Sve što trebate znati o Kovid-19

Korona virusi se definišu kao velika porodica virusa koji mogu uzrokovati bolest kod životinja ili ljudi.

Bolest Kovid-19, koja je prvi put zabeležena u kineskom gradu Wuhanu, širi se celim svetom. Istovremeno, brojne zemlje rade na razvijanju metoda za borbu protiv korona virusa.

Šta je korona virus?

Korona virusi se definišu kao velika porodica virusa koji mogu uzrokovati bolest kod životinja ili ljudi. Kod ljudi je poznato da nekoliko korona virusa uzrokuje respiratorne infekcije pa sve do težih bolesti poput bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS) i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS).

Kovid-19 je uzrokovan novim tipom korona virusa koji je zabeležen u velikom broju zemalja i još uvek je aktivan.

– Šta je Kovid-19?

Pod terminom Kovid-19 definiše se nedavno otkrivena zarazna bolest uzrokovana korona virusom. Novi tip korona virusa prvi put je otkriven u kineskom gradu Wuhanu krajem decembra prosle godine, sa siptomima temperature, kašlja, poteskoća s disanje… Virus je identificiran 13. januara 2020.

Zaraza je u početku otkrivena na tržnici morske hrane i životinja u ovoj regiji. Zatim se proširio od osobe do osobe i proširio se u druge gradove u provinciji Hubei, zatim i u druge provincije Kine, a potom i na ostale delove sveta.

– Koji su simptomi?

Najčešći simptomi su temperatura, umor i suvi kašalj. Kod nekih bolesnika mogu postojati drugi bolovi, začepljenje ili curenje iz nosa, grlobolja ili proliv.

Oko 80 odsto ljudi zaraženih virusom može se oporaviti bez potrebe za posebnim lečenjem. Jedna od šest osoba zaraženih ovim tipom korona virusa teško oboli i ima poteškoće s disanjem. Oko 20 odsto slučajeva može se lečiti u bolničkim uslovima. Bolest najčešće pogađa ljude starije od 60 godina.

Virus može imati smrtonosne posledice za starije osobe i one koje imaju hronične bolesti poput visokog krvnog pritiska, srčanih problema i dijabetesa. Mora se pružiti medicinska podrška onima koji imaju poteškoće s temperaturom, kašljem i disanjem.

– Kako se virus širi? –

Bolest se može preneti s osobe na osobu, na osnovu sitnih kapljica koje se šire kada osoba s Kovid-19 kašlje ili izdahne. Kapljice padaju na predmete i površinu oko te osobe. Virus se može preneti kada drugi ljudi trljaju oči, nos ili usta nakon dodirivanja tih predmeta ili površina.

– Prenosi li se virus vazduhom?

Do danas naučne studije pokazuju da se Kovid-19 prenosi respiratornim kapljicama, a ne vazduhom.

Jesu li antibiotici učinkoviti u prevenciji i lečenju bolesti?

Antibiotici nisu učinkoviti na virus. Antibiotici ne deluju, jer je virus uzročnik Kovid-19.

Postoji li lek ili vakcina za lečenje ili sprečavanje bolesti?

Još uvek nema vakcina ili specifičnih antivirusnih lekova kojim bi se sprečio ili lečio Kovid-19. U toku su i naučne studije o razvoju lekova i vakcina, a moguća vakcina testira se kliničkim ispitivanjima.

– Zadržava li se virus na površinama?

Iako nije izvesno, pretpostavlja se da se Kovid-19 ponaša poput ostalih korona virusa. Prema preliminarnim informacijama naučnih studija, na površini može ostati nekoliko sati ili najviše nekoliko dana. Ovo vreme može varirati u zavisnosti od vrste površine, temperature ili vlažnosti.

– Da li je moguće sprečiti širenje korona virusa jednostavnim merama?

Za zaštitu korona virusa od širenja potrebno je pridržavati se pravila koja se sastoje od 14 sledećih tačaka:

1. Često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi.

2. Pokrijte usta i nos maramicama za vreme kašljanja i kihanja. Ako nemate maramice, koristite unutrašnjost lakta.

3. Oči, usta i nos ne dirajte rukama.

4. Držite distancu od 3 do 4 metra od ljudi koji pokazuju simptome prehlade.

5. Otkažite ili odgodite putovanja u inostranstvo.

6. Provedite prvih 14 dana kod kuće po povratku iz inostranstva, ne primajte posetioce.

7. Često proveravajte mjesto gdje boravite.

8. Vodom i deterdžentom svakodnevno čistite površine poput ručki na vratima ili lavaboa koje često koristite.

9. Ne delite svoje lične stvari kao što su peškiri.

10. Perite odeću na 60 do 90 stepeni s normalnim deterdžentom.

11. Izbegavajte bliske kontakte kao što su rukovanje i zagrljaji.

12. Za jak imunološki sistem, pijte puno tečnosti, uravnoteženo se hranite, obratite pažnju na uredan san.

13. Ako imate simptome prehlade, nemojte kontaktirati starije osobe i osobe s hroničnim bolestima, ne izlazite vani bez maske.

14. Ako imate temperaturu, kašalj i nedostatak daha, prijavite se u zdravstvenu ustanovu noseći masku.

– Koje su to tačne i netačne informacije o kororna virusu?

Svaka infekcija korona virusom je teška i smrtonosna

NETAČNO

Oko 80 odsto slučajeva zaraženih su dobrog zdravstvenog stanja

TAČNO

Da bi se zaštitili od bolesti dovoljno je staviti masku

NETAČNO

Maska je nedovoljna u zaštiti od zaraze virusom. Najvažnija je higijena ruku

TAČNO

Dezinfekcijska sredstva za ruke rešavaju sve probleme

NETAČNO

Većina dezinfekcijskih sredstava ne štiti ruke više od pranja vodom i sapunom. Za zaštitu ruku je dovoljno često i dugotrajno pranje vodom i sapunom.

TAČNO

Ispirati nos slanom vodom, ista primena i na grlo štiti od infekcije virusom.

NETAČNO

Nema naučno potvrđenih informacija u vezi s ovim. Štaviše, postoji mogućnost da slana voda s mnoštvom soli može izazvati oštećenje tkiva u gornjem delu respiratornog sistema.

TAČNO

Konzumiranje toplih napitaka će uništiti virus.

NETAČNO

Zbog oštećenja koja mogu naneti zaštitnim ovojnicama u grlu, ekstremno topla pića donose više štete nego koristi.

TAČNO

Potencijalno zaražene površine dovoljno je očistiti vodom ili vlažnom maramicom.

NETAČNO

Površine je potrebno čistiti deterdžentima pomešanim s vodom. Deterdženti, uključujući i tekući deterdžent za pranje rublja su efikasni.

TAČNO

Konzumiranje crvenog i belog luka spriječava pojavu infekcije korona virusom.

NETAČNO

Zbog svojih sastojaka koji imaju svojstva uništavnja mikroba, crveni i beli luk su zdrave namirnice, ali nije dokazana njihova učinkovitost u zaštiti od korona virusa.

TAČNO

Konzumiranje mnoštva kiselih salata jačajući imunitet štiti od zaraze korona virusom.

NETAČNO

Kisele salate domaće proizvodnje jačaju imunitet. Međutim, prekomerno konzumiranje istih znači i prekomerno konzumiranje soli što može dovesti do hipertenzije.

TAČNO

Jela poput supe od teleće glavuše i koljenice (pače) obavezna su u zaštiti imuniteta.

NETAČNO

Dokazana tri postupka za jačanje imuniteta: ravnomerna ishrana, dovoljno sna i redovna telesna aktivnost.

TAČNO

TRT SRPSKI/ GG

Podeli