Otvoreni Balkan – dobra inicijativa pred velikim izazovima primene

Priznavanje fitosanitarnih dozvola najbitnija stavka, a posle nje i priznavanje kvalifikacija i jednostavno kretanje radne snage u tri zemlje regiona.

Od CEFTA, preko Berlinskog procesa, do Mini Šengena i konačno Otvorenog Balkana. Ovako do sada izgleda put ekonomske integracije šest zemalja na teritoriji onog što na Zapadu zovu Zapadnim Balkanom.

U poslednjoj iteraciji, Otvorenom Balkanu, knjiga je spala na tri slova, Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, dok BiH, Crna Gora i Kosovo i Metohija nisu želeli da uzmu učešća na sastanku u Skoplju.

Ideja je olakšavanje i ubrzanje protoka roba, kapitala, usluga i ljudi, što su postulati i na kojima je započela integracija zapadnih evropskih zemalja u Evropsku uniju. Konkretno ovaj sporazum, prema rečima Aleksandra Radovanovića, rukovodioca Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije, otvara vrata da se od 2023. godine laboratorijski izveštaji i veterinarske i fitosanitarne potvrde priznaju u sve tri zemlje.

„To puno znači za izvoz i zato što smanjuje troškove i zato što smanjuje vreme za administrativne procedure. Kod prevoza ljudi, najava je da od 2023. godine praktično neće biti granica između ove tri zemlje. To je hrabar potez i administracije će imati puno posla da to i sprovedu. Što se tiče radnih dozvola i prijave boravišta, to će se obavljati jako brzo putem softvera, već od 2022. godine, a takođe bi trebalo da se od sledeće godine reguliše i priznavanje kvalifikacija. Poslovni svet sada gleda kako će to biti implementirano“, objašnjava Radovanović dodajući da ovaj sporazum otvara i mogućnosti za više investicija u regionu koje za sada nisu iskorišćene u dovoljnoj meri.

U Skoplju su potpisana tri memoranduma: Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.

Predrag Bijelić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji se bavi međunarodnom trgovinom, ističe da se trgovinska komponenta, odnosno olakšanje trgovine već sprovodilo u okviru CEFTA, a kasnije i Berlinskog procesa.

„Koliko vidim ovde se radi o instrumentima za olakšanje prekogranične trgovine, a ne o carinskoj politici. CEFTA je bila blokirana jedno vreme carinama koje je uvelo Kosovo, a i Berlinski proces deluje da je usporio. Početkom jula je bio sastanak, ali je izazvao jako malo pažnje. Integracija Albanije i Makedonije u EU nije ni počela. Crna Gora je najdalje otišla u evrointegracijama i verovatno smatra da bi joj regionalna integracija štetila. Ne znam zašto se BiH ne uključuje. Imamo situaciju da su Kosovo i Albanija na suprotnim stranama po ovom pitanju, a između sebe rade na ukidanju granica. Otud se ova inicijativa može posmatrati kao želja ove tri zemlje da ubrzaju pojednostavljenje procedura, ali postavlja se pitanje šta će onda biti sa CEFTA-om“, napominje Bijelić.

On ističe da je svaka liberalizacija trgovine pozitivna, a ako je prati i liberalizacija tokova ljudi i kapitala, onda po svim modelima dovodi do rasta BDP-a.

„Najveći problemi sa kojima se kompanije susreću u izvozu u regionu su upravo priznavanja laboratorijskih potvrda i fitosanitarnih sertifikata. Sada imamo situacije da u Albaniji izdaju potvrdu za kamion sa robom i kada pređe granicu kod nas traže naš sertifikat, i obrnuto. Onda imamo pitanje osetljive robe koja ne može da trpi stajanje na granici dan ili dva. Recimo svež paradajz, a veliki deo međusobne trgovine upravo su prehrambeni proizvodi. Tu se otvara niz tehničkih pitanja. Recimo šta ako je pola robe u kamionu iz Grčke, a pola iz Makedonije. Da li on onda ima pravo prvenstva? Šta ako u automobilu koji ide iz Albanije preko Makedonije do Srbije osim Albanca ima i nekog iz treće zemlje? Da li oni na graničnom prelazu idu u traku za Otvoreni Balkan ili za treće zemlje? Ima mnogo detalja koje treba rešiti i zato sam malo i skeptičan prema ocenama kako neće biti granica. Deklarativne izjave su jedno, a implementacija rešenja u praksi nešto drugo“, ocenjuje Bijelić.

On ističe i da se može u javnosti čuti termin zajedničko regionalno tržište, ali to bi značilo da imamo jedno zajedničko regionalno telo koje bi vodilo politiku spoljne trgovine, kao što je to u EU, što kod nas ne postoji, a za sada nije ni moguće zbog pitanja statusa Kosova.

„Ovo što se želi više liči na regionalno ekonomsko područje. Inače već postoji sistem u kom carinske uprave elektronskim putem dobijaju podatke o carinskoj dokumentaciji i pre nego što kamion sa robom uđe u zemlju. Sada se radi i da pored carinskih razmenjuju i prateća dokumenta kao što su fitosanitarni sertifikati“, objašnjava Bijelić dodajući da je sve to davno osmišljeno u CEFTA, ali je realizacija bila usporena.

U 2020. godini Severna Makedonija je bila na osmom, a Albanija na 27. mestu po vrednosti izvoza srpske privrede, dok je sa uvozne strane Makedonija 26, a Albanija na 48. mestu.

Albanija

Tokom prvih pet meseci ove godine robna razmena između Srbije i Albanije zabeležila je rast od 22,9 miliona evra ili oko 30 odsto u odnosu na prvih pet meseci 2020. godine. U ovom periodu došlo je i do povećanja izvoza, za 17,8 miliona evra, za 32,4 odsto i povećanja uvoza za pet miliona evra, tj. za 25,7 odsto, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Tokom 2020. godine spoljnotrgovinska razmena iznosila je 201,5 miliona evra, a suficit srpske strane iznosio je oko 110,9 miliona evra. Vrednost izvoza u 2020. godini iznosio je 156,2 miliona evra dok je uvoz iznosio 45,3 miliona evra. Najvažniji srpski izvozni proizvodi prošloj godini su bili: otpaci i ostaci od gvožđa i čelika, kukuruz, bezalkoholna pića, električna energija i pšenica. U uvozu iz Albanije najvažniji proizvodi bili su sveži paradajz, krastavci i paprika, cement, betonski čelik.

Makedonija

Ukupna robna razmena između Srbije i Severne Makedonije u periodu januar-maj 2021. godine iznosila je 405,1 milion evra, pokazuju podaci PKS, što je povećanje od 26,8 odsto u odnosu na isti period 2020. godine. Izvoz u S. Makedoniju iznosio je 301,3 miliona evra (rast od 24,3 odst međugodišnje). Uvoz iz Severne Makedonije povećan je za 34,7 odsto u odnosu na isti period 2020. godine i iznosio je 103,7 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni sa Makedonijom iznosio je 197,6 miliona evra.

Najvažniji izvozni proizvodi su električne mašine i oprema, gvožđe i čelik, mineralna goriva, kotlovi i mašine. S druge strane, najvažniji uvozni proizvodi su gvožđe i čelik, proizvodi od gvožđa, farmaceutski proizvodi, mineralna goriva i plastične mase.

Ukupna robna razmena između Srbije i Severne Makedonije u 2020. godini iznosila je 860,5 miliona evra.

Izvor: Danas

Foto: EPA-EFE/ GEORGI LIČOVSKI