Pozitivne priče novinara Aleksandra Nićiforovića: Lepša strana vanrednog stanja

Pedeseto i poslednje veče…

Poštovani prijatelji nakon 50 dana ukinuto je vanredno stanje. Ovom pedesetom objavom i ja završavam sa objavljivanjem pozitivnih priča u vreme trajanja vanrednog stanja. Hvala herojima koji su mi bili inspiracija i koji su se zasluženo našli u pričama.

Bilo je naporno ali to je naš posao. Mi, novinari heroji!

Više nego ikada narod nam je verovao, obavljali smo odgovorno i profesionalno naš posao. Bili smo konstantno izloženi i u opasnosti. Izveštavali iz bolnica i intervjuisali lekare, epidemiologe i infektologe i tako smo i sebe ugrožavali. Pratili smo mnoge događaje i ljude koji su mogli biti nosioci virusa, a da to nismo znali. Bili smo maksimalno oprezni jer i mi imamo porodice za koje smo strahovali da ih ne zarazimo ako pokupimo virus negde na terenu.

Moj posao tokom dana odnosio se na izveštavanje za više medija o aktuelnoj situaciji. Tokom večeri sam pisao pozitivnije priče i tako komunicirao sa svojim prijateljima sa društvenih mreža.

Hvala što ste me pratili i što su vam se svidele moje pozitivne priče.

Pisali smo, snimali i izveštavali o istoriji. Ne ponovilo se.

 

Četrdeset deveto veče…

One su nevidljivi heroji koji svakodnevno ugrožavaju svoje živote…

Bolničke čistačice su sa lekarima konstantno i one su itekako bitan faktor u borbi protiv korona virusa. Polsednjih par nedelja su u svemu ovome svi zajedno veliki hrabri tim.

Dostojanstveno i požrtvovano obavljaju svoje poslove pod punom zaštitom.

Molim da kada dođe trenutak svaka od njih bude posebno pohvaljena i obeležena.

 

Četrdeset osmo veče…

Prvi put u novijoj istoriji Novog Pazara džamije tokom ramazana bile su prazne…

Prema najavama, od četvrtka se ukida vanredno stanje, a time ću i ja prestati da se bavim pozitivnim pričama koje se tiču ljudi i događaja u periodu trajanja vanrednog stanja.

Sa pedesetom pričom koju ću objaviti u sredu veče, ja završavam sa ovom svojom malom misijom koju je prema zvaničnoj statistici pročitalo preko 52 hiljade ljudi, nezvanično brojka je tri puta veća.

U pričama će biti zastupljene još tri teme koje su obeležile ovaj haos u kojem smo se našli. Ono što mora ostati zabeleženo u istoriji koju smo zajedno proživeli jesu i zatvorene i prazne džamije.

Ovo su slike koje će se dugo pamtiti.

 

Četrdeset sedmo veče…

Heroina Aleksandra ove večeri je samo na kratko bila kraljica Elsa.

Jedna klinceza iz našeg grada koja je proslavljala svoj rođendan upoznala je, kao specijalni rođendanski poklon, svoju omiljenu crtanu junakinju.

Elsa iz Frozena bila je Aleksandra Majstorović koja je rado prihvatila ulogu i bila deo ovog lepog iznenađenja pa je razveselila društvo na rođendanskoj žurci.

Inače, Aleksandra je uvek prva među jednakima kada je potrebno biti aktivan i dati svoj doprinos zajednici. Neumorna je i pokretač mnogih volonterskih akcija.

 

Četrdeset šesto veče…

Vredni čistači novopazarskih ulica, posla imaju kao i uvek…

Kada nas uteraju u kuće na tih dvanaest sati, na ulice izlaze oni. Najveći borici za čistu životnu sredinu. Za razliku od onih koji ekološke akcije sprovode iz kuća na društvenim mrežama.

Ni vanredno stanje ni korona nisu uticali na to da mi ne bacamo smeće po ulici, rekama i prirodi. Kako je samo težak posao ovih dobrih ljudi. Koliko mi smeća izbacimo na ulice, oni ne bi imali ni tih pola sata slobodnog vremena da predahnu.

U razgovoru sa njima rekli su mi da smo isti kao i uvek, ništa manje smeća na ulicama bez obzira što smo u kućama po 12 sati. Razmislimo o tome koliki smo zagađivači.

Uprkos nama koji zagađujemo bez prestanka, ovi ljudi ne staju, pa nam je zato i grad blistav! Tako je sve dok ne istekne vreme dvanaestočasovnog karantina i mi ne izađemo na ulice…

Nažalost još je loših ljudi koji na posao ovih heroja gledaju sa podsmehom…

 

Četrdeset peto veče…

Naši sugrađani priznati stručnjaci u Turskoj u prvoj liniji fronta u borbi protiv Covid-19.

Koliko god ovaj kraj imao podršku i materijalnu pomoć prijateljske Republike Turske, ni mi nikada nismo njima ostali dužni. Uvek smo im na prijateljstvo uzvraćali onim najvrednijim što imamo, plemenitim, hrabrim i pametnim ljudima.

Kada je to trebalo iz ovog grada put Turske otišlo je na hiljade đurumlija i tamo šehidilo za slobodu naroda.

Hiljade medicinskih radnika sa ovih prostora upravo je sada angažovano u prestižnim turskim zdravstvenim ustanovama i pomažu zdravstvenom sistemu Republike Turske da se uspešno odbrani od korona virusa.

Među njima su i mladi i perspektivni zdravstveni ratnici iz Novog Pazara, Dilajla Oraovčanin i Džemil Dizdarević. Ovo dvoje naših sugrađana požrtvovano i hrabro leče turski narod od Covida-19. Njih dvoje zajedno su išli u srednju školu, bili su među najboljim đacima Gimnazije. Studirali su na Univerzitetu Marmara a danas borbu u belim mantilima i epidemiološkim odelima vode u bolnici Bezmialem Dragos.

Ponosan na njihovo znanje i angažman a uveren da će znati u Turskoj da cene ono što dajete zemlji u kojoj ste stranci.

 

Četrdeset četvrto veče…

Priključi se mreži dobra, Svetionik te zove da doniraš juftar!

Članovi i volonteri Udruženja „Svetionik“ deset godina zaredom u mubarek mesecu ramazanu sprovode humanitarni projekat u okviru kojeg se svakog dana za 250 postača, odnosno 70 porodica slabijeg imovinskog stanja obezbede besplatni juftari.

Volonteri tog udruženja svake večeri u trajanju policijskog časa stižu do domova postača iz socijalno-ugroženih porodica i donese im besplatne juftare koje pripremaju vredne naše novopazarske aščinice.

Za pripremanje iftara za 250 osoba dnevno se utroši oko 500 eura. Kupovina neophodnih namirnica finansira se isključivo od donacija humanih ljudi. Juftari su “od bibera do hošafa”, od predjela do dezerta. Obroci su obilni i sadržajni.

Moji heroji i heroji postača iz kategorije socijalno ugroženih porodica su i ovog ramazana volonteri i ljudi koji čine Svetionik-onome ko je u potrebi ovog ramazana, ali i inače.

Udruženje „Svetionik“ čine gromade ljudi kojima bih dao svo bogatstvo i novac ovog sveta, uveren da će oni pronaći ljude kojima je najpotrebnija pomoć, a bez sumnje da će sav novac otići tamo gde je i namenjen, utrošen na Božijem putu.

Tekst/slike: A. Nićiforović za potrebe Anadolu Agency

 

Četrdeset treće veče…

Volonteri Humanitarne organizacije “Hasene” aktivni u Sandžaku i ovog ramazana.

Kao znak pažnje za požrtvovan rad sa našim sugrađanima koji su oboleli od Covid-19, volonteri Humanitarne organizacije “Hasene” podelili su lekarima ali i pacijentima privremene Covid bolnice u medicinskoj školi iftare ove večeri.

Ranije su iftari uručeni i pripadnicima drugih službi koje rade odgovorno i u interesu građana.

Raduje me svaki ovakav ili sličan gest prema onima koji rade dosta težak posao i na prvoj su liniji fronta.

 

Četrdeset drugo veče…

Novi Pazar – i Bajram i slava i ezan i zvono….

Ljudi su najveće bogatstvo ovog grada! Vekovima su u ovoj sredini dobri, neguju se i unapređuju međuverski i međunacionalni odnosi. Imperativ je uvažavanje i održavanje dobrih komšijskih odnosa.

