Šta u drugim jezicima znače reči kojima mi iskazujemo emocije?
Naučnici su proučavali reči koje se odnose na emocije u 2.474 jezika iz 20 glavnih jezičkih porodica.
Velika studija, koja obuhvata više od 2.000 jezika, pokazuje kako se reči korišćene za opisivanje osećanja razlikuju u različitim kulturama.
Leksički gledano, ljubav je ljubav. Osim kad nije. U nekim jezicima reč za ljubav odnosi se i na sažaljenje. Analizom značenja reči korišćenih za opisivanje emocija u više od dve hiljade jezika, istraživači su otkrili neka univerzalna značenja. Međutim, analiza je otkrila i pojedine kulturološke kuriozitete. Tako “hanisi” na rotumanskom jeziku koji se govori severno od Fidžija označava i ljubav i sažaljenje.
Shvatanje načina na koji ljudi označavaju svoje emocije rečima, može dati naznake o tome kako različite kulture doživljavaju svet.
Psiholozi Džošua Konrad Džekson i Kristen Lindkvist sa Univerziteta Severna Karolina u Čapel Hilu proučavali su reči koje se odnose na emocije u 2.474 jezika iz 20 glavnih jezičkih porodica.
Između reči koje označavaju emocije uočili su celovitu strukturu – reči koje se koriste za označavanje pozitivnih i negativnih osećanja razlikovale su se jedna od druge, kao i reči za osećanja koja obuzimaju telo.
“Ljudi širom sveta se osećaju loše kada izgube voljenu osobu i srce im brže kuca kada su u opasnosti”, kaže psiholog Džekson. Međutim, u ovom kontekstu istraživači su otkrili i razlike.
Na primer, u nekim indoevropskim jezicima “anksioznost” i “bes” se preklapaju. Međutim “anksioznost” je bliže vezana za “tugu” i “žaljenje” u jezicima koji se govore u kopnenom delu jugoistočne Azije.
U pojedinim jezicima, reč “iznenađen” je usko povezana sa strahom, dok u drugim jezicima nema nikakve veze između ovih osećanja.
Rezultati ukazuju da značenja reči koje opisuju emocije – a možda čak i osnovna osećanja – variraju u različitim kulturama, bez obzira na to šta bi prevodilački rečnik mogao da kaže.
Izvor: RTS / GG