Preteralo se sa magnezijumom, a uzimaju se i mamutske doze C vitamina
Epidemiolog prof dr Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u penziji poznat i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva u intervjuu za Nedeljnik je pričao o najvećim zabludama o lečenju i zdravlju.
On će vam reći i da dijetetski suplementi skraćuju život, da ne bi trebalo da se kljukate vitaminima i da ne živimo u najstresnijem vremenu. Popularni su i suplementi sa magnezijumom i vode sa magnezijumom.
Koliko nam je zapravo potreban magnezijum?
“Tu se preteralo. Znaju li promoteri pijenja što većih količina *kupovne gazirane vode sa mineralima* da mi je, recimo, koncentracija magnezijuma u serumu na gornjoj granici? Da li su čuli za toksične efekte magnezijuma? I kada govore o ispošćenom zemljištu, da li misle na bogato đubrenu baštu odakle dobijam zelenu salatu, bez žuto obojenih listova koji su znak nedostatka toliko nam nametanog magnezijuma? Taj problem postoji u razvijenom svetu gde je tokom mnogih decenija upražnjavana intenzivna zemljoradnja, kao i u nerazvijenim zemljama, gde se njive (skoro) ne đubre. Ali koje su to oranice u Srbiji ostale bez magnezijuma i zar naši agronomi ne pribegavaju đubrenju prema hemijskom sastavu tla? Tačno je da mogu da dobijem grčeve u mišićima ako nemam dovoljno magnezijuma, ali je opasno i ako ga unosim previše. Za mnoge suplemente se pokazalo, i to je suština, da postoji mala granica između gornje i donje dozvoljene doze – ne valja ako ih je malo, a ni ako ih je puno”, objašnjava dr Radovanović.
Isto pitanje je i u vezi s vitaminima, naročito s vitaminom C. Da li je njegovo dejstvo precenjeno?
“Dnevne potrebe su od 70 do 100 miligrama, a vi uzimate tabletu od 1.000 miligrama, što je mamutska doza. U slučaju vitamina koji se rastvaraju u mastima, A, D i E, može da dođe do intoksikacije. Nedostatak vitamina A je čest u nerazvijenim područjima sveta, što povećava smrtnost dece od malih boginja, crevnih i drugih infekcija, a dovodi i do oštećenja vida. Uzimanje tableta cinka ima opravdanja ako je čovek izložen riziku od infekcije, ali to ne znači da treba da ih stalno pije”, navodi epidemiolog.
Danas su veoma popularni i imunoglukani za podizanje imuniteta.
“Niko nikad nije pokazao da utiču na imunitet. Otpornost je visoka kod ljudi koji imaju optimalan ritam rada i odmora, dobar san, žive bez stresa i raznovrsno se hrane. To je sve što možete da učinite za svoj imunitet, sve ostalo je obmana”, kaže Radovanović.
Izvor Nedeljnik / GG