Dijabetes pojačava žeđ, hašimoto suši kožu: Kako prepoznati prve simptome autoimunih bolesti

Bez obzira na to što se na njih obraća sve veća pažnja, autoimune bolesti su i dalje enigma. Među njima ima onih o kojima se izuzetno malo zna. Stručnjaci još nisu usaglasili stavove ni o njihovom broju. Većina ističe da je poznato više od 80 odsto ovih bolesti, ali da se za većinu ne zna kako tačno nastaju.

Na pitanje kako da prepoznamo prve simptome određene autoimune bolesti, specijalista interne medicine dr Ivica Jeremić, iz Instituta za reumatologiju, kaže:

– Da bi se razumeli simptomi, prvo treba ukazati na važnost imunog sistema i kada do autoimunih bolesti dolazi. Imuni sistem je izuzetno važan jer služi za zaštitu organizma od bakterija, virusa i parazita. Ubija i maligne ćelije, pa na taj način takođe štiti organizam od pojave zloćudnih bolesti. Međutim, u nekom trenutku imuni sistem ume da “zakaže” i počinje da napada sopstvena zdrava tkiva jer ih ne prepoznaje. Ovi poremećaji imuniteta mogu da budu sasvim blagi i da uzrokuju zanemarljive promene, ali nekada dovode do nastanka ozbiljnih bolesti.

Koje bolesti su najtipičnije i kako se ispoljavaju?

– Među onima koje zahvataju samo jedan organ najpoznatiji je dijabetes tip 1. Tu je i Hašimoto tiroiditis, autoimuno oboljenje štitaste žlezde, koje je poslednjih godina veoma često. Dijabetes tip 1 se javlja kod dece i mladih osoba, često u životnom periodu kada ne očekujemo ozbiljne bolesti. Neki od prvih simptoma su pojačana žeđ, češće mokrenje, napadi gladi i zamor. Kod mlađe dece prvi simptom nekada može da bude umokravanje u krevetu, a da to pre nisu radila. Ukoliko se bolest ne prepozna, zapusti ili ne leči, javljaju se poremećaj svesti, zadah na aceton i ubrzano disanje. Kod ovih pacijenata lekarska pomoć je neophodna, jer se dijabetes tip 1 leči nadoknadom insulina koji nedostaje.

Šta je karakteristično za Hašimoto tiroiditis?

– Smatra se da ovu bolest ima oko pet odsto populacije. Da je prisutna dokazuje se pojavom antitela u krvi koja polako oštećuju štitnu žlezdu. Nekada mogu da prođu mnoge godine pre nego što štitna žlezda prestane da luči odgovarajuću količinu hormona važnih za proizvodnju energije u ćelijama. Ako ih nema dovoljno javljaju se zamor, osetljivost na hladnoću, usporeno pražnjenje creva.

Postoje li još neki prepoznatljivi simptomi?

– Koža i kosa postaju suve, nokti pucaju lako, a kod nekih osoba se javljaju podočnjaci i otoci ispod očiju. Nekada mogu da oteknu i glasne žice, pa glas postane hrapav. Zanimljivo je da su mnogi od ovih simptoma karakteristični i za proces starenja, pa se dešava da se slabija funkcija štitaste žlezde u poznijem dobu ne prepozna. Nedostatak ovih hormona može da izazove i bol u mišićima, promene raspoloženja, gde uglavnom dominira depresija, a kod nelečenih slučajeva može da se razvije i demencija.

Koja autoimuna bolest je još upečatljiva?

– Jedna od njih je vitiligo, bolest kože koja nastaje zbog gubitka ćelija kože koje sadrže pigment melanocit. Osobe sa ovim oboljenjem prvo primećuju bele tačkice na vrhovima prstiju, oko očiju i na laktovima, koje, zapravo, predstavljaju kožu u kojoj nema pigmenta. To se obično primeti nakon leta kada okolna koža pocrni. Tokom zime, kada je koža neosunčana, promene se i ne primete. Vitiligo nekada može da zahvati i celu površinu kože. Sama po sebi bolest ne pravi druge probleme, ali je nekada udružena sa drugim autoimunim bolestima, kao što je perniciozna anemija, gde je priča potpuno drugačija.

U kom smislu?

– U pernicioznoj anemiji se antitela vezuju za ćelije želuca, pa tako sprečavaju stvaranje faktora neophodnog za usvajanje vitamina B12. Ovaj vitamin je neophodan za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca i funkcionisanje nervnih ćelija. Zato pacijenti sa ovom bolešću imaju mali broj crvenih krvnih zrnaca, a uz to osećaju trnjenje u šakama i stopalima zbog oštećenja perifernih nerava. U teškim slučajevima, kada vitamin B12 nedostaje dugo, može da se javi i demencija.

Zašto se pojedine autoimune bolesti podvode pod pojam sistemske, i šta to tačno znači?

– Sistemske su jer napadaju različita tkiva i organe, pa često imaju veoma raznolike simptome. Najpoznatije među njima su sistemski eritemski lupus, sistemska skleroza, Sjogrenov sindrom, različite vrste artritisa. Kod većine obolelih od ovih bolesti javljaju se nespecifični simptomi u vidu umora, malaksalosti, mršavljenja, a ponekad i temperatura, kao i promena na koži. Kod osoba sa sistemskim lupusom na licu nastaje crvenilo u obliku leptira. Konkretno, ovo oboljenje često je praćeno povišenom temperaturom koja dugo traje, ali i opštom slabošću. Osim toga, često je prisutan otok i bol u zglobovima šaka. Kod pacijenata sa lupusom može da se javi i opadanje kose, ali i ranice u ustima. Ako su im zahvaćeni bubrezi, mogu da imaju otoke potkolenica. Ipak, mnogi od ovih simptoma nisu specifični i često mogu da se jave nakon virusnih infekcija. Pa, ukoliko su kratkotrajni, ne treba da budu razlog za veliku brigu.

ZGLOBOVI ŠAKA

Za autoimune bolesti je karakteristično da se bol u zglobovima šaka javlja u mirovanju, obično tokom noći, sa izraženim tegobama ujutru. Ukočenost u zglobovima traje duže od pola sata nakon buđenja. Za razliku od ovih bolova, kod obolelih od degenerativnih bolesti zglobova, jutarnja ukočenost je kratkotrajna i bez značajnijih otoka, a traje najduže 15 minuta – kaže dr Jeremić.

REJNOV FENOMEN

Od svih simptoma, posebnu pažnju trebalo bi obratiti na Rejnov fenomen, koji se odnosi na poremećaj cirkulacije u šakama i prolazi kroz tri faze. U prvoj dolazi do grča krvnih sudova zbog čega prsti pobele. Potom, kako se u krvi smanjuje količina kiseonika a raste količina ugljen-dioksida, dolazi do modrila prstiju. U krajnjoj trećoj fazi krvni sudovi se šire, nakon čega prsti pocrvene jer postaju ponovo prokrvljeni. Ove promene se dešavaju najčešće nakon izlaganja hladnoći, ali mogu i kod različitih sistemskih bolesti, a najčešće kao rani znak sistemske skleroze. Rejnov fenomen može da se javi i kod potpuno zdravih osoba. Međutim, kada god da se pojavi, predstavlja dobar razlog za odlazak reumatologu, kako bi se isključila mogućnost da se radi o sistemskoj bolesti. U sistemskoj sklerozi dolazi i do zategnutosti kože, prvo prstiju, a zatim i drugih delova tela, a često postoje i ranice na vrhovima prstiju – ističe ovaj stručnjak.

 

Izvor: Novosti

Foto: Depositphotos