Pravilna ishrana dece uzrasta od 1-5 godina

Deca uzrasta od navršene prve do pete godine godišnje porastu oko 7 cm, a dobiju u telesnoj masi oko 2 kg. Kako stvoriti dobre navike u ishrani dece od prve do pete godine?

Važno je detetu ponuditi više obroka u toku dana. To znači: tri glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve do tri užine između obroka. Poželjno je da obroci svakodnevno budu organizovani u približno isto vreme i zato ih unapred isplanirajte. Preporuka je da prvi obrok-doručak dete dobije u toku prvih sat vremena posle buđenja, idealno između 7 i 9 sati. Doručkujte sa svojom decom ako vam mogućnosti dozvoljavaju. Ostali obroci se planiraju sa razmacima od po 2-3 sata. Poslednji obrok u toku dana treba da bude bar sat vremena pre odlaska na spavanje. Tokom dana u ishrani Vašeg deteta treba da budu zastupljene sve vrste namirnica:

• žitarice,
• povrće, voće,
• mleko, mlečni proizvodi,
• riba, meso, jaja
• mahunarke.

Raznovrsna hrana je važna za dobro zdravlje deteta, koje ujedno ima priliku da proba i zavoli nove vrste hrane. Ne treba insistirati da dete pojede sve po svaku cenu, posebno ako neku vrstu hrane jede prvi put, jer tako možete dovesti do odbojnosti prema toj vrsti hrane.
Jedite zajedno kad god možete, jer su zajednički obroci prilika da porodica vreme provodi zajedno i da se dete ujedno nauči osnovnim pravilima ponašanja za stolom i baratanjem priborom za jelo.
Ako je dete mlađe od 3 godine, dozvolite mu da jede prstima. Ponudite mu kašiku ili viljušku, ali ne insistirajte da ih odmah prihvati. Ne grdite dete ako se isprlja tokom jela – hranjenje je proces učenja i izgradnje detetovog samopouzdanja i zato treba imati strpljenja. Dozvolite detetu da samo odluči koliko će da pojede i ne insistirajte na količini. Ne brinite ako dete ne pojede svu količinu hrane koju ste mu spremili, dnevne potrebe za hranom zavise od više činilaca, kao što su recimo dnevna aktivnost deteta, uzrast itd.
Tečnost je veoma bitna za dečji organizam i najbolje je uvek dete ponuditi vodom umesto sokova u međuobrocima. Nije dobro da dete neposredno pre jela ili za vreme obroka pije vodu, jer će time samo “zavarati” glad i smanjiti unos hrane. Posle obroka treba sačekati 20-ak minuta do pola sata pa tek onda ponuditi detetu vodu.
Što se tiče soli, deci je potrebna so za normalan rast i razvoj a ta količina je sasvim dovoljna i nalazi se u povrću, voću, mesu, ribi i mlečnim proizvodima koje dete unosi u svoj organizam, tako da detetu ne treba naknadno dosoljavati hranu, jer u suprotnom kasnije može dovesti do povišenog krvnog pritiska i bolesti srca i krvnih sudova.
Prilikom pripreme namirnica možete hranu posoliti pred kraj kuvanja sa jednim prstohvatom soli ili još bolje da bi se poboljšao ukus, dodati biljne začine kao što su origano ili bosiljak.
Nikad nemojte u jednom danu da uvodite više vrsta novih namirnica jer tako ne dajete mogućnost detetu da upozna i navikne se na jednu vrstu namirnice.

Dete obavezno naučite da vodi računa o higijeni, što znači da redovno pere ruke pre i posle jela, posle kontakta sa životinjama, posle kijanja…
Pojedine vrste hrane predstavljaju rizik zbog mogućnosti zagrcnjavanja ili gušenja tako da im do 4.-te godine ne treba davati:

• kikiriki, badem, lešnik, orah,
• semenke, kokice,
• tvrde bombone
• veće komade tvrdog mesa,
• veće komade sirovog voća ili povrća

jer postoji opasnost od gušenja i ne dozvolite detetu da jede dok trči, skače ili leži !!!
Određene vrste hrane nisu poželjne na dečjem jelovniku a to su i recimo:

• -grickalice, pržena i pohovana hrana,
• -bezalkoholni gazirani napitci,
• -ograničite im unos keksa, čipsa, sladoleda, kolača itd.

Ko, kako, kada i gde hrani dete isto je važno kao i šta i koliko će dete pojesti!