Tako je u jednoj gradskoj mahali u Novom Pazaru jedan dobar čovek Srbin na kafu i kolače pozvao, i nakon juftara ugostio svoje dobre komšije, Bošnjake.

 

Četrdeset prvo veče…

Plemenitost: Vrele pitice dele besplatno po novopazarskim naseljima

Vlasnik firme „Islamović trans“, Emir Islamović i pekara „Ridvan 2“ udruženo ovog ramazana sprovode akciju podele ramazsnkih pitica u pekari ali i u novopazarskim naseljima.

Prvobitno je akcija bila zamišljena kao
pomoć našim sugrađanima sa slabijim primanjima. Ova dva heroja odlaze i
korak dalje. U naseljima i mahalama svakog dana oko 17h dele stotine vrelih pitica besplatno, svim građanima koji to žele.

Danas je akcija podele pitica prolaznicima realizovana kod kružnog toka
u Ulici Generala Živkovića. Sutra već u nekom drugom naselju. Podvlačim, pitice može uzeti ko želi, nije akcija namenjena „siromašnima“ pa da vam bude “neprijatno”. Odazovite se akciji obavezno, njima je čast i merak,
kažu.

Četrdeseto veče…
Mnogo heroja-običnog naroda i par vatrogasaca u današnjem požaru u Simpo zgradi sa nažalost tragičnim ishodom.
Kako su mi prenele kolege i očevici požara, heroj dana je mladi vatrogasac, naš sugrađanin Almir Plojović.
On je, kako kažu mnogi, ušao u razbuktali požar, tamo gde odavno nije kročila čizma pazarskog vatrogasca. Očito, nije razmišljao o svom životu jer je i sebe ugrozio, a bio je svestan toga… Ipak mu je važnije bilo da požrtvovano izvrši svoju ljudsku i profesionalnu dužnost.
Ono što je ostavilo bez reči sve koji su se našli na mestu nesreće, Almir je odbio da se osveži vodom, kako se ne bi juftario.
Heroji su i vatrogasac Veljko Jolović ali i svi Novopazarci koji su kao i uvek pomagali ostalim vatrogascima koji nisu sposobni i dobri ljudi kao Almir i Veljko. Bravo za sugrađane, Omera Bronju, Admira Smajovića i desetine drugih LJUDI…
Fotografije: Irfan Ličina
Trideset deveto veče…
Najbolji među nama su oni koji koriste drugim ljudima.
Neumorna i humana Nejra Skrijelj!
Posmatrajući je, pitam se odakle tolika energija. Verujem da ona dolazi od nekog uzvišenijeg cilja koji vodi ovu našu dobru sugrađanku.
Učestvovala je u bezbroj humanitarnih akcija, mnoge je i sama pokrenula! Sa svojim prijateljima svakoj se akciji uvek, ali baš uvek prva odazove.
Toliko toga urađenog što smo je javno, ali još više onog što radi, a da slučajno znam.
Ove večeri 65 muhlebi-kadaifa donirala za naše sugrađane i zdravstvene ratnike u specijalnoj Covid bolnici.

Trideset osmo veče. Prva noć ramazana.

Jedan neobično/običan prvi dan mubarek ramazana u Novom Pazaru.

Bez obzira na okolnosti, stigao nam je mubarek gost i to se u ovom gradu na svakom ćošku oseti!

Ima svega, vrućih pitica, hurmi, kleke, borovnice, limunade… Ima i naroda koji sve to kupovaše, a imaše i ramazana u njima. Glavobolje zbog odricanja od nekih štetnih navika, radosti i onog postačkog nura najviše, ubledelosti i suvih usana isto toliko.

Sem ispijanja espressa i čekanja sufura po lokalnim kafečajnicama, sve istinske čari ramazana su i dalje tu.

Neka čovek bude zahvalan na svemu, posebno jer je živ i dočekao je još jedan ramazan. Zahvalan jer je imalo mesta da se ukrca u još jedan voz na mesečnom putovanju do oprosta greha i približavanja Stvoritelju kroz post, obavljanje farzova i dodatnih ibadeta.

Čovek će boraveći u karantinu u kući okusiti i slast itikafa, a u itikafu čovek čini samo stvari koje ga približavaju Bogu.

 

Trideset sedmo veče…

Omladina iz Ćukovca nije dozvolila da naši sugrađani slabijeg imovinskog stanja u ovoj situaciji budu sami u svojim nedaćama.

Ova omladina je deo većine koja ne negira aktuelnu situaciju i bolest i ne bave se teorijama zavere, već rade hairli stvari i ne truju. Umesto na internetu i u dokolici, vreme i svoj novac uz određene donacije su ulagali u kupovinu namirnica i obavili su veliki posao.

O njima nije niko izveštavao, zato su oni u tišini i vredno radili, mala ali odabrana ekipa podelila je preko 200 paketa. To je brojka koju deli jedna dobro organizovana humanitarna organizacija sa godinama iskustva i radnog staža.

Momci, da vam Bog poveća nafaku kako bi još više udeljivali na Njegovom putu, i bili dobar uzor vašim vršnjacima kako i oni mogu biti korisni članovi zajednice.

 

Trideset šesto veče…

Ramazanski paketi na adrese ljudi u Sandžaku.

Naš sugrađanin Munir Mušić, inače uspešan preduzetnik u Berlinu je ponovo opredelio i donirao značajna novčana sredstva. Ovog puta pomoć u vidu paketa sa namirnicama, kako bi svaka porodica u Sandžaku, tačnije njih 1.250 koje su u nezavidnoj socio-ekonomskoj situaciji spremno dočekale mubarek Ramazan.

Munira i ovog puta navodim kao dobar primer humanog čoveka, posebno ostalim našim sugrađanima u inostranstvu koji imaju načina ali možda još uvek nemaju svest i spoznaju lepote udeljivanja.

On je ranije za oko 100 porodica koje imaju teško obolelu dečicu dao pola miliona dinara, i taj novac im je podeljen pre dve nedelje.

Ovih 1.250 paketa po Sandžaku su podelili neumorni humanitarni ratnici brojnih organizacija iz Novog Pazara.

Ramazan tako ostaje i u ovoj teškoj godini mesec posebne milosti i u Sandžaku čuvene humanosti i solidarnosti među ljudima…

 

Trideset peto veče…

Penzioneri jedva dočekali, uživaju u šetnji i po kiši!

Naši penzioneri poneli su najveći teret ovog teškog vremena. Njima je ovaj virus najveća pretnja. Šta su sve u životu preživeli, izdržaće i ovo. Naši najstariji i najmiliji od večeras u šetnji.

Prva uvedena mera odnosila se na zabranu kretanja najstarijih građana Srbije. Upravo šetnja je ono u čemu najviše i uživaju u trećoj životnoj dobi. Oni znaju, sve mere i odluke donete su sa ciljem da se oni zaštite. Sve su oni to prihvatili i bili odgovorni. Posebno su za njihovo zdravlje bili zabrinuti njihovi potomci, članovi porodica…

U prvoj šetnji nakon mesec dana ove kišne večeri sreo sam Raca i Docu. Raco je u penziji 15 a Doca 17 godina. Doca je penzionisani zdravstveni radnik. U svom radnom veku ona je bila i učesnica borbe protiv epidemije velikih boginja (variola vera) u Novom Pazaru.

Od kada su penzionisani naši junaci sa slike svakodnevno pešače po nekoliko kilometara. Ova zabrana im je kažu teško pala, ali su poštovali odluke i bili disciplinovani.

Puno zdravlja našim herojima do potpune slobode!

 

Trideset četvrto veče…

O čoveku i njegovoj ulozi…

Zbog vanrednog stanja koje je u Srbiji proglašeno radi sprečavanja širenja infekcije korona virusom i policijskog časa koji je na snazi, Dan grada je prvi put ove godine protekao bez obeležavanja i proslave.

Srećan Dan, grade! A srećan je grad kojim rukovodi pošten, odgovoran i savestan čovek. Lep ali i težak period Novog Pazara obeležiće i rukovođenje šeherom Nihata Biševca. Za njega narod kaže jedan od nas, mediji potvrđuju i pišu, čovek iz naroda. Onaj koji razume potrebe i probleme “običnog” građanina, jer se sa istima nosi i suočava i on svakog dana.

Znamo da on sedne i popije kafu sa sugrađanima, da na posao dolazi peške ili taksijem. I da, on je funkciju gradonačelnika baš shvatio kao posao, radno mesto na kojem će se svakog dana truditi da da sve od sebe, svestan da će nekada to radno mesto i promeniti.

Kada je izabran na tu odgovornu i tešku funkciju 2016. godine videli smo ko je preuzeo kormilo ovog broda zvanog šeher, koji uvek negde plovi, kojeg uvek šibaju i u početnu luku vraćaju razni vetrovi i oluje koji duvaju iz različitih smerova i koji nikada da stigne u neke mirnije vode.

Te 2016. godine, sećamo se, organizovao je na Velikom groblju ukop za četvorogodišnjaka, izbeglicu iz Sirije koji je stradao blizu Raške. To ga je tada jako pogodilo, a kroz njegov mandat usledila su i još mnoga druga iskušenja kada se kod njega mogla videti čista i iskrena emocija i ljudskost. Tokom ove 4 godine Grad su zadesile mnoge tragedije gde su izgubljeni mladi životi, požari sa ljudskim žrtvama… Sećam se, prateći ga kao novinar koliko je emotivno podneo i boravak majki šehida iz Srebrenice u našem gradu… Kod svakog je stigao i svakom domu gde se desila kakva nevolja stavio se na raspolaganje, kao i dostupna davanja iz gradskog budžeta.
Posmatram ga kako ga ne zanimaju kamere i foto aparati dok obilazi i u zanosu razgovara sa starijima, decom i osobama sa invaliditetom.

Tokom obavljanja poslova gradonačelnika donosio je izvanredne odluke u interesu zajednice. Postala je ustaljena praksa da se novac umesto organizovanog dočeka Nove godine daje siromašnima i deci bez roditelja. Stipendiraju se najbolji srednjoškolci i studenti, nagrađuju se najbolji đaci i njihovi mentori. Ulaže se u školstvo, sport, kulturu i mlade više nego ikada…

Sve to prepoznaju i cene njegovi sagovornici, visoki funkcioneri i diplomate koji uočavaju borbu čoveka koji se zalaže da se uradi nešto značajno za zajednicu i ljude.

Sve ovo su moja zapažanja. Kada bi se pravila nekakva analiza učinka, to je ozbiljan i obiman posao i najbolje takvu statistiku vode oni koji nekome daju poverenje i emanet da radi za njih….

Lično na mene je utisak onog što je i sada ostavio pre četiri godine. Bilo je to prilikom obilaska poplavljenih domaćinstava u naseljima u Novom Pazaru. Tada je bilo reči da će on biti kandidat za gradonačelnika. Padala je kiša i dalje, svi političari su bili dobro opremljeni čizmama i kabanicama a ja i kolega snimatelj ništa. On se vratio do vozila kako bi nam dao svoj kišobran, jedini je i tada mislio o svima. Pamtiću uvek to delo.

Prema svima je on čovek, nisam siguran da baš svi umeju da cene i uzvrate isto!

 

Trideset treće veče…

Sportski duh pobeđuje…

Pandemija korona virusa poremetila je planove mnogih sportista ali vanredno stanje ne isključuje i redovno treniranje. Naročito ne kada ste atletska nada i talenat kakav se retko viđa, kao što je naša Lenka Nikolić.

Poput pčelice je vredno radila i trenirala i ovog dana. Teško joj pada kada sama trenira i nada se da će se uskoro vratiti treninzima sa svojim klupskim kolegama.

Pre samo dva meseca Lenka je činila čuda. U uzrastu mlađih juniorki postala prvakinja Srbije na 3.000 metara, bila je i treća kod pionirki na 1.500 metara. Kada bi se bavili svim njenim dosadašnjim ostvarenjima trebalo bi dugo skupljati rezultate i kuckati čitavu noć.

Za Lenku kažu da je jedna od najtalentovanijih dugoprugašica u zemlji i buduća munja za veće distance.

Samo sa njenom voljom za treningom koju sam video i mentalitetom pobednika, postaje se pravi šampion.

Trideset drugo veče…

Kada se na teritoriji Novog Pazara bobedi COVID-19 znajte da su ova dva čoveka bila bedem odbrane!

Direktor Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar prim. mr sci. dr Šefadil Spahić i načelnik infektivnog odeljenja Opšte bolnice u Novom Pazaru infektolog dr Husein Bušat obavljaju težak i odgovoran posao. Već nedeljama su u borbi protiv virusa i izloženi su nadljudskim naporima. Obiman posao i neprospavane noći su iza njih, ali tako će i ostati dok traje ova borba.

Infektolog dr Husein Bušat vodi veliku borbu u poslednjoj godini radnog veka. Trenutno na Infektivnom odeljenju leči osam pacijenata sa COVIDOM-19 sa srednje teštkom kliničkom slikom.

Mikrobiolog dr Šefadil Spahić obavlja izuzetno naporan, gotovo detektivski posao, praćenje epidemiološke situacije u Novom Pazaru i Tutinu, traganje za kontaktima obolelih, određivanje izolacije, uzorci, testiranja…

Iza njih su epidemije svinjskog gripa, morbila, TBC…

I ova borba će se dobiti a mi moramo ceniti žrtvu i stručnost ova dva zdravstvena radnika.

 

Trideset prvo veče

Heroji dana, naši sugrađani pobedili COVID19!

Iz novopazarske specijalne Covid bolnice danas je svojim kućama i porodicama otišlo sedmoro naših sugrađana koji su iz borbe sa korona virusom izašli kao pobednici.

Pre par dana su nakon povratka iz bolnice sa Sajma ušli verovatno uplašeni u privremnu Covid bolnicu, kroz crvenu zonu u medicinskoj školi „Dva heroja“. Nisu znali šta ih čeka i kakav će biti tok bolesti. Danas su kroz dezinfekcioni tunel i zelenu zonu nakon nekoliko testiranja izašli kao pobednici. Oni su obični ljudi, naši sugrađan, i njihov primer nam pokazuje da se ovo može desiti svakom od nas. Niko nije zaštićen, verujem da smo svesni toga.

Većina izlečenih koji su danas izašli iz bolnice su u srodstvu, odnosno članovi porodice „nultog pacijenta“, rahmetli I. L. (58) koji je preselio u kragujevačkom Kliničkom centru pre dva dana. Znam da većina Novopazaraca saoseća sa sugrađanima koji su bili iskušani na ovaj način. Bili su pozitivni na virus, svi su završili na bolničkom lečenju, izgubili su člana porodice i nisu mogli da se halale od njega i prisustvuju dženazi.

Čekamo ostale heroje, do potpunog izlečenja i pobede!

Trideseto veče…

Mnogo je onih koji su u ovom vremenu pokazali svoju humanost. Svaki gest i delo je vredno pomena.

Ovi ljudi neumorno, ne samo sada, već godinama unazad brinu o socijalno-ugroženim porodicama. Rade bez interesa, a zarad Božjeg zadovoljstva sa namerom da u ovom regionu u kojem oni deluju ne bude gladnih.

Volonteri „Puta sredine“ danonoćno rade na mnogim projektima. Od nastupanja vanrednog stanja požrtvovanije i predanije više nego ikada rade na podeli paketa sa namirnicama porodicama u Sandžaku, od Pazara do Priboja.

U gradovima i opštinama ove regije, zahvaljujući donacijama pojedinaca i firmi, volonteri ove organizacije podelili su oko 1.200 paketa sa namirnicama i sredstvima za higijenu.

Njihovo postojanje od velike je važnosti. Udeljena je pomoć čoveku koji je u potrebi, i još važnije, sačuvano je njegovo dostojanstvo.

 

Dvadeset deveta noć…

Čovek je oduvek deo prirode!

U jednom delu Novog Pazara zatekao sam nenarušeni sklad između prirode, čoveka i drugih vrsta. I to postoji, samo sakriveno od sveta. Od nas koji možda tek u ovih zadnjih mesec dana prvi put odlazimo u neki prirodom bogati deo grada, koji ranije nismo posećivali ili nismo ni znali da postoji.

U jednom takvom predelu na svom imanju zatekao sam gospodina Hajrudina. Čuvao je stado od preko 50 jarića i koza Alpina. On na najlepši način provodi svoje penzionerske dane. U suživotu je sa prirodom i životinjama. Ispričao mi je koliko je to lep hobi, i kako su mu dani poput ovog koji je iza nas ispunjeni. U čuvanju tako velikog stada pomažu dobro izdresirani belgijski ovčari.

U nekih 30 minuta razgovora stalo je sve ono što nisam mogao čuti tokom godina školovanja. Časovi historije Novog Pazara, rukometa i zdravlja.

Hajrudin ima oko 75 godina, dobrog je zdravlja a za to su kaže najzaslužniji mlečni proizvodi Alpina, i priroda koja mu uzvraća jer je čuva i ne remeti.

Dvadeset osmo veče…
 
Ovo je priča i veče posvećeno dvojici heroja, Kenanu i Adisu…
Kenan, dečak iz Tutina koji ima 6 godinica i boluje od cerebralne paralize. Potrebna mu je operacija u Turskoj koja košta oko 27 hiljada eura.
Adis, heroj koji ulaže puno truda i sve napore da se za Kenana prikupi novac i omogući mu se odlazak u Tursku na operaciju u prestižnoj klinici.
Adisov Centar za rehabilitaciju „Fizio elit“ iznad Rekreacionog centra (na Jazu) ovih dana radi od 12:30 pa do 13h (ostaju i duže) i to samo kako bi se tu donele donacije.
Adis je kutije za dobrovoljne priloge građana postavio na više lokacije, u marketima i pekarama.
Pomozimo ovim herojima da svako od njih uspe u svojoj super misiji…

Dvadeset sedmo veče…

Za mnoge moje sugrađane završena je samoizolacija. I ovi ljudi su heroji…Dočekali su da izađu van svojih domova prvi put nakon 28 dana duge samoizolacije.

Znate i sami koliko vam teško pada dvanaestočasovni karanatin, potom i ovaj petkom i tokom vikenda u trajanju od 60 sati. Oni su u svojim kućama proveli 672 sata, tačno 28 dana.

Poštovali su jednu od najvažnijih i najrigoroznijih mera Vlade, mnogima od njih naložena je samoizolacija, spletom okolnosti, doputovali su iz zemalja gde do tada i nije bilo obolelih i prešli su granice ranije nego se situacija pogoršala.

Hvala im u ime svih, jer su svojim odgovornim ponašanjem i disciplinom pokazali da štite sebe i druge.

Svi su zdravi, i danas su opravdano uživali u suncem obasjanom aprilskom danu…

 

 

Dvadeset i šesto veče…

Pisao sam i dosta puta naveo da policija u vanrednom stanju profesionalno obavlja svoj posao, i da je na raspolaganju državi i građanima više neko ikada.

Danas su dva policajca, Jelić i Sendrić profesionalno obavljali svoj posao. Prešli su kilometre i prepešačili stazu do Gradine kako bi proverili ko se okupio na tom lokalitetu tokom trajanja policijskog časa.

Bili su to novinari koji su slikali panoramu i poznata izletišta kako bi prikazali da su Novopazarci disciplinovani i da nisu kršili mere, niti roštiljali i piknikovali.

 

 

Dvadeset i peta noć…

Mala dela čine ljude čovekom!

Oni su uradili za zajednicu i sugrađane ono što su mogli. Da li smo mi u vanrednom stanju posebno uradili nešto za komšije, rođake, prijatelje i Grad?

Malih ali značajnih dela je mnogo u Novom Pazaru, oni idu od srca srcu, od čoveka čoveku. Takav primer je jutrošnji gest Senka i njegove supruge Alme. Alma je bila kao i uvek raspoložena i vredna i pripremila je domaći doručak za zaposlene u Hitnoj službi koji imaju dosta posla, a koji zbog policijskog časa nemaju gde kupiti doručak. Domaću pogaču, sir, turšiju i osveženje poneo je Senko koji ima dozvolu da se kreće. Od ove verujem ukusne hrane jedino je slađe to što se ovakve ljudske stvari rade iskreno i od srca. Ovo čoveku dođe samo, neiznuđeno bez bilo kakvog interesa, osim onog jednog uzvišenog…

Novih 600 komada maski koje su mi dopremljene kako bi ih uručio tamo gde je najpotrebnije sašio je ponovo Edo u svojoj firmi „TDM“. Ovog puta maske su sašivene donacijom našeg sugrađanina Elmedina Jahovića koji se nalazi na privremenom radu u Nemačkoj.

Hiljade zaštitnih maski i rukavica zdravstvenim ustanovama u gradu su, kada je to najpotrebnije bilo uručili Almir Smajović firma EMITEX i Mirza Ragipović CREATORY džins.

Akica podseća da je i dalje na raspolaganju taksi prevoz njegove firme „Maxi taxi“ za sve zdravstvene radnike, od kuće do posla i nazad kako umorni ne bi morali da budu za volanom.

 

 

Dvadeset i četvrto veče…

Specijana Covid bolnica u Novom Pazaru počela je sa radom. Danas su u nju primljeni prvi oboleli, prebačeni su naši sugrađani koji su boravili u bolnici na Sajmu u Beogardu. Možemo zamisliti kakav je osećaj vratiti se u svoj grad gde će ih lečiti njihovi sugrađani, doktori koji su im poznati iako su neprepoznatljivi u epidemiološkim odelima.

Da leče naše sugrađane sa lakšim oblikom korona virusa i budu na prvoj liniji fronta sa opakim i nevidljivim neprijateljem, odabrani su čini mi se oni najspremniji da svoj život stave u službu humanosti, oni koji će ispuniti ono na šta su se zavetovali kada su ušli u lekarsku profesiju. Oni su heroji našeg vremena! To su kapiteni tima koji će pobediti i takozvanim „čistim putem“ iz Covid bolnice u medicinskoj školi zadnji izaći!

Zbog svoje stručnosti, profesionalnosti i odnosa prema pacijentu za rukovodioca Covid bolnice imenovan je dr Faruk Pašović. Pacijente će sa te odgovorne i teške pozicije, zajedno sa svojim kolegama lečiti dostupnim medikamentima, stavom, posvećenošću i srcem. Doktore, ništa više, samo radite svoj posao onako kako znate i imajte odnos sa kolegama kao što se od vas to i očekuje, kako ste se i zakleli „moje kolege će mi biti braća”…

Među članovima odabranog tima je i mladi doktor opšte medicine Emir Smailović. Emir ima svega 25 godina i pred njim je do sada najveći izazov u životu koji je, kako mi je rekao, prihvatio bez oklevanja. Iako mlad, Emir ima izvanredno znanje, bio je jedan od najboljih studenata na jednoj od najprestižnijih visokoškolskih obrazovnih ustanova u zemlji, Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Rekao mi je da je svestan rizika i opasnosti, a da je strah pobedio odmah, jer je veća želja da se pomogne čoveku. Emir je bio stipendista Grada tokom poslednje godine studija, i evo kako on vraća to svom Novom Pazaru. Svaka čast Emire imaš najveći preduslov da postaneš dobar lekar, a to je da si dobar i human čovek.

U timu je i heroina, jedna dama i požrtvovana medicinska radnica, dr Dejana Kovačević. Za nju je ovo veliki izazov, ali jedino joj je važno da izleči pacijente. U Covid bolnicu je upućena sa Odeljenja neurologije novopazarske Opšte bolnice. Hvala za požrtvovanost u ime svih građana, i budućih izlečenih Novopazaraca!

Obratite pažnju na naše heroine Dejanu i Mariju Petrović, one su danas prve bile u kontaktu sa obolelima, uputile su puno toplih reči i ljubavi. One su u epidemiološkim odelima, a kada skinu svu opremu videćete u očima i strah i želju da pomognu čoveku, na licu umor i ožiljke od silne opreme koja ih štiti.

Na kraju, veliko poštovanje i dalje za naše heroje u ambulanti Medicini rada gde dolaze svi oni koji imaju simptome korona virusa. Posebno bih zbog okolnosti da istaknem moju prijateljicu Liriju Hadžifejzović. Nakon sedmodnevnog angažmana u Medicini rada, ona se sada nalazi u samoizolaciji. U četvrtak joj je na ahiret preselio otac, a ona se nije mogla ni halaliti od njega.

Molim vas, imajte na umu uvek žrtvu naših zdravstvenih radnika. I oni su ljudi i imaju svoje životne prepreke i probleme, kao i svi mi. Pozdravimo ih na ulici, uradimo sve od sebe da im pokažemo da su nam važni i da poštujemo njihov podvig.

 

 

   Dvadeset i treće veče…

Da li smo možda sada više nego ikada shvatili da samo ujedinjeni ka nekom uzvišenijem cilju, kada damo sebe ili nešto od sebe iskreno i od srca, dolazimo do tog cilja i garantovanog uspeha!!! Za 3 dana opremili ste specijlnu bolnicu, čestitam onima koji su odgovorni u gradu, ali pre svega donatorima i volonterima.

Specijalna bolnica za lečenje naših sugrađana sa lakšim oblikom bolesti u medicinskoj školi „Dva heroja“ je potpuno opremljena i spremna za prihvat i brigu o prvim pacijentima. Prenamena od obrazovne do medicinske ustanove za svega 3 dana, ozbiljan posao koji sigurno niko u zemlji nije mogao da obavi, do naš narod.

Ovo je moj način da iskažem poštovanje prema svima koji su na bilo koji način doprineli! Bravo za volontere i donatore!

-Svaka čast volonterima, bez njih svaki posao bio bi veliki izazov za mnoge ljude!

-Svaka čast higijeničarkama i čistačicama medicinske škole „Dva heroja“, direktorki takođe!

-Svaka čast radnicima javnih preduzeća i Kulturnog centra, direktoru Huseinu takođe!

-Svaka čast Mirsadu Jahoviću (donirao stotine ćebadi, posteljina, jastuka) i firmi „Bayegan“ iz Turske čiji su vlasnici ljudi poreklom iz Sandžaka (partnerski su kupili mobilni rendgen aparat za Covid bolnicu).

-Svaka čast porodici Izberović iz Frankfurta (donirali vrednu aparaturu za laboratoriju).

-Svaka čast Ervinu vlasniku benzinske pumpe Kvele petrol (donirao dušeke).

-Svaka čast humanitarcima iz „Otvorene ruke“ (lekarima na prvom frontu koji će raditi u Covid bolnici dopremili zaštitne vizire koje su izradili).

-Svaka čast firmi „Next technology“ (oprmili su bolnicu TV prijemnicima, kablovskom televizijom i internetom).

Ponavljam, nije ovo lista zaslužnih, bio bi dugačak spisak. Ovo je veliko hvala ljudima koji su brzo reagovali i zahvaljujući čijoj pomoći je opremljen dobar deo specijalne bolnice.

Izgleda da smo u drugom poluvremenu ove utakmice u kojoj do sada imamo 31 povređenog igrača, ali oni će se brzo oporaviti. Naše sugrađane koji su oboleli i one koji će ih lečiti očekuje teška završnica, a kada dođe kraj svi će zajedno kao i u ovoj borbi podići pobednički pehar!

 

Dvadeset i drugo veče…

Munir uz svoje narod tokom vanrednog stanja…

Naš sugrađanin Munir Mušić, inače uspešan beznismen u Berlinu je ponovo, baš kada je to i najpotrebnije nastavio sa svojom misijom, pomažući pojedincima kojima je to najpotrebnije u ovom teškom periodu.

Ovog puta Denis i Bino (dva dokazana velika humanitarna radnika) tokom dana su obišli 100 porodica u Novom Pazaru koje imaju teško bolesnu decu, i baš mališanima uručili novčani poklon u ukupnom iznosu od pola miliona dinara. Nije ovo bila nikakva socijalna pomoć, više je to mali znak pažnje, džeparac za slatkiše i poruka porodicama dece sa autizmom, paralizom i Daunovim sindromom da nikada u svojoj borbi neće biti sami.

Bravo za Munira, a Boga mi i za Bina i Denisa. Obavili su veliki posao, i nije se njihov posao odnosio samo na podelu novca. Znaju ova dva čoveka da zastanu i porazgovaraju, i porodice ohrabre da im se obrate u svakom momentu za svaku vrstu pomoći.

Podsećam, ovih dana posebno je veliko i značajno njegovo dobro delo, kupovina pumpe Odeljenju nefrologije i hemodijalize naše bolnice, koja je potrebna u procesu prečišćavanja osmoze. Razumljivo za sve nas, bez tog uređaja nema ni dijalize, a to znači opasnost po živote stotinu naših sugrađana, pacijenata na dijalizi. Brzom Munirovom reakcijom i izdvojenim novcem kupljena je potrebna pumpa, vrednosti preko 150 hiljada dinara i ceo proces lečenja pacijenata na dijalizi je nastavljen.

 

Dvadeset i prvo veče…

Ovo je za mene velika priča, i ne stvaram je ja, više kao da je prepričavam… Mnogi su se preko društvenih mreža upoznali sa ovom situacijom. Želja mi je da pohvalim istinske heroje u ovoj situaciji kao što to radim različitim pričama svake večeri tokom trajanja vanrednog stanja. Pišem ovu priču a da sada na samom početku i ne znam o kom heroju pišem, ili ih je više…

Ginekološko-akušersko odeljenje Opšte bolnice u Novom Pazaru mesto je gde se ljubav rađa. Neonatologija je ovih dana sigurna kuća i dom pun ljubavi devojčici staroj oko 23 dana koju je napustila majka nakon porođaja u toj zdravstvenoj ustanovi (ovo je i jedini put kada ću navesti da je ta žena napustila dete, i to nije tema ove priče). U nastavku, devojčicu ću spominjati kao Mezimica, to je trenutno titula koja pripada njoj pošto ona nema ime. Titulu Mezimice su joj dodelili medicinski radnici sa Ginekološko-akušerskog odeljenja koji svakodnevno vode brigu o njoj. Brigu, nije briga već joj pružaju potrebnu ljubav porodice i osećaj topline doma, velikog i prostranog, osvetljenog sa mnogo druge braće i sestra koji puno plaču i bude je… Kada je Miljenica došla na svet pomagali su ginekolog-akušer Mirza i babice Ljiljana i Binasa, oni su najviše i vezani za nju, ali Miljenica je podjednako mila i ostalim doktorima neonatolozima i pedijatrijskim sestrama… Mezimica nema ime, ali ima život pred sobom , sigurno i srećno detinjstvo i buduću porodicu koja će je izvesti na pravi put. Zbog ove situacije i vanrednog stanja ona je dobila šansu da do nje dođu baš takvi roditelji. Verovatno bi odmah po proceduri bila smeštena u neku hraniteljsku porodicu, a ova druga šansa znači lepšu sudbinu male devojčice. To su najveće želje ljudi sa Ginekologije koji vode računa o njoj, da beba ima lepo detinjstvo i da izraste u dobru osobu korisnu našoj zajednici. Upravo su se i javljale takve porodice, čestite i spremne da preuzmu tu lepu odgovornost. I to je ono što dodatno raduje, što je plemenitih bračnih parova spremnih na odgajanje dece čiji nisu biološki roditelji, sve više.

Vraćam se na početak priče. Mnogo je više heroja ovde nego što sam mislio. Miljenica, kao najveći heroj jer je i drugima ona povod da budu heroji i pokažu najlepšu stranu sebe. Potom heroji su svi zaposleni na Ginekološko-akušerskom odeljenju. Potom, istinski i najveći heroji ove priče će ipak biti roditelji koji će Miljenici dati ime al ii odgoj, vaspitanje, detinjstvo, brata ili sestru, školovati je, izvesti na pravi put i jednog dana joj ispričati da je rođena u teškoj godini koju je obeležila pandemija korona virusa koji je odneo mnoge živote, ali iznedrio mnoge heroje i probudio u svakom čoveku solidarnost, empatiju i još više želje za životom…

 

 

 

Dvadeseta noć…

U službi i na usluzi građanima!

Ovo su heroji u uniformi, obično nisu popularni u krugovima ljudi koji i treba da ih se boje, a od kojih štite građane i državu.

Tokom ovih dana momci i devojke u uniformama su na Gradskom šetalištu i na drugim lokacijama sprovodili nove mere u cilju sprečavanja širenja korona virusa. Ljudski i prijateljski su narodu bez tenzija i povišenog glasa, prilazili i objašnjavali o kakvim se merama radi, molili građane da ne šetaju u grupama, da drže rastojanje i da se bez preke potrebe ne zadržavaju po ulicama i trgovima.

Sa druge strane i naši sugrađani pokazuju visok stepen razumevanja prema merama i onima koji te mere sprovode. Ovo teško stanje navelo nas je samo i isključivo na to da uvidimo da svi hodamo istim putem ka istom cilju, da se sačuva zdravlje i život čoveka do konačnog prevazilaženja aktuelne situacije.

Vojska je pak angažovana danonoćno na straži ispred zdravstvenih ustanova u interesu medicinskih radnika i pacijenata, al ii svakog poštenog građanina.

U danima vikenda vojska je dezinfikovala javne površine u Novom Pazaru posebno ulice u naselju Lug odakle je i najveći broj obolelih.

I ovo je priča poput drugih, ima svoje lice i naličje. Postoje i oni koji nisu dobri i dostojni ove uniforme, ali nemojmo generalizovati, to su loši ljudi, ne policajci i vojnici, ali, malo je takvih…

Heroja je više…

Foto: Senko Zupljanin

 

Devetnaesto veče…

Novi Pazar, specifičan čak i u borbi protiv korona virusa!

Imaju drugi gradovi prednost i mnoga bogatstva, ali ono što ima Novi Pazar je naše najveće bogatstvo. Bogatstvo multietičnosti, multinacionalnosti i multikonfesionalnosti. To bogatstvo se ovih dana ogleda i u akšamskom vaktu kada sa munara novopazarskih bogomolja slušamo salavate, tekbire, učenje Kur’ana i zvono sa crkve. I to je posebna borba protiv pandemije korona virusa.

Verujući ljudi su svesni da naš Stvoritelj upravlja, vlada i kontroliše svaku situaciju. Vernici se u borbi protiv korona virusa moraju pridržavati svih preporuka i mera, takođe vernici moraju biti usmereni ka spoznaji koju nose u sebi. To znači, donošenje salavata, pojačan zikr, dova i molitva.

Cilj salavata i tekbira sa munara džamija je da se vernici dodatno podstaknu na donošenje salavata da zikre i u svojim domovima mole Boga da spusti svoju milost, kako bi se prevazišlo trenutno stanje i pandemija virusa Covid19 završila sa što manjim posledicama. To su posebne reči koje imaju poseban značaj kod Stvoritelja, tim rečima, salavatima i tekbirima se izaziva milost Boga prema ljudima, celokupnom čovečanstvu i svim njegovim stvorenjima.

Salavati, tekbiri, učenje Kur’ana i zvono sa crkve svetog Nikole prepliću se svake večeri i prelamaju Novim Pazarom, gradom gde vekovima postoji suživot muslimana i pravoslavnih hrišćana.

 

Osamnaesta noć…

Novom Pazaru su u ovim teškim danima potrebni heroji i vizionari. Ne vizionari koji će pričati kako sve ovo ne postoji i koji imaju velike planove, ideje i rešenja za našu planetu, već oni koji će dati sve od sebe u danonoćnoj borbi protiv korona virusa. A Novi Pazar ima baš takve ljude.

Tim “Otvorene ruke” postao je deo grupe “Vizionari Srbije”. U ovoj humanitarnoj organizaciji kupili su savremeni 3D štampač i u tri smene bez prestanka oni rade na izradi zaštitnih vizira za medicinske radnike.

I nije im lako, nije to posao “pustiš da štampa” to je ceo proces koji može da traje i do 4 sata, kako bi se dobio samo jedan vizir. Kada se vizir odštampa, sklopi se sa još nekoliko ranije pripremljenih delova, obavezno se dezinfikuje i zatim nosi medicinarima potpuno besplatno.

Oni za sada ovaj važan posao obavljaju jedini u Sandžaku, besplatno će i ovaj vid zaštite od “Otvorene ruke” dobiti svaki medicinski radnik angažovan u borbi protiv virusa COVID-19, do konačne pobede.

Bravo za tim humanitaraca organizacije “Otvorena ruka”, za prve vizionare Sandžaka!

 

Sedamnaesto veče…

Nažalost, ovo je dan u kojem smo u Novom Pazaru dobili još jedanaest ljudi pozitivnih na korona virus. Nema mesta panici, opravdan strah je u redu. Neka taj strah rezultira time da budemo još disciplinovaniji do potpunog suzbijanja pandemije virusa Covid19, i taj dan se bliži.

Kako ste navikli, bavim se samo pozitivnim pričama u ovom vremenu kada je sve gotovo stalo. Sve osim naše solidarnosti, čuvene humanosti, čovekoljublja i empatije, pa je to izvor mnogih ispričanih priča, ali i onih koje će biti objavljivane dok traje ovo stanje.

Pisao sam vam o mojim herojima iz Medicine rada (Korona ambulante)… I oni imaju svog super heroja, a od večeras neka zasluženo naš sugrađanin Dženis Čelić bude heroj čitave zajednice.

Pošto ambulanta Medicine rada radi u tri smene, Dženis zdravstvenim timovima koji su na prvoj liniji fronta, besplatno daje i dostavlja obroke iz svoje picerije Perfecto. Svakog dana u sve tri smene!

Prenosim mu javno zahvalnost zdravstvenih uposlenika!

 

Šesnaesto veče…

Priča posvećena autizmu povodom ovog na izmaku 2. aprila, Svetskog dana osoba sa autizmom.

Moji današnji heroji su naši malci, momci i cure. Odajem veliko poštovanje njima, njihovim roditeljima i udruženjima koja se bore za inkluziju i uključivanje, poštovanje društvu koje se zalaže za zajednicu bez segregacije, marginalizovanja i diskriminacije po bilo kom osnovu.

Najbolji primer borbe sa autizmom su Novopazarka Ramiza Hadžibulić i njena osmogodišnja ćerka Ajša. Njih dve dokaz su da se i sa autizmom snovi mogu ostvariti. U jednom razgovoru Ramiza otkriva da je poslušala savete turskih lekara i stručnjaka, te da ona za svoju ćerku Ajšu svakodnevno čini stvari koje je usrećuju i mame osmeh na lice. Brižna majka otkrila je da osmogodišnja devojčica uživa da se fotografiše i pozira, te je tako Ajša postala prvi foto-model sa autizmom u Novom Pazaru a iza nje je nekoliko uspešno obavljenih zadataka.

Šaljemo im 💙💙💙 kao simbol autizma jer plava boja predstavlja njihove nedodirljive svetove u kojem kriju svoja osećanja i radost.

 

Petnaesto veče…

Ove večeri posebne pohvale upućujem Muniru Mušiću, našem sugrađaninu inače uspešnom poslovnom čoveku u Berlinu. Munir je i u ovom periodu, kada je to čini se i najpotrebnije, nastavio sa svojom misijom, pomagajući pojedincima i ustanovama u svom rodnom Sandžaku.

Ovih dana posebno je veliko i značajno njegovo dobro delo, kupovina pumpe Odeljenju nefrologije i hemodijalize naše bolnice, koja je potrebna u procesu prečišćavanja osmoze. Razumljivo za sve nas, bez tog uređaja nema ni dijalize, a to znači opasnost po živote stotinu naših sugrađana, pacijenata na dijalizi.

Brzom Munirovom reakcijom i izdvojenim novcem kupljena je potrebna pumpa, vrednosti preko 150 hiljada dinara i ceo proces lečenja pacijenata na dijalizi je nastavljen.

Ranije je Munir finansirao kupovinu 1.000 komada zaštitnih maski koje su podeljenje zdravstvenim radnicima.

Pre toga je finansirao rekonstrukciju škole u Krću, i još mnogo dobrih dela za koje niko i ne zna…

Munir je otvoreno i bez interesa sebe i svoje kapacitete nesebično stavio na raspolaganje Gradu i svojim sugrađanima!

 

Četrnaesto veče…

Valjda smo shvatili ovih dana više nego ikada, da je policija tu isključivo i samo da bi služila državi i narodu. Oni se u periodu vanrednog stanja maksimalno trude da to i pokažu svojim sugrađanima u različitim situacijama, i da im budu od koristi i na raspolaganju.

U nastavku o ovom profesionalcu i heroju hladnog poslednjeg martovskog dana u ovoj godini. Možda vam deluje da je drska, i jeste, kada se oglušite o pištaljku i njenu naredbu i pravite “gradska faca”. I odlično što je takva, autoritet, mnogo veći nego neke njene kolege! Svaka čast Zilha, znaju pošteni građani i uredni učesnici saobraćaja da ti postupaš samo i sključivo po slovu zakona. Jednaka prema svakom, bez obzira na pripadnost nekom narodu, registracijama, marki automobila… Još nisam čuo, a novinar sam, dobio bih i takvu informaciju, da si nešto zloupotrebila… Sa druge strane, čuo sam da i “oprostiš” uz upozorenje i savet vozaču da bude oprezan i da sledeći put neće proći bez sankcije.

Poseban osvrt na današnji hladan dan i bezobrazluk nekih mojih sugrađana. Video sam joj ruke, pomodrele od hladnoće, ali ne prestaje ona da patrolira gore-dole glavnom ulicom i oslobađa trotoare za kretanje pešaka, od vozila nesavesnih vozača.

Da uvek ostaneš takva, da bahati strepe a pošteni znaju da ima zakona i pravde!

 

Trinaesto veče…

One ne samo da su u ovom ratu u prvim borbenim redovima, već su u ovom periodu i tokom trajanja ove neizvesne borbe kojoj se ne zna tačno kada će kraj, odvojene i od svojih porodica, verujem da je to najteži udarac.

One su angažovane u jedinoj zdravstvenoj ustanovi u gradu u koju dolaze osobe sa simptomima i sumnjom na korona virus. One su ipak dame, možemo li zamisliti njihovu hrabrost da prime pacijenta sa temperaturom, groznicom… Iako, Bogu hvala do sada nema pozitivnih na virus COVID-19.

Aldina i Lirija, moji prijatelji, i pre ovog su požrtvovano obavljale svoj humani posao. Znam da će tako biti i ovog puta, biće samo dodatno oprezne, nikako uplašene i bez lepe reči pacijentima…

Podrška i ostalim vašim kolegama! U nadi da se nećemo videti u Medicini rada, sem poslovno, želim vam što manje pacijenata i puno zdravlja! Da se zdrave i srećne vratite vašim porodicama koje vaš čekaju. Naše heroine 

 

Dvanaesto veče…

Ovo nema ni Japan. Jedinstveni kata tim u svetu je iz Novog Pazara.

Hana, Sara i Ena Međedović identične su trojke. Sličnog su karaktera i temperamenta, zanimaju ih iste stvari, a najveću ljubav neguju prema starijem bratu i jednoj plemenitoj veštini.

Ove osmogodišnje devojčice svoje vreme, umesto u igri s lutkama, plišanim igračkama i “pametnim telefonima”, vreme provode trenirajući karate. Vrednim radom, nesvakidašnjim talentom i čestim treninzima, nakon svega tri godine treniranja osvojile su brojne medalje i pehare, te postale prava senzacija u tom sportu.

Njih tri čine jedinstveni kata tim u svetu, ono čime se ne može pohvaliti ni kolevka karatea Japan. Već sada devojčice sanjaju o blistavoj budućnosti, imaju velike planove, i u osmoj godini svesne su da je najsjajnija medalja ona s Olimpijskih igara, pa im je učešće na tom velikom takmičenju glavni cilj kada porastu. One su nerazdvojne i najbolje su prijateljice. Tako je i u školi, nastavu prate iz iste školske klupe. Drugačije su i po mnogo čemu zanimljive i jedinstvene, pa su omiljene među drugarima u razredu.

Ove tri zvezdice izrodio je novopazarski Karate klub “Feniks”. S trojkama rade proslavljeni karatisti, nekadašnji šampioni i reprezentativci Srbije, braća Nermin i Armin, te sestra Emina Zećirović.

 

Jedanaesto veče…

Poštovani prijatelji ove večeri nešto drugačija priča, verujte mi da vredi. Vratiću se narednih dana ponovo herojima vanrednog stanja, a povremeno ću, tradicionalno naveče, tokom policijskog časa objavljivati samo lepe priče i pozitivne primere…

Predstavljam vam ovog puta jednu normalnu i suštinski srećnu porodicu Totić iz sela Ursule 20-ak kilometara udaljenog od Sjenice. Kao kraljicu tog domačinstva definitivno krunišem gospođu Sadiju Totić. Neviđena legenda, dama, domaćica, tkalja, radnik, Čovek… U nastavku jedna oda njoj…

Godine je polako stižu, na njenom licu kao i da jesu, ali sve to zbog teškog života i rada na selu. No sve to, ona nije umorna, puna je snage, vedra i nasmejana. Govori nekako lepo, pravilno mi zvuči pravo sjenički…

Vodili smo najzdraviji razgovor i jeli jaku ali zdravu hranu… Začas posla ova žena spremi zeljanik sa kukuruznim brašnom, gurabije sa domaćom pavlakom, servira prave paprike u pavlaci, turšije, pršute, sira, kajmaka… Ukus kao da prvi put sve to probam, nikako da se zasitim, sve bez aditiva pa nikad da se naduješ i najedeš, bi me sramota više…

Ona se tkanjem sjeničko-pešterskog ćilima bavi preko 40 godina. Pravi najbolji sir i ostale mlečne proizvode i prodaje ih na pijaci u Dugoj Poljani i Sjenici. Ima veliko stado ovaca i krdo preko 20 krava, i sve stiže ona, čini mi se da joj ostali ukućani samo pomažu, Sadija je čigra. Supruga poštuje i voli, unuke su joj dugarice sa kojima se igra, sinovi najveći uspeh a snaha najbolja prijateljica.

Meni je ova dobra žena za svaku pohvalu. Sadija. želim ti puno godina tokom kojih će te zdravlje dobro služiti!

 

Deseto veče…

Utisak dana – Momci iz preduzeća “Avenija MBNS1” u saradnji sa JKP “Gradska čistoća” radili su danas na na više lokacija na dezinfekciji javnih površina i u određenim preduzećima.

Za te namjene koristili su kvalitetan preparat na bazi hlora. Današnji posao sopstvenim sredstvima, ljudstvom i mehanizacijom obavila je besplatno, i kao poklon Gradu i građanima Novog Pazara pomenuta firma.

 

Deveto veče…

Moj, i heroj stotine građana danas je moj prijatelj Edin!

On je dokaz da i kao pojedinci možemo mnogo da uradimo za zajednicu i narod. Edo ne čeka da neko uradi nešto za njega već uradi sam nešto za druge!

Edo mi je danas, imajući poverenje, dao da podelim oko 500 komada zaštitnih maskica koje su poput hirurških za jednokratnu upotrebu, odlično su urađene u njegovoj firmi “TDM”.

Imao sam želju da maske podelim “običnim” ljudima jer oni teško dolaze do maski ovih dana, svi su uglavnom, prioritetno, maske davali zdravstvenim ustanovama, razumljivo. Maske se od juče i mogu naći u pojedinim apotekama, ali cena je za mnoge moje sugrađane visoka, posebno jer se uzima nekoliko komada za sve članove porodice…

Par puta sam pozvao svog prijatelja da potvrdim da li je on saglasan sa tom mojom željom, da maske podelim prolaznicima, posebno onima koji je nisu imali.

Ni Edo, kao ni ostali koje sam do sada objavio nisu ovo želeli, ja ih razumem. Molim i njih da razumeju nas, koji u ovom stanju i vestima o crnim brojkama o obolelima i umrlim iz zemlje i sveta, pišu neke lepe priče, za nauk svima nama kakvi može biti uvek, a nismo.

Hvala Emire što smo zajedno obavili ovu misiju koju je zabeležio neočekivano, a u stvari uvek na pravom mestu Senko Zupljanin.

Edo mnogo ti hvala, ovo jeste teret za tvoju malu firmu, ali ne i za tvoje veliko srce!!!

 

 

Osmo veče…

Oni su ovih dana heroji muftačnih porodica!

Jasko, Mušo i Selma ovih dana, više nego uobičajeno brinu o desetinama porodica slabijeg imovinskog stanja. Pišem više nego uobičajeno, jer pomažu i porodicama koje mogu sebi u normalnim uslovima obezbediti egzistenciju, a sada, kada je, pa gotovo život stao, i njima je potrebna pomoć pa ovi moji sugrađani neće zabobići nikoga.

Njihovo delovanje je neizmerno značajno, nahraniti gladnog, obezbediti mu namirnice na mesečnom nivou… Čari udeljivanja osete samo oni koji imaju snagu da se odreknu nečeg svog, svesni da je njihovo samo ono što daju. Svako od njih ovu svoju misiju realizuje na svoj način, a često jedni drugima pomažu i imaju zajedničke akcije.

Naravno, nemoguće je da oni to mogu sve sami. Tu su i njihovi prijatelji, ovaj dao novac, ovaj ih prevezao, ovaj uputio na neku porodicu, drugi utovario i izneo paket. Nagrada je, da da Bog, svima jednaka i zagarantovana.

Odgovoriće oni svakom pozivu i kada prođe ovaj težak vakat. Ključno, jedino merilo im je teška situacija neke porodice, ne gledajući na versku, nacionalnu ili neku drugu pripadnost.

Posebno ću, da mi Selma ne zameri, izdvojiti Jaska i Muša. Oni su nešto kao popularni na društvenim mrežama i svoju popularnost vidite kako koriste. Bravo! Prate ih hiljade ljudi i što je najvažnije veruju im, i treba, jer sigurno svaki dinar je utrošen na način da su svi zadovoljni.

 

Sedma noć…

Mladi ljudi iz porodice Salihović danas su pokazali humanost!

Sestre Saida i Aiša i njihov brat Muamer… Oni nisu šili i donirali maske jer naravno to rade odgovorni ljudi koji imaju fabrike…

Ovo troje mladih ljudi uradilo je ono što je bilo u njihovoj moći. Imaju zdravlje i slobodno vreme, odvojili su pet minuta i dali krv u današnjoj akciji. Na taj način su ulepšali sebi dan, a nekome omogućili da nastavi borbu za život.

Možda baš te zalihe iskoriste bolnice u kojima pacijenti biju bitku sa korona virusom.

Budi heroj – daj krv!

 

Šesto veče…

Ove večeri ponovo čas iz humanosti. Lekcija o solidarnosti, empatiji i čovečnosti. Predavači Dragana, Denis i Haris…

Dragana je naša sugrađanka koja živi i radi u Raški. Njena firma “Perfeto jeans”, kako sam saznao, sašila je preko potrebne zaštitne maske i veliki broj njih dobili su danas radnici JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Denis je primer čestitog zdravstvenog uposlenika. Bio je zaposlen na Nefrološkom odeljenju Opšte bolnice Novi Pazar, zbog privatnih i poslovnih obaveza bio je prinuđen da napusti posao u bolnici. Zbog aktuelne situacije i preko potrebnog angažmana lekara i ostalog medicinskog osoblja Denis je ponovo na raspolaganju u bolnici svojim sugrađanima i nažalost teško bolesnima, pacijentima na dijalizi. I mimo aktuelne situacije, Denis je veliki humanitarac, ali, ne želi on, znam, o tome…

Haris je pošteni čuvar bezbednosti učesnika u saobraćaju. Kada nije na poslu i dalje brine o svojim sugrađanima. Danas je, kao i mnogi Novopazarci bio od pomoći nani i dedu u Selakovcu. Zamislite stanje kada neko nema da jede, i osećaj kada nešto uradiš za te ljude.

Fotografiju Dragane prilikom podele maski načinio je Senko Zupljanin, hvala za ustupljenu sliku i podatke.

 

Peta noć…

Ove večeri vam pričam priču o dva nama možda manje poznata junaka i njihovim “super podvizima”.

Prvi je preduzetnik iz Pančeva a poreklom sa naših prostora, Elvir Kučević. Kupio je i donirao Novom Pazaru i Tutinu kvalitetno antibakterijsko dezinfekciono sredstsvo na bazi srebra čije dejstvo traje 12 sati i ubija bakterije i viruse. Natovario je sve te balone sam i prikolicu punu donacije danas je vozilom dopremio do našeg grada.

Drugi je Omer Rašljanin iz firme EMTEX, Metka Alibašića, do sada su utrošili više hiljada eura. Svakodnevno, od nestanka zaštitnih maski u apotekama, oni ih šiju i doniraju zdravstvenim ustanovama i građanima.

Foto: Senko Župljanin / Rijad Kurtagić

#ostanikodkuće do naredne super priče!

 

Četvrta noć…

Naš mali kutak za mir i odmor na poslu, posebno u vanrednom stanju kada u džamijama nema namaza u džematu.

Ove večeri iskazujem radost zbog mesdžida koji mi je stalno dostupan na poslu, u Radio televiziji Novi Pazar. Živim u blizini zgrade u kojoj radim pa sam danas, iako nisam imao posla, otišao do televizije i tamo obavljao molitvu.

Mnogim vernicima ovih dana teško pada zatvaranje džamija i nemogućnost obavljanja namaza u džematu u njima zbog mera preduzetih u vanrednom stanju radi suzbijanja korona virusa. Ovo mesto je meni uteha u ovim danima i zamena dok se džamije ponovo, verujem brzo, otključaju za džematlije.

 

Treća noć…

Dragi prijatelji, ove noći donosim priču o čuvenoj solidarnosti među Novopazarcima.

Svako vreme iznedri nove heroje. U Novom Pazaru gradu poznatom po humanosti čitave zajednice kada god je to bilo potrebno, u vreme vanrednog stanja koje je proglašeno zbog virusa COVID -19 (korona virus), žive super heroji o čijim se gestovima priča u regionu. Od njih ostali ljudi očekuju samo dobro, svojim delovanjem utiču na ostale i podstiču humanost. Oni su super pekari, super trgovci, super krojači i super taksisti. Fotografije iz Novog Pazara o besplatnim proizvodima i uslugama koje nude privrednici lokalnom stanovništvu sa slabijim imovinskim stanjem obišle su region.

Tako se u našem gradu dele besplatno zdravstvenim ustanovama i pojedincima zaštitne maske koje šiju pojedinci i fabrike tekstila, osnovne životne namirnice nude mnoge trgovine a na raspolaganju su zdravstvenim radnicima i usluge prevoza taksi službama.

Tako pekara “Sač” Besima Bilalovića poznata po društveno odgovornom delovanju u Novom Pazaru onima kojima je potrebno nudi svakodnevno, u periodu trajanja vanrednog stanja, besplatne vekne hleba.

Prodavnica “Ceger” u Lugu, u vlasništvu je mladih ali zrelih, humanih i dobrih ljudi. Nude besplatno osnovne životne namirnice onima kojima su najpotrebnije.

Žrtvu zdravstvenih radnika u Novom Pazaru prepoznali su vlasnici jedne velike taksi službe “Maxi taxi akica”, Almira Hanuše. Oni će do Zdravstvenog centra i nakon obavljenog posla kući prevoziti potpuno besplatno umorno medicinsko osoblje.

Radnici desetina firmi koje se bave tekstilom i pogoni za laku konfekciju danonoćno šiju zaštitne maske koje besplatno, zbog nedostatka na tržištu, dele ustanovama i pojedincima. Takva je i firma u vlasništcu Nihata Ugljanina.

U Novom Pazaru od pre par dana oformljen je i Call centar za pružanje usluga i pomoć starima u periodu trajanja vanrednog stanja. Usluge pružaju volonteri Kancelarije za mlade i članovi novopazarskih humanitarnih organizacija.

 

Drugo veče…

Na zadatku: Održavanje javne higijene u policijskom času

Pošto su radnici na odnošenju smeća i pranju ulica angažovani i rade požrtvovano svoj posao, korektno bi bilo da za to budu i adekvatno plaćeni, što u velikoj mjeri zavisi od nas, korisnika, koji ovih dana jedva da plaćaju usluge koje obavljaju radnici tog preduzeća. Naplata je opala za 80% i potrebno je naći način i platiti račun bez obzira što je na snazi
vanredno stanje.

Neka aplauz koji postaje tradicija u 20h bude namenjen svima, pa i ovim herojima!

 

Prva noć…

Položili smo sa 10! Bravo za građane i službe! Samo ovako odgovorni možemo pobjediti, u ime i uz pomoć Boga!

Od 20 sati na snazi je zabrana kretanja za sve. Napolje do pet ujutru ne može niko, osim nadlježnih organa i to onih koji imaju radnu obavezu….

Novi Pazar, 18. mart posle 20h…

Pozitivne i drugačije priče koje oslikavaju i drugu stranu vanrednog stanja su objavljene na profilima društvenih mreža novinara Aleksandra Nićiforovića i na portalu Radio televizije Novi Pazar, u periodu trajanja policijskog časa a od uvođenja te mere Vlade Republike Srbije. 

 

Autorska prava

Kompletan autorski sadržaj, koji uključuje tekst i fotografije autora Aleksandra Nićiforovića nalazi se pod zaštitom važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta www.rtvnp.rs bez obzira o kojem se mediju radi, obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje od RTVNP ili autora fotografija i teksta. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta www.rtvnp.rs moguće je prenositi pod uslovom da se vidno navede , u adekvatnom obliku, da je ” informacija preuzeta sa sajta http://www.rtvnp.rs/ i obavezom poštovanja Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Podeli