Hrana sve skuplja: U januaru osetno poskupelo mleko, cene mesa neznatno više, a evo zašto je jedna namirnica doživela najveći skok

Svetske cene hrane zabeležile su rast u januaru i sada su blizu maksimuma u poslednjih 10 godina, pri čemu su najviše poskupela biljna ulja, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

FAO-ov indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih namirnica porastao je u prvom ovogodišnjem mesecu za 1.1 odsto u odnosu na revidiranu vrednost u decembru, na prosečnih 135.7 bodova.

Najviše je porastao indeks koji prati cene biljnih ulja, za 4.2 odsto, dosegnuvši najviši nivo otkada FAO prati podatke, zbog smanjene dostupnosti izvoza i drugih ograničenja ponude, povezanih sa manjkom radne snage i nepovoljnim vremenskim prilikama.

“Strahuje se da ta ograničenja neće tako skoro biti ublažena”, rekao je u saopštenju Boubaker Ben-Belhasen iz FAO-ovog Odeljenja za tržišta i trgovinu.

U januaru je osetno poskupelo i mleko i mlečni proizvodi, za 2.4 odsto, beleži FAO, izdvojivši snažan rast cena obranog mleka u prahu i maslaca.

Cene žitarica gotovo su stagnirale, budući da je 3.8-postotno poskupljenje kukuruza, zbog suše u Južnoj Americi, neutralizovao pad cena pšenice, za 3.1 odsto, podstaknut dobrim prinosima u Australiji i Argentini.

Cene mesa takođe su tek neznatno porasle, a pojeftinio je samo šećer, za 3.1 odsto u odnosu na decembar, delimično i zbog povoljnih izgleda proizvodnje u velikim izvoznicama Indiji i Tajlandu, saopštio je FAO.

Poskupljenje hrane značajan je faktor snažnog rasta potrošačkih cena u razdoblju oporavka privrede širom sveta od pandemijske krize, a FAO upozorava da viši troškovi ugrožavaju siromašne u zemljama koje se oslanjaju na uvoz.

Veća proizvodnja žitarica

U odvojenom izveštaju o tržištima žitarica FAO je podigao procenu globalne proizvodnje žitarica u 2021., na 2.793 milijarde tona, što bi predstavljalo povećanje za 0.8 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Ističu veću proizvodnju pšenice u Argentini i Australiji nego što se ranije prognoziralo i nešto više procene proizvodnje u Rusiji i Ukrajini.

Blago su podignute i procene proizvodnje kukuruza u EU, Ukrajini i SAD-u koji bi trebalo da se primakne rekordu.

“U 2022. svetska površina zasejana pšenicom trebalo bi da se proširi ponajpre zbog povoljnih vremenskih uslova na severnoj hemisferi, iako bi značajnije proširenje mogli da zapreči visoki ulazni troškovi”, napominje FAO.

Potrošnja žitarica u sezoni 2021./2022. trebalo bi da poraste za 1.6 odsto, na 2.805 milijardi tona.

Zalihe bi na kraju sezone trebalo da iznose 824 miliona tona i da budu tek nešto više nego na njenom početku, prognozira FAO.

Kurir.rs/Index.hr

Foto: Andrew Michael / robertharding / Profimedia