Srpski med sve traženiji
Veliki potencijali pčelarstva u našoj zemlji, u kojoj je prošle godine broj košnica uvećan za milion
PČELARSTVO, kao jedna od najstarijih privrednih grana, i dalje krije velike potencijale za razvoj. Proizvodnja meda u Srbiji lane je bila, prema procenama, 10.000 tona. Izvoz beleži konstantan rast, a košnice su sve brojnije. Prema podacima pčelarske privrede u našoj zemlji, procenjuje se da je broj košnica za godinu dana uvećan za više od milion komada. I da će i dalje rasti.
– Med spada u najzdraviju hranu u ishrani stanovništva, a Srbija raspolaže znatnim prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva i potrebno ih je u budućnosti maksimalno koristiti. To sve ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne grane – ističu u Privrednoj komori Srbije.
Pročitajte još – Srpski pčelari grade sopstvenu fabriku meda
Tanka je linija između pčelarenja koje je hobi i profesionalnog pčelarenja.
– Privredno pčelarstvo u Srbiji iz godine u godinu se sve više razvija. Oblast pčelarstva je dobijala pomoć od države za omasovljenje, ali je sada neophodno određenim merama pomoći razvoj pčelarstva kao privredne delatnosti – ukazuju u PKS.
Ukupan izvoz meda u 2018. godini, iznosio je 2.744 tone u vrednosti od 12.369.800 dolara. To je za 17 odsto manje nego 2013. godine, a ipak predstavlja rast, i to od 26 odsto, u odnosu na 2018. godinu.
Najviše meda prošle godine iz Srbije je izvezeno u Norvešku, Italiju i Nemačku: ukupno 1.696 tona. Veliki porast izvoza meda beleže Australija, Kina, Makedonija…
Uvoz meda u našu zemlju je simboličan i iznosi svega 43 tone. Najviše meda se uvozilo iz Nemačke, Mađarske, sa Novog Zelanda i iz Grčke.
– Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Republici Srbiji – ističu u Privrednoj komori.
– Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i spontanih biljnih vrsti, od velikog su značaja za druga poljoprivredna gazdinstva i ekosistem uopšte. Tehnologija pčelarstva je napredovala u Republici Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u produktivnosti.
Da bi se ovaj trend rasta pčelarske proizvodnje nastavio potrebno je izraditi Strategiju razvoja privrednog pčelarstva u resornom ministarstvu. Takođe, neophodno je uskladiti zakonske propise Republike Srbije sa propisima EU i što pre osnovati radnu gupu za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu u resornom ministarstvu; Uvesti pčelarstvo kao obavezni predmet u srednje poljoprivredne škole i, konačno – da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede imenuje Referentnu laboratoriju za analize meda i drugih pčelinjih proizvoda.
Izvor: VEČERNJE NOVOSTI
