“Eksplodirali” keš krediti, zašto su banke spustile kamatu

Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica magazina Ekonometar i Biznis kaže za RTS da su od ukupnog broja kredita 61 posto keš krediti i da to pokazuje da je ljudima potrebno više novca za život i da reše neki problem. Ističe da su za prelazak na obnovljive izvore energije potrebne decenije i da se sve što se događa na planu energetike uklapa u problem oporavka sveta posle pandemije.

Radojka Nikolić je gostujući u Jutarnjem Programu RTS-a izjavila da su keš krediti “eksplodirali” u prošloj godini.

“Od ukupnog broja kredita 61 posto su keš krediti, što je dalji rast jer bili su oko 56 odsto u prethodnom periodu. Ljudi ih uzimaju jer nemate ograničenja i možete da koristite novac za šta želite. Dogodilo se da stvarno imamo istorijski najnižu referentnu kamatnu stopu. Banke su pune para i spustile su kamate da bi mogle da zarade na većem obrtu”, kaže Nikolićeva.

Napominje da uvek tumači da kad ljudi uzimaju keš kredite nedostaje im novca u životnom standardu, većina da reši neki problem.

“To pokazuje da je ljudima potrebno više novca za život i potreban je viši standard i da su banke na to odgovorile. Vi sada imate konsolidaciju u bankarskom sektoru i svi se trude da povećaju broj klijenata. Drugo pitanje je koliko koštaju druge usluge oko dobijanja kredita, a ne samo kamata. Ako se pogleda nivo kamate za keš kredite, sada je jednocifrena, nikada nije bila niža i ko god to može koristi”, navodi Nikolićeva.

Decenije za zamenu energenata

Nikolićeva kaže da sve što se događa na planu energetike uklapa se u problem oporavka sveta posle pandemije. Glavni problemi za oporavak su, smatra, energetska kriza, rast cena hrane i inflacija.

“Cena nafte raste, stigla je do 85 dolara za barel. Prošle godine nije bilo transporta, i smanjivale su se potrebe za naftom. Svetska privreda je napredovala oko pet odsto i to se pokrenulo. Moralo je da dođe do te razlike ponude i potražnje i do debalansa. Ali, kada je reč o Nemačkoj, u ceo problem se uplela i politika i to je glavni razlog. Nemačka je zavisna od ruskog gasa, više od polovine potreba dobija iz ruskih izvora. Da koriste Severni tok 2 uopšte ne bi imali problem sa snabdevanjem”, ističe Nikolićeva.

Dodaje da će zamena obnovljimim izvora energije i smanjenje proizvodnje energije iz fosilnih goriva trajati decenijama.

“To nije lako rešiti. A ono što se trenutno dešava sa Srbijom na planu energetike vidimo i sami. Država je dala garancije za Srbija gas od 200 miliona evra. Tu obavezu država preuzme na sebe i to ćemo mi svi platiti, kao i struju koja se kupuje na međunarodnom tržištu energenata”, kaže Nikolićeva.

Navodi da je oko Rio Tinta velika priča.

“Tu se uplela i politika i razni pokreti. Niko ne može biti protiv zahteva kojima se štiti životna sredina. Kako će to izgledati i kakvi će sporazumi biti nema detalja u javnosti”, priča Nikolićeva.

Zašto milioneri traže veći porez

U toku je Svetski ekonomski forum u Davosu, a više od 100 milionera sveta, okupljenih oko grupa “Milioneri patriote”, “Milioneri za humanost” i “Oporezuj me sada”, uputilo je otvoreno pismo. Traže da se dodatno oporezuju. Apel je upućen povodom serije predavanja “Davos agende” Svetskog ekonomskog foruma.

Nikolićeva ističe da joj je to prvi put delovalo cinično, ali kad se pogleda o čemu je reč ima smisla.

“Humanitarna organizacija Oksfam svaki put pred Davos daje izveštaj o stanju siromaštva u svetu je objavila to pismo koje originalno znači verujemo u poreze. Tu su milioneri, a ne milijarderi. Tu su samo dva ili tri zvučnija imena, dva iz porodice Dizni. Oni kritikuju Davos i kažu da do sada nije dao nikakve opipljive rezultate. Zalažu se za pravednije društvo i kažu da nema demokratije ako postoji ekonomska neravnopravnost. Na jednom mestu kažu da je sumorna istorija koja pokazuje kako su završila društva u kojima postoji velika nejednakost. Zalažu se da se oporezuju milioneri sa dva, a milijarderi sa pet odsto. Na godišnjem novou time bi se dobilo oko 2.500 milijardi ljudi čime bi se pomoglo dve milijardi ljudi da izađu iz siromaštva”, napominje Nikolićeva.

Ukazuje da su bogatiji tokom pandemije postali još bogatiji i to su uglavnom ljudi iz IT industrije.

“Najviše para je donelo sve vezano za transport, IT usluge”, dodaje Nikolićeva.