Domaći kefir piće dugovečnosti, koje obnavlja pankreas i ubija Escherichia coli

27/03/20202040 Views

Kefir je fermentisani mlečni napitak koji nastaje fermentacijom mleka uz pomoć Kefirnog zrna.Ne zna se kako je nastao, ali se veruje da je zrno staro više od 2000 godina.

Dok se domaći Kefir dobija iskljucivo pomoću Kefirnog zrna, kupovni se pravi pomoću dve do tri odabrane probiotičke kulture i hmelja koji izaziva fermentaciju i tako imitira ukus i teksturu kefira.

Kefiru se pripisuju mnogi pozitivni učinci kod velikog broja bolesti i bolesnih stanja:

– regeneriše pankreas, snižava sećer u krvi pa čak i delimično leči šećernu bolest, povisen TA i visoke trigliceride

-deluje kao najjače sredstvo protiv alergija i intolerancije na hranu

-deluje kao prirodni antibiotik

-umiruje inflamatorne bolesti kao što su reuma i artritis

-jača imuno sistem i ubrzava regeneraciju tkiva

-poboljsava varenje i pravilno iskorištavanje nutritijenata iz hrane

-leci iritabilne bolesti creva

-smiruje gastritis i ulkuse

-detoksikuje telo(što je jedan od bitnih faktora lecenja kancera)

-poboljšava funkciju jetre i deluje protiv žučnih kamenaca

-pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja

-leči gljivična oboljenja

-pomaže u zaustavljanju rasta malignih celija

-pomaže kod nesanice i depresije

-pomaže kod astme i bronhitisa

-pomaže kod psorijaze i ekcema

– pomaže kod skidanja kilograma

Mikroorganizmi u zrnu kefira proizvode mlečnu kiselinu, antibiotike i bactericide, koji inhibiraju razvoj patogenih mikroorganizama u mleku kefira.
Kefir deluje protiv patogenih bakterija kao što su Salmonella, Shigella, Helicobacter, Staphilococcus, Escherichia coli, Enterobacteraerogenes, Proteus vulgaris, Bacillus subtilis, Listeria monocitogenes, Streptococcus pirogenes i gljivica Candida albicans.

Kefir čini organizam efikasnijim u uništavanju štetnih patogena, uključujući i štetne bakterije i viruse.

Prevencija protiv toksina

Kefir ima važnu ulogu u zaštiti organizma od štetnih efekata zračenjai drugih štetnih zagađivača. Na taj način pospešuje imunološku sposobnost organizma.

Antikancerogena uloga

•Antikancerogena uloga kefira je u prevenciji raka i u supresiji ranefaze raka, i to odlaganjem aktivnosti enzima koji pretvarajuprokancerogena jedinjenja u kancerogena.

•Dokazano je da kefir ima potencijalna anti-tumorska svojstva i poboljšava otpornost intestinalne sluzokože prema infekcijama in vitro studijama na miševima.

•Kefir može inhibirati rast kancera i može sprečiti određene vrsteraka, kao što je rak debelog crijeva, rak dojke, i inhibirati rast tumora. Objavljena je studija koja je pokazala da ekstrakti kefiraimaju komponente koje mogu inhibirati rast ćelija kod raka dojke.

Uputstvo za pripremu kefira:

Količina kefirnih zrnaca koju ste dobili je dovoljna za 2 l mleka.

Potrebno posuđe:

1. Tegla ili druga posuda za fermentaciju

2. Cediljka

3. Kašika

4. Prijemna posuda

5. Posuda ili flaša za čuvanje kefira

Napomena: Svo posuđe mora biti od nereaktivnog materijala (staklo, plastika, drvo). Običan metal uništava kefirna zrnca i ne preporučuje se njegova upotreba.

Izbor mleka:

Najbolje je koristiti domaće mleko, ako vam je dostupno. Sledeći izbor predstavljaju kratkotrajna mleka (u kesi ili flaši). Dugotrajno mleko (UHT) generalno treba izbegavati jer usporava rast kefirnih zrnaca i dugotrajna upotreba ih može uništiti, ali ako u nedelju uveče shvatite da ste ostali bez kratkotrajnog mleka a nemate u blizini prodavnicu, može poslužiti i ova opcija – ali samo povremeno. Nemojte koristiti mleko bez laktoze jer se kefirna zrnca hrane mlečnim šećerom.

Možete koristiti i biljna mleka, mada ja nisam probala. Navodi se da je proces fermentacije isti kao kod mleka životinjskog porekla. Međutim, pošto se kefir hrani laktozom koje nema u biljnom mleku, potrebno je da se svaka druga fermentacija odradi u običnom mleku.

Procenat masnoće ne utiče na kefirna zrnca, ali utiče na gustinu gotovog kefira.

Kefirnim zrnima se može fermentisati čak i mlečna pavlaka (slatka), ali je gustina takva da ceđenje traje predugo i veoma je teško kasnije odvojiti kefirna zrnca.

Priprema:

1. U teglu ili drugu posudu za fermentaciju naliti 0,5 l mleka sobne temperature (može i hladnog, ali će tako fermentacija kasnije otpočeti), dodati oprana i oceđena kefirna zrnca, poklopiti (samo staviti poklopac bez zavrtanja ili prekriti gazom “da može da diše”) i ostaviti na sobnoj temperaturi.

*** Kod prve pripreme, postarajte se da dobijena sveža zrnca u roku od 3 sata stavite na prvu fermentaciju po gornjem uputstvu, u protivnom ih čuvajte u frižideru kako ste ih dobili ali ne duže od 2 – 3 dana. Pre prve fermentacije postupite po postupku iz tačke 4.

2. Fermentacija traje 24 do 48 h, u zavisnosti od vaše preferencije jačine kefira. Kraća fermentacija daje ređi kefir blažeg ukusa, a duža gušći kefir oštrog ukusa.

3. Po završetku fermentacije, postavite cediljku iznad prijemne posude, pa u nju izlijte sadržaj iz posude za fermentaciju. Lagano mešajte sadržaj u cediljci kašikom vodeći računa da ne gnječite zrnca dok se sav kefir ne procedi.

4. Isperite zrnca u cediljci pod slabim mlazom vode (ako je voda iz vodovoda isuviše tvrda ili hlorisana, koristite filtriranu ili flaširanu) i po uputstvu iz tačke 1 otpočnite novu fermentaciju.

5. Prespite dobijeni napitak u posudu ili flašu i jednostavno ostaviti još 24 h na sobnoj temperaturi odmah nakon prve fermentacije, posudu dobro zatvoriti poklopcem.

Pauza u pripremi kefira:

Ako putujete, imate višak pripremljenog kefira ili jednostavno želite da napravite pauzu, kefir koji ste pripremili za fermentaciju (kefirna zrnca u mleku) dobro zatvorite i ostavite u frižider. Kefir ovako možete čuvati do 7 dana. Ako kefir čuvate kraće od 7 dana, jednostavno ga iznesite na sobnu temperaturu i pustite da fermentira uobičajeno. U slučaju da želite da ga čuvate u frižideru duže, potrebno je da nakon 7 dana promenite mleko. Kefir iz prve fermentacije nakon što su zrnca provela više od 7 dana u frižideru verovatno neće imati najbolji ukus, pa se pripremljeni napitak može koristiti u testima ili pecivima.

Razmnožavanje kefirnih zrnaca:

Nakon nekoliko priprema kefira, primetićete da se količina kefirnih zrnaca povećala. U zavisnosti od sobne temperature i trajanja fermentacije, količina kefirnih zrnaca se duplira za 7 – 15 dana. Višak kefirnih zrnaca možete podeliti sa nekim (u teglici sa malo mleka ili osušena) ili ih možete sačuvati za svaki slučaj zamrzavanjem ili sušenjem. Takođe ih možete iskoristiti u frapeima ili smutijima.

Zamrzavanje kefirnih zrnaca:

Nakon ispiranja, izdvojite višak kefirnih zrnaca i dobro ih osušite papirnim ubrusima (ovo je bitno jer se kristali vode tokom zamrzavanja šire i mogu da oštete zrnca). Ubacite kefirna zrnca u kesu ili posudu za zamrzavanje i dodajte dvostruku količinu mleka u prahu u odnosu na količinu kefirnih zrnaca. Protresite posudu ili kesu tako da sva zrnca budu dobro obložena, dobro je zatvorite i čuvajte u zamrzivaču do 6 meseci.

Kada rešite da „probudite“ zamrznuta kefirna zrnca, ubacite ih u posudu mlake vode (približno telesne temperature) sa mlekom u prahu u kome su bila i ostavite dok se potpuno ne odmrznu na sobnoj temperaturi (oko 2 h). Zatim primenite postupak opisan niže.

Sušenje kefirnih zrnaca:

Nakon ispiranja, izdvojite višak kefirnih zrnaca i dobro ih osušite papirnim ubrusima, postavite papirni ubrus u 2 – 3 sloja na tanjir ili tacnu, rasporedite zrnca po njemu i prekrijte drugim papirnim ubrusom. Ostavite zrnca da se suše na sobnoj temperaturi, dalje od direktnog izvora toplote. Imajte u vidu da zbog mlečnog karaktera zrnca tokom sušenja imaju specifičan miris koji nekome može biti neprijatan.

U zavisnosti od sobne temperature i vlažnosti vazduha, sušenje može trajati i do 7 dana. Zrnca će izgubiti 2/3 zapremine i dobiće žućkastu boju. Osusena zrnca smestite u teglu sa jednakom količinom mleka u prahu i čuvajte u frižideru do godinu dana. Najbolje bi bilo da sušite i čuvate kefirna zrnca u količinama koje su dovoljne za 0,5 l mleka, da biste kasnije lakše kontrolisali njihovu rehidrataciju i upotrebu.

Kada ponovo želite da koristite osušena kefirna zrna, isperite mleko u prahu i primenite postupak opisan niže.

Reaktiviranje zamrznutih ili osušenih kefirnih zrnaca:

Kada želite ponovo da upotrebite zamrznuta ili osušena kefirna zrnca (koja ste sami sačuvali ili dobili na poklon):

1. Sipajte kefirna zrnca u teglu sa oko 250 ml mleka i ostavite na sobnoj temperaturi.

2. Kada primetite da mleko počinje da fermentira (za 8 – 24 h u zavisnosti od sobne temperature i „uspavanosti“ zrnaca), zamenite mleko i dodajte još 50 ml. Dobijeni kefir verovatno neće biti za piće, ali ga možete koristiti za testa.Ako i nakon 24 h mleko nije počelo da fermentira, procedite i dodajte istu količinu mleka kao u prethodnoj fermentaciji.

3. Ponavljajte fermentaciju sa dodavanjem po 50 ml mleka svaki put kad dođe do fermentacije dok ne stignete do 0,5 l. Nakon toga će možda biti potrebne još 2 – 3 fermentacije da biste dobili ukus kefira na koji ste navikli.

Prijatno!

Podeli