I dragulj medicine i najotrovnija supstanca: Šta je botoks i kako je došlo do njegove primene u medicini

Puna efikasnost, uz potpuno uklanjanje prisutnih tegoba, postiže se samo ukoliko je lekar iskusan u njegovom aplikovanju

Srpska doktorka i njen asistent uhapšeni u Švajcarskoj: Ubrizgavali bogatašicama sumnjiv botoks

Srpska doktorka i njen asistent uhapšeni u Švajcarskoj: Ubrizgavali bogatašicama sumnjiv botoks

Od trenutka kada se shvatilo da botoks može da “ispegla” svaku boru i učini da se osećamo mnogo bolje, ovaj toksin je postao planetarno popularan i neizostavan sastojak u kozmetsko estetskoj industriji. Zbog efekata koje postiže smatraju ga draguljem medicine, iako predstavlja “najotrovniju supstancu” poznatu čoveku. Međutim, slavne ličnosti, a i one koje to nisu, ne haju mnogo za ovu njegovu lošu osobinu. Zarad lepote i produžene vizuelne mladosti opsedaju klinike ne samo u svetu, već i kod nas.

A šta je tačno botoks i kako je došlo do njegove medicinske primene, objašnjava specijalista interne medicine dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju:

Botoks je toksin koji se dobija iz bakterije clostridium botulinum. U 19. veku ova bakterija je dovodila do ozbiljnih trovanja, sve dok nemački lekar dr Justinus Kerner nije shvatio da se otrovna supstanca nalazi u kobasicama i da izaziva paralizu mišića. Posmatrajući šta se dešava, došao je na ideju da bi ta supstanca mogla da se koristi za lečenje različitih bolesti, gde postoji izražen mišićni spazam praćen preteranom aktivnošću mišića. Ipak, čist botulinum toksin otkriven je sto godina kasnije u San Francisku. Uoči Drugog svetskog rata SAD su započele intenzivan program razvoja biološkog oružja, a kao rezultat je 1946. godine razvijena metoda za dobijanje čistog botulinum toksina. To je, zapravo, bila osnova za njegovu primenu u medicinske svrhe.

Da li je tačna tvrdnja da je botoks istovremeno “najotrovnija supstanca” i najkorisniji toksin danas u medicini?

Da. Botoks je definitivno najotrovnija poznata supstanca. Doza od samo jednog desetohiljaditog miligrama je dovoljna da ubije čoveka. Neki proračuni pokazuju da bi dva kilograma botulinum toksina pravilno raspoređena na sve ljude planete, bila dovoljna da unište čovečanstvo. S druge strane, botoks je i najskuplja supstanca ikada proizvedena. Međutim, u medicini botoks se koristi u tako malim dozama da nikada ne može da izazove trovanje. Zbog toga što se u medicini nikada ne koristi u toksičnim dozama, postoji ideja da se za botoks više ne koristi izraz toksin već neuromodulator.

Gde se sve u medicini primenjuje, na koji način i sa kojom efikasnošću?

Ogromna je lista svih aplikacija u medicinske svrhe. U estetskoj medicini botoks se primenjuje za ispravljanje bora i korekciju mimičnih mišića, ali zato u neurologiji za lečenje različitih mišićnih bolesti, praćenih jakim spazmima, odnosno grčenjima mišića. Koristi se i za lečenje migrene, polineuropatija nastalih zbog oštećenja perifernih nerava, kao i nakon moždanog udara kada su prisutni spazmi ruku ili stopala. U psihijatriji je botoks efikasan u lečenju depresija, u oftalmologiji se koristi za lečenje razrokosti, u reumatologiji za lečenje bola kod artroze kolena. Pokazao se efikasnim i u slučajevima prekomernog znojenja, terapiji tortikolisa, odnosno krivog vrata kod dece, ali i mnogih drugih bolesti. Suština je da se puna efikasnost botoksa postiže ukoliko je lekar iskusan u njegovom aplikovanju, jer samo tada mogu potpuno da se uklone prisutne tegobe. Ovde treba još nešto da se zna – iako se aplikuje lokalno, uvek neka količina ode u cirkulaciju. Međutim, nema mesta strahu, jer se radi o izrazito malim dozama koje ne daju nikakav neželjeni efekat.

Na koji način leči depresiju, glavobolju ili, primera radi, pojačano znojenje?

Navešću primer depresije. Na licu uvek možemo da prepoznamo kada je neko tužan ili ljut. Kada smo uplašeni, ljuti ili tužni grčimo mišić koji se zove korugator, a nalazi se ispod obrva. Ovaj mišić je odgovoran za nastanak vertikalnih bora između obrva koje licu upravo daju ljutit izraz. Istovremeno, iz korugatora idu povratne informacije u mozak što utiče na raspoloženje. Kada se kod depresivnih osoba ubrizga botoks u predeo između obrva i u korenu nosa, raspoloženje se popravlja. Suština je da botoks prekida put loših informacija, tako što onemogućava mišićima da se grče. Efekat je sličan kao kada se uzimaju antidepresivi. Botoks može da se primenjuje samostalno ili u kombinaciji sa standardnim antidepresivima, a apsolutno poboljšanje nastupa za oko osam nedelja.

Možete li da objasnite još neka karakteristična stanja gde je delovanje botoksa potvrđeno?

Karakterističan je tortikolis, kod koga su mišići na jednoj strani vrata skraćeni i imaju pojačan tonus. Ubrizgavanjem botoksa u skraćeni mišić dolazi do njegove relaksacije i popravljanja stanja. S druge strane, primena botoksa nakon moždanog udara takođe ima terapijski efekat. Posle šloga dolazi do gubitka kontrole tonusa mišića zbog čega nastaje grč mišića šake ili stopala. Posledica ovakvog stanja je otežana funkcija, nekada praćena i bolom. Ubrizgavanje botoksa u zgrčene mišiće značajno može da popravi funkciju zahvaćenog ekstremiteta.

ROK TRAJANjA I POSLEDICE

Dužina delovanja botoksa zavisi od stanja i vrste tretiranog problema. Ako se, primera radi, koristi za rešavanje bora smejalica oko očiju efekat ostaje do tri meseca. S druge strane, ako se tretira problem pojačanog znojenja u predelu pazuha efekat je vidljiv oko pola godine.

Neželjenih posledica sa znacima trovanja nema ukoliko se botoks primenjuje u propisanim dozama i na pravi način. Neželjene posledice se javljaju uglavnom zbog nedovoljno dobre aplikacije. Botoks nekada mora vrlo precizno da se ubrizga u mali mišić, u tačno određeni sloj tkiva. Ako se greškom promaši i bude pogođen drugi mišić, javiće se neželjeni efekti. To se obično dešava kada se botoks aplikuje u okolini očiju, zbog čega može da dođe do pada gornjeg kapka ili razvoja suvoće oka. Što se tiče doziranja, ono je individualno. Prilagođeno je svakom pojedinačno, s tim što se za muškarce određuju veće doze u odnosu na žene, jer oni imaju značajno jače mišiće – ističe dr Jeremić.

KORIGOVANjE LICA

Botoks se obično koristi za tretiranje gornje trećine lica, odnosno bora na čelu, između obrva, u korenu nosa i oko očiju. Cilj je da se primeni u dozama koje će bore korigovati, uz zadržavanje odgovarajuće mimike i prirodnog izgleda. Botoks deluje i na tonus krvnih sudova, zbog čega su tretirane zone bolje prokrvljene, a koža dobija lepši ten i sjaj. Naravno, botoksom može da se redukuje i donja trećina lica, čime se smanjuje volumen mišića, a lice, ukoliko je okruglo, sužava – navodi detalje naš sagovornik.

 

Izvor: Novosti

Depositphotos