U svetu jedna na 100 novorođenih beba ima neki problem sa srcem ili velikim krvnim sudovima. Zahvaljujući dijagnostičkim metodama koje omogućavaju brzo prepoznavanje problema, danas više od 85% dece sa urođenom srčanom manom preživi do odrasle dobi. Procenjuje se da u Evropi živi oko 2,3 miliona, u SAD 1,4 miliona, a u ostatku sveta oko 800.000 odraslih sa urođenom srčanom manom. Broj takvih pacijenata će se i dalje povećavati, sa prosečnom godišnjom stopom od 5–6%, pa će ta nova populacija odraslih sa urođenim srčanim manama u narednih 10-20 godina biti veliki problem javnog zdravlja.
Zdravstveni sistemi u svakoj zemlji moraju biti spremni za ovaj narastajući problem. To podrazumeva izuzetno stručnu, specifičnu specijalizovanu hirurgiju, subspecijalizovani nadzor opredeljenih kardiohirurga i lekara drugih specijalnosti, specijaliste savetnike, obučene medicinske sestre.
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje je predstavio javnosti svoju novu organizacionu jedinicu, Centar za urođene srčane mane kod odraslih i istaknutog stručnjaka prof. dr Alesandra Đambertija (Alessandro Giamberti) upravnika kardiohirurgije za urođene srčane mane u Klinici San Donato u Milanu, navodi se u saopštenju Instituta.
Dr Đamberti u Institutu zajedno sa domaćim stručnjacima operiše teške urođene srčane patologije i edukuje institutski kadar za ove veoma zahtevne intervencije.
– Glavni hirurg biće Alesandro Đamberti, koji je i do sada preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja povremeno dolazio i operisao pacijente sa ovom teškom urođenom patologijom. U novoj organizacionoj jedinici podučavaće naše mlade doktore, ali od sada će njihov učitelj biti i na klinici San Donato u Milanu. Nijedna zdravstvena ustanova u ovom regionu i šire, nije se toliko internacionalizovala kroz svoju stručnu i naučnu saradnju sa Evropom i svetom, kao što je Istitut Dedinje. Podsetiću vas da su prvaci kardihirurgije Slovenije, Austrije, Nemačke, a evo sada i Italije ovde na Institutu Dedinje, a od proleća očekujemo dolazak istaknutih doktora iz Francuske i Španije – rekao je dr Milovan Bojić, direktor Instituta.
Deci rođenoj sa takvim manama, neophodno je da celoga života, dakle i kad postanu odrasli ljudi, budu vezani za neki od centara koji se bave zbrinjavanjem njihovih problema. Najteži pacijenti sa urođenom srčanom manom traže stalni nadzor i njih je oko 25%, a 35-40% je onih kojima je potreban povremeni nadzor, istakla je prof.dr Aleksandra Nikolić, pomoćnica direktora za medicinske poslove.
– Međutim, bez nadzora ne smeju ostati ni oni koji su izlečeni, jer su im, s obzirom na prirodu bolesti, neophodne povremene konsultacije. Deca se dosta uspešno zbrinjavaju u pedijatriskim ustanovama, a naša briga su odrasli sa urodjenim srčanim manama, za koje je naš institute pravo mesto da im pružimo nadu i podržimo ih zajedno sa njihovim porodicama. Ovo je oblast koja je s obzirom na kompleksnost patologije u mnogim sredinama, pa i zemljama, veoma zapostavljena, jer srčane mane su teške i za procenu i za lečenje. Ipak u ovoj deceniji medicina se više okrenula tim bolesnicima, pa je 2000. godine prosečan životni vek sa urođenom strčanom manom bio 37 godina, a danas je to 57 godina. Napredak u lečenju urođenih srčanih mana je evidentan, ali je i evidentno da je ova populacija bolesnika u svetu sve brojnija, pa zdravstveni sistemi u svakoj zemlji moraju biti spremni da se suoče sa tim narastajućim problemom. Institut Dedinje je upravo tu prepoznao jedan od svojih važnih zadataka – rekla je Nikolić.
Predstavljajući se javnosti prof. Đamberti je istakao da se nalazi u Institutu gde rade izvanredno stručni i vredni lekari, da ih vezuje jezik struke, pa se među njima ne oseća strancem. Prema njegovim rečima Srbija sve više postaje važan regionalni edukacioni centar, u koji značajna imena svetske kardiovaskularne hirurgije i kardiologije rado dolaze.
– Institut Dedinje je među prvima u ovom regionu, a i šire, pokazao veliko interesovanje za probleme bolesnika sa urođenim srčanim manama, otvorio im vrata i dao šansu za izlečenje – ističe prof.dr Alesandro Đamberti.
Doajen srpske kardiohirurgije prof.dr Miljko Ristić, formiranje Centra USMO, kao posebne organizacione jedinice u Institutu Dedinje vidi kao veliki događaj za zdravstvo u Srbiji, gde će i teške srčane patologije dobiti priliku da budu adekvatno lečene i tretirane.
Izvor:eKapija
Ilustracija (Foto: Anna Jurkovska/shutterstock.com )