Sove, zmije i divlje životinje u Srbiji: Šta raditi kad ih nađete u gradu

Mace i kuce nisu jedine životinje u gradu kojima je potrebna vaša pomoć. Kako u Srbiji zbrinuti divlje životinje. Sove i druge grabljivice su često zaštićene vrste ptica koje love glodare i važne su za kontrolu populacije pacova i miševa. Uleteo vam je slepi miš u stan? Našli ste ptića sove koji je ispao iz gnezda? Sreli ste divlju svinju na ulici? Šta činiti, koga pozvati?

Jedan mladunac sove – ćuka nedavno je jedva izvukao živu glavu od napada vrane pošto je ispao iz gnezda u Zemunskom parku.

Srećom, ljudi koji rade u blizini su učinili pravu stvar – pozvali su Zavod za zaštitu prirode i uz njihove instrukcije smestili pticu u prihvatilište Zoo vrta, gde će ptić boraviti dok ne bude spreman da se vrati u prirodu.

Pored mladunaca ptica, u prolećnim i letnjim mesecima stanovnici gradskih sredina se susreću i sa zalutalim i povređenim životinjama drugih vrsta – slepim miševima, zmijama i gušterima, ali i divljim svinjama, poput onih koje su junske poplave naterale da iz prirode pobegnu na ulice Beograda.

Ljudi se često plaše ovih životinja misleći da su opasne, ali istina je da se one plaše ljudi i da zbog toga ponekad, u pokušaju da se odbrane, deluje da žele da napadnu.

U prolećnim i letnjim mesecima, kada se divlje vrste poput sove utine, ćuka, sive vrane i drugih ptica gnezde u gradskim sredinama, Zavod za zaštitu prirode dobija najviše poziva za pomoć i spašavanje ptića u sličnim situacijama u kojoj se našao i pernati drugar iz Zemunskog parka.

Dešava se da mladunci koji još nisu savladali veštinu leta i dovoljno se osamostalili u potrazi za hranom, ispadnu iz gnezda i nađu se na milost i nemilost gradskim predatorima – psima i mačkama.

„Naročito to rade sove, ali se dešava da vrlo često imamo pozive i za crne čiope – ptice nalik lastama koje ‘vrište i pište’, a ima ih u Knez Mihailovoj ulici i svuda gde je arhitektura pogodna za građenje gnezda”, kaže za BBC Miloš Radaković iz Zavoda za zaštitu prirode.

Karakteristično za crne čiope je da skoro ceo život provede u letu. Kada padne na ravnu podlogu, ona ne može da poleti – a zapravo uopšte nije povređena.

„Najčešće savetujemo da se ode na zelenu, travnatu površinu i ptica pusti iz ruke ili malo izbaci u visinu da poleti. Za slučaj da se desi da je zaista povređena i da padne, neće joj biti ništa na travnatoj površini”, dodaje Radaković.

Mladunce sove i sličnih ptica koje nisu povređene treba vratiti u gnezdo ili što bliže njemu.

Iz Zavoda preporučuju i da se, nakon što se stabilizuje i povrati od šoka, ptica podigne na što višu granu drveta ili da se ostavi na nekom drugom mestu koje je uzvišeno.

Za zaštitu od oštrih kandži, preporučuje se korišćenje rukavica.

Pticu treba rukom pažljivo staviti na vrh dugačkog štapa ili grane, prineti grani drveta i strpljivo sačekati da sama pređe na stablo, savetuju iz Zavoda.

Čak i da se ne vrati u gnezdo, za mladunca će se pobrinuti njegovi roditelji.

Neke vrste sova, kao i grabljivica kao što su vetruške, mogu da se nahrane svežom pilećom džigericom i napoje svežom vodom dok ne budu vraćene roditeljima. Sovama je pored svežeg mesa, potrebno davati i sitne kosti.

Iz Zavoda upozoravaju da je mladunce divljih vrsta ptica potrebno što pre vratiti na gnezdilište – jer što su više sa ljudima, to se ozbiljno dovodi u pitanje njihov uspešan povratak u prirodu.

Ako je ptica povređena ili suviše slaba da se sama vrati u prirodu, mogu se pozvati ornitološka udruženja ili stručne ustanove, kao što je Zavod za zaštitu prirode Srbije, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica ili Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Dok se ne obezbedi stručna pomoć, ptica se može smestiti u kartonsku kutiju na kojoj su izbušene rupe za vazduh, a vlasnici kućnih ljubimaca mogu iskoristiti i transportere, u koje će kao podlogu staviti novine, meku krpu ili stari peškir.

Radaković dodaje da, kada pronađu ptice kojima je potrebna pomoć, građani mogu da se jave i direktno beogradskom Zoo vrtu gde se smeštaju divlje ptice na rehabilitaciju i oporavak.

U okviru Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” takođe postoji prihvatilište za ptice grabljivice.

U drugim gradovima Srbije, preporučuje se i javljanje lokalnoj veterinarskoj ambulanti.

Slepi miševi

Ako živite u stanu na višim spratovima, postoje šanse da će vam, naročito tokom leta, tokom noći kroz otvoren prozor uleteti slepi miš. Tada obično nastane panika – on usplahireno traži izlaz, a domaćin u strahu od napada pokušava da ga otera.

Pogrešno.

„Preporuke su da se ugasi svetlo, otvore širom prozori, razvuku zavese, skinu mreže za komarce i izađe iz sobe. U devedeset odsto slučajeva on će sam ubrzo izaći napolje”, kaže za BBC Jelena Bogosavljević iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Iako ih neopravdno prati loš glas, ova životinjica nije upala u stan da bi sisala krv ljudskim stanarima, već je tu završila slučajno, verovatno jureći neku bubu. Njih ne privalači svetlost, već insekti, a svi slepi miševi u Srbiji se isključivo hrane insektima.

„Bitno je da ljudi znaju da su oni tu slučajno i da ne žele da se zadrže u kući”, ističe Bogosavljević. „Oni su noćne životinje i ukoliko se preko dana nađu u stanu, zavući će se na što mračnije mesto da bi se sakrili i spavali”.

Ipak, dešava se da se neki slepi miš previše uplaši, sakrije se iza ormana ili na drugom mestu i jednostavno neće da izađe i po par noći.

Ako se odlučite da im sami pomognete da izađu napolje, nikako ne smete da im pristupate golom rukom – jer, kao i svaka uplašena životinja, mogu da vas ugrizu.

Srećom, imaju male zube pa su zimska rukavica ili peškir dovoljna zaštita, objašnjava Bogosavljević.

Životinja se zatim pažljivo uhvati i stavi u kartonsku kutiju sa rupicama za vazduh, ostavi se voda i hrana – i čeka da padne noć da se miš pusti na slobodu.

Slepi miševi su i vrsta strogo zaštićena zakonom i kažnjivo je držati ih kao kućne ljubimce.

Zaposleni u Prirodnjačkom muzeju mogu da pomognu i poslaće ekipu koja će uhvatiti iznenadne posetioce, a zatim ih i osloboditi.

Od kraja maja pa do poslednjih dana avgusta dobijaju mladunce koji, baš kao i ptice, ispadaju iz gnezda. Šanse da preživi su male jer obično nastradaju od gladi, dehidratacije ili ih napadnu psi i mačke.

Zato, ukoliko naiđete na bebu slepog miša na pločniku ili u parku, pozovite Prirodnjački muzej u kom radi poseban centar za prihvatanje ovih životinjica.

Dok su pod starateljstvom stručnjaka, hrane se posebnim mlekom i intenzivno neguju, kao i sve druge bebe, kako bi preživeli i otišli nazad na slobodu gde će nastaviti da obavljaju posao „prirodnih regulatora insekata”.

Zmije

Šta da radite ako naiđete na zmiju? Odgovor na ovo pitanje je prilično kratak i jednostavan – ne pokušavate da ih uklanjate sami, ne ubijate ih, već pozovite Službu komunalne zoohigijene Veterine Beograd.

Specijalni tim Zoohigijene koji je prošao obuku Zavoda za zaštitu prirode po izlasku na teren uklanja ove gmizavce i pušta ih nazad u prirodna staništa jer su u pitanju zaštićene životinje, kažu za BBC iz ove službe.

U većini slučajeva, u pitanju su zmije neotrovnice. Zbog promene temperature, najčešće ih možete sresti u proleće i jesen.

Ova gradska služba je pritekla u pomoć i divljim svinjama koje su, bežeći od poplava i velikih voda sa Velikog ratnog ostrva, preplivale Dunav i obrele se na ulicama Beograda.

Kad je reč o drugim gradovima, za pomoć u uklanjanju zmija ili spašavanju (od) divljih životinja poput divljih svinja, poželjno je kontaktirati dežurnu veterinarsku službu.

Povređeni psi i mačke

Oni nisu divlje životinje, ali se u gradu neretko dešava da naiđete na povređenog psa ili mačku – najčešće jer su ih udarila kola.

Iz Veterine Beograd kažu da svi koji naiđu na povređenu kucu ili macu mogu da pozovu Hitnu pomoć za životinje.

Ako životinja nema vlasnika, ova usluga je besplatna, ali je poželjno da ostanete pored životinje dok čekate Hitnu pomoć kako bi je veterinari lakše locirali.

BBC News Lazara Marinković – BBC novina

sova ćuk Marija Katic / Zavod za zaštitu prirode