porasti i cena peleta.
Rat u Ukrajini ugrožava i već oslabljenu drvnu industriju u svetu i tako povećava troškove gradnje.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za RTS da analize pokazuju da je u ovom trenutku stabilnost tržišta relativno zadovoljavajuća kada su u pitanju pelet i ogrevno drvo.
– Peleta ima u relativno dovoljnim količinama, posebno na stovarištima koja imaju direktne ugovore sa proizvođačima drvnog peleta. Njima se pelet isporučuje svakodnevno. Iako same fabrike imaju dosta problema u svom poslovanju, ulažu puno napora da obezbede kontinuitet proizvodnje i isporuke – kaže profesor Glavonjić.
– Uputio bih savet potrošačima da već sada krenu u nabavku peleta za narednu grejnu sezonu iako još ni ova nije završena. Situacija je takva, energetska kriza je svuda oko nas i neke stvari se onda moraju raditi na vreme – objašnjava Glavonjić.
Naglašava da nema razloga za paniku jer je situacija, što se tiče količina, u ovom trenutku stabilna. Ipak, neizvesno je u ovom trenutku kakve će biti cene.
“Energetska kriza izazvala pometnju u proizvodnji peleta”
Na početku grejne sezone, u oktobru, peleta nije bilo dovoljno, a cene su i išle do 250 evra. U novembru se tržište stabilizavalo, da bi se sada dogodila “eksplozija cena”.
Profesor Glavonjić kaže da je energetska kriza izazvala pravu pometnju u proizvodnji drvnih peleta jer je cena drvne sirovine koju fabrike koriste povećana za više od 15 odsto, cena struje za oko 40 odsto, a skuplji su i naftni derivati.
– Kada se sve to sabere, troškovi proizvodnje su povećani za između 55 i 60 procenata u poređenju sa prethodnom godinom. To se svakako odražava i na cene na tržištu – naglašava Glavonjić.
Kaže da Evropska unija proizvodi 18 miliona, a troši oko 19,5 miliona tona peleta, što znači da 1,5 milion uvozi iz Severne Amerike i Rusije.
– Rusija proizvodi oko 2,2 miliona tona godišnje i preko 80 procenata je izvozila u Evropsku uniju. Ukrajina proizvodi oko 520.000 tona i takođe su ogromne količine završavale u Evropskoj uniji. Mi smo uvozili i uvozimo iz Ukrajine, ali to nisu velike količine – navodi profesor Glavonjić.
“Traži se pelet, skoro da niko ne pita za cenu”
Profesor Glavonjić ističe da se pritisak iz Evropske unije zbog nedostatka proširio i na Zapadni Balkan, pa proizvođačima u Srbiji svakodnevno stižu upiti, pogotovo iz Italije.
– Traži se pelet i skoro da niko ne pita za cenu, samo za količine. U ovom trenutku je nezahvalno davati dugoročnije prognoze, ali situacija je takva da će cene u narednih nekoliko meseci biti u dijapazonu između 33.000 i 36.000 dinara po toni – kaže profesor Glavonjić.
Naglašava da se još ne zna šta će biti od juna, pre svega zbog cene struje koja je u ovom trenutku fiksirana za industriju.
– Ako struja poskupi posle 30. juna, sigurno je da će cene peleta biti povećane – ističe profesor Glavonjić.
Navodi da se 49,3 odsto odnosno 1.215.00 domaćinstava u Srbiji greje na drvo i drvna goriva, dok oko 110.000 domaćinstava troši pelet.
“Cene rezane građe u Srbiji duplirane”
Rat u Ukrajini dodatno je ugrozio i drvnu industriju, a profesor Glavonjić kaže da su globalni tokovi trgovine drvetom i proizvodima od drveta takvi da su cene polufinalnih proizvoda rekordni u poslednjih 100 godina.
– Cene rezane građe u Srbiji su duplirane u odnosu na prošlu godinu. U ovom trenutku se u Srbiji jako puno gradi i potražnja za rezanom građom četinara je strahovito visoka – naglašava profesor Glavonjić.
Kaže da Srbija već dugo godina uvozi rezanu građu četinara, pre svega iz susednih zemalja, ali sada i tamo postoje problemi u proizvodnji, pa je ponuda ograničena, a cene visoke.
Izvor: RTS
Foto: SHUTTERSTOCK